Dobri i loši đaci Carla Schmitta
Prikazujem rezultate 1 do 11 od 11

Tema: Dobri i loši đaci Carla Schmitta

  1. #1
    Domaćin luckywin (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.951
    Reputaciona moć
    227

    Podrazumevano Dobri i loši đaci Carla Schmitta

    Odličan tekst ekomomiste Nebojše Katića, tekst nema veze sa ekonomijom, već je to analiza eseja „Koncept političkog“ nemačkog teoretičara države i prava Karla Šmita koji je danas, što bi rekao Katić, i dalje valjan i nezamenjiv.


    Dobri i loši đaci Carla Schmitta

    Uprkos nespornom opadanju ekonomske moći, Zapad (još uvek) uspeva da svetski geopolitički prostor superiorno oblikuje shodno svojim političkim i ekonomskim interesima. Različite političke i partijske konstelacije zapadnih država nisu prepreka u prevladavanju njihovih međusobnih strateških i taktičkih neslaganja. Zapad u svim najvažnijim političkim ili vojnim akcijama deluje jedinstveno, ili gotovo jedinstveno. Uspešnost ovog delanja je zapanjujuća i traži objašnjenje.

    Značajan doprinos razumevanju političke dominacije Zapada može pružiti delo velikog i kontroverznog nemačkog teoretičara države i prava, Carla Schmitta (Karl Šmit). Uzroci zapadnog trijumfa nisu tema Schmittovih razmišljanja, ali njegove analize i stavovi nude dobar i zanimljiv, posredni odgovor. To se ponajviše odnosi na „Koncept političkog“, Schmittov čuveni esej neobičnog naslova, pisan s početka tridesetih godina prošlog veka. (1)

    Ovaj esej je zgusnut, višedimenzionalan, a povremeno je i namerno kriptičan. Schmittu možda činim nepravdu kada tako slojevit esej sažimam na malom prostoru.

    Kao što svoje poimanje estetike u krajnjoj instanci svodimo na odnos lepog i ružnog, ili kao što poimanje etike svodimo na odnos dobra i zla, Schmitt smatra da se i celokupna politička sfera svodi samo na jedno – na jasno razlikovanje prijatelja i neprijatelja. Ovakvom razumevanju politike ne može nauditi ni koncept neutralnost koji se pojavljuje u političkom životu. Neutralnost i jeste moguća upravo zato što postoji podela na prijatelje i neprijatelje. Da takve podele nema, neutralnost bi bila besmislena.

    Nesumnjivo najvažniji, presudan politički trenutak je upravo onaj „u kome se neprijatelj u kristalnoj jasnoći prepoznaje kao neprijatelj“. Ova poruka je verovatno i najvažnija rečenica eseja. Schmittova definicija prijatelja i neprijatelja je surovo pragmatična, ogoljena i oslobođena bilo kakvog sentimentalizma ili idealizma.

    Neprijatelj ne mora biti ekonomski konkurent, ne mora biti ni zao ili oduran. Istovremeno, (politički) prijatelj može imati sve najgore osobine, može biti čak i ljuti ekonomski takmac, pa ipak može biti prijatelj. Naravno, ni prijatelji ni neprijatelji nisu večni, niti se sa njima nužno mora ratovati.

    U Schmittovom univerzumu, neprijatelj države (ne pojedinca) je onaj ko negira njen način života ili mu je pretnja, svako ko je u egzistencijalnom smislu drugačiji, ko je stranac, ko je „onaj drugi“. Iza ovog pomalo kriptičnog stava, Schmitt verovatno skriva i svoj nesporni antisemitizam, ali se tim stavom mogu objasniti i neki zbunjujući fenomeni, poput vekovnog zapadnog animoziteta prema pravoslavnom Istoku.

    Suludo je verovati, kaže Schmitt, da bezazleni i nemoćni narodi, budući da nikoga ne ugrožavaju, mogu imati samo prijatelje, ili da će neprijatelj biti dirnut njihovom slabošću i nesposobnošću da se brane. U sferi surove realpolitike, narodi koji veruju u takve bajke, osuđeni su na nestajanje.

    Neprijatelj ne dolazi samo spolja. On može bivstvovati i unutar države i može je ugrožavati. Schmitt ne skriva svoj (hegelijanski) stav da država mora stajati iznad društva i da je to jedini način da se prevaziđu, neutrališu i harmonizuju pojedinačni ili grupni interesi. Pod uticajem i svog vajmarskog iskustva, Schmitt smatra da svako ko dovodi u pitanje opstanak države mora biti neutralisan i ne može se zaklanjati iza prava koja mu daju ustav ili zakoni. U ekstremnim, kritičnim situacijama, pravne norme prestaju da važe i na njihovo mesto dolazi politička odluka.

    Schmitt oštro kritikuje političku zloupotrebu pojmova „univerzalizam“, „humanost“, „čovečanstvo“. Univerzalizam i humanizam u političkoj sferi predstavljaju ideološki instrument imperijalne, pre svega ekonomske ekspanzije, a termini poput „pacifizma“ služe samo da obmanu. U tom licemernom kontekstu rat je proglašen za neprihvatljivo zlo. S druge strane, sankcije, intervencije i kaznene ekspedicije, nasilne pacifikacije i slična brutalna politička i vojna sredstva postaju sasvim prihvatljiva – u ime humanosti, dabome.

    Pozivajući se na univerzalizam i humanost, i neprijatelj kao kategorija prestaje da postoji. Pojam „neprijatelj“, se stoga zamenjuje pojmom „remetilački faktor“ i time se protivnik dehumanizuje i oduzima mu se svaki dignitet i legitimitet. On narušava i ugrožava globalni mir i univerzalne vrednosti, pa je stoga van okvira ljudskosti i zakona. Tako se podrazumeva da je opravdano razarati države u ime univerzalnih principa humanosti, i to bez formalne objave rata. Kritički anticipirajući vreme koje dolazi, Schmitt kaže da će se ratovi vođeni zarad očuvanja ili uvećanja ekonomske moći, uz pomoć propagande pretvoriti u krstaški pohod i u rat u ime čovečnosti.

    I upravo na konceptu političkog, baš onako kako ga Schmitt definiše, Zapad izuzetno uspešno funkcioniše, usput koristeći tu humanističku retoriku koju Schmitt prezire. Kristalno jasno prepoznajući i imenujući neprijatelja, Zapad vodi odlučnu, istrajnu i beskompromisnu politiku svim sredstvima.

    Kada je moguće, ta politika se sprovodi diplomatskim sredstvima, a kada nije, egzekucijama ili brutalnim vojnim intervencijama. Put može biti spor i krivudav, ali je krajnji cilj uvek jasan, kao što je jasna i podela na prijatelje i neprijatelje. U skladu sa tim se oblikuje i javno mnjenje čime se daje povratni legitimitet i nelegitimnoj politici.

    Možda je ovaj odlučujući kvalitet zapadne politike najbolje prepoznao, i grubo ali precizno sažeo Staljin. Na jednom od sastanaka Politbiroa ranih pedesetih, on je izgovorio onu proročku rečenicu koja je najavila eru Gorbačova i Jeljcina: „Kada mene više ne bude, kapitalisti će vas podaviti kao slepe mačiće“. (2)

    Schmittovom ključnom političkom distinkcijom (prijatelj i neprijatelj) nije objašnjena samo današnja moć Zapada – podjednako, pa čak i jasnije, ona pomaže i sagledavanju uzroka današnje nemoći Rusije, na primer. Dok je Zapad svoje neprijatelje („remetilačke faktore“ poput Iraka, Srbije, Libije, Sirije, Irana) uvek jasno identifikovao i surovo kažnjavao, dotle je ruska politika u nekoj vrsti stalne hamletovske nedoumice.

    Schmittovim očima gledano, i balkanska politika i njen ishod postaju razumljiviji. Oni politički uspešniji (Hrvati ili Albanci, na primer), uvek su jasno sagledavali svoje prijatelje i neprijatelje. Oni drugi, manje uspešni (Srbi ili Makedonci, na primer ), u svojim političkim lutanjima nikada nisu jasno definisali ni prijatelje, ni neprijatelje.

    Iz ugla Schmittove analize, srpska politika oslanjanja na četiri stuba – EU, SAD, Rusija i Kina – deluje naivno i nerealistično, otprilike isto onoliko, koliko je naivno i članstvo Rusije u „Partnerstvu za mir“.

    Carl Schmitt je bio jedan od najpoznatijih i najartikulisanijih protivnika i kritičara liberalizma i liberalne države. Možda je i mali paradoks, da je upravo realpolitika zapadnih liberalnih država najbolji primer koliko je bazni Schmittov „koncept političkog“ i dalje valjan i nezamenjiv.

    http://nkatic.wordpress.com/

    .
    Šta su sve iz nas iscedili, nismo toliko ni uvrnuti.



  2. #2
    Poznat
    Učlanjen
    24.10.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    8.294
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    115

    Podrazumevano Re: Dobri i loši đaci Carla Schmitta

    Citat Original postavio luckywin Pogledaj poruku
    Odličan tekst ekomomiste Nebojše Katića, tekst nema veze sa ekonomijom, već je to analiza eseja „Koncept političkog“ nemačkog teoretičara države i prava Karla Šmita koji je danas, što bi rekao Katić, i dalje valjan i nezamenjiv.


    Dobri i loši đaci Carla Schmitta


    Iz ugla Schmittove analize, srpska politika oslanjanja na četiri stuba – EU, SAD, Rusija i Kina – deluje naivno i nerealistično, otprilike isto onoliko, koliko je naivno i članstvo Rusije u „Partnerstvu za mir“.
    Srbija je u nemackoj (EU) sferi, moze da razmislja o milion stubova o kojima hoce, to je realnost, kao sto je realnost da Nemacka danas dominira EU i da to mnoge zemlje uglavnom prihvataju, a poneke, kao Grcka sto se bune, snose posledice.

    Dobar tekst i tema, reputacija.

  3. #3
    Veoma poznat Nancy011 (avatar)
    Učlanjen
    10.09.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    13.909
    Reputaciona moć
    747

    Podrazumevano Re: Dobri i loši đaci Carla Schmitta

    Schmittovim očima gledano, i balkanska politika i njen ishod postaju razumljiviji. Oni politički uspešniji (Hrvati ili Albanci, na primer), uvek su jasno sagledavali svoje prijatelje i neprijatelje. Oni drugi, manje uspešni (Srbi ili Makedonci, na primer ), u svojim političkim lutanjima nikada nisu jasno definisali ni prijatelje, ni neprijatelje.

    Iz ugla Schmittove analize, srpska politika oslanjanja na četiri stuba – EU, SAD, Rusija i Kina – deluje naivno i nerealistično, otprilike isto onoliko, koliko je naivno i članstvo Rusije u „Partnerstvu za mir“.
    Jasno je da politika i EU i Kosovo nema uporište u realnosti ako je jasno opredeljenje ka EU. U Savetu Bezbednosti Rusija zastupa svoje interese kada je Kosovo u pitanju.
    Tadić samo deklarativno zastupa politiku oslanjanja na četiri stuba, dok je suštinski okrenut politici ka EU.
    Postavlja se pitanje da li je Tadić dobro procenio ko su nam prijatelji.

  4. #4
    Poznat DEDA.D (avatar)
    Učlanjen
    08.03.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.782
    Reputaciona moć
    307

    Podrazumevano Re: Dobri i loši đaci Carla Schmitta

    Не знам колико је у Томиној моћи, али кад би успео да "протури" , уз његову сагласност, за Гувернера НБС, Небојшу Катића као нестраначку личност, био би пун погодак !

  5. #5
    Buduća legenda Lepi Bora (avatar)
    Učlanjen
    20.12.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    37.375
    Reputaciona moć
    3736

    Podrazumevano Re: Dobri i loši đaci Carla Schmitta

    Citat Original postavio Nancy011 Pogledaj poruku
    Jasno je da politika i EU i Kosovo nema uporište u realnosti ako je jasno opredeljenje ka EU. U Savetu Bezbednosti Rusija zastupa svoje interese kada je Kosovo u pitanju.
    Tadić samo deklarativno zastupa politiku oslanjanja na četiri stuba, dok je suštinski okrenut politici ka EU.
    Postavlja se pitanje da li je Tadić dobro procenio ko su nam prijatelji.
    Koje svoje interese ???? ..Plasi se da joj ne otmu Sibir ?? .. ili Ceceniju .... ..

    Rusija tamo zastupa Srbiju i medjunarodno pravo , a cim cu 2008 napravili ,, presedan ,, - napravila ga je i ona , iste godine ..

    Mi treba da se odreknemo ,, visevektornosti ,, - jer se takva politika pokazala pogubnom ne samo u slucaju Srbije - takva politika je proslost ... sada je vreme svrstavnja - nas kljucni saveznik treba da bude Rusija ...
    Poslednji put ažurirao/la Lepi Bora : 05.06.2012. u 01:01
    Eсли драки невозможно избежать, бей первым...

    Prosto mi je neprijatno kako nam dobro ide !

  6. #6
    Elita frootsman (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.806
    Reputaciona moć
    614

    Podrazumevano Re: Dobri i loši đaci Carla Schmitta

    С једне стране Барозо и Ромпеј, с друге Путин и Медведев. Ко је пријатељ илити с киме бисте сели да попијете пиће? Лако питање.

  7. #7
    Legenda Победоносцев (avatar)
    Učlanjen
    15.11.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Long way from Tipperary
    Poruke
    58.789
    Reputaciona moć
    1395

    Podrazumevano Re: Dobri i loši đaci Carla Schmitta

    Онај са ким би се лепо зезао и пио не мора уопште да ти буде пријатељ или савезник. Интерес > симпатија.

    Колико смо ми момената кристалне јасноће имали? Рекло би се ни један, јер су они који су најотвореније и најприжељније радили против наших интереса данас декларативно наши блиски партнери. У задњих двадесет година Срби нису имали већег противника од САД.
    no longer at ease here, in the old dispensation

  8. #8
    Domaćin luckywin (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.951
    Reputaciona moć
    227

    Podrazumevano Re: Dobri i loši đaci Carla Schmitta

    Citat Original postavio migel59 Pogledaj poruku
    Srbija je u nemackoj (EU) sferi, moze da razmislja o milion stubova o kojima hoce, to je realnost, kao sto je realnost da Nemacka danas dominira EU i da to mnoge zemlje uglavnom prihvataju, a poneke, kao Grcka sto se bune, snose posledice.

    Dobar tekst i tema, reputacija.
    Pa dobre bre migel jel može malo realnosti, samo Nemačka pa Nemačka? Nije realnost, niti je Srbija u Nrmačkoj EU sferi, niti je realnost da je Nemačka dominantna u EU. A i nisi na ispravan način razumeo tekst Kada si već krenuo sa tom Nemačkom sferom i Srbijom u njoj, a što ovaj tekst potvrđuje je upravo ta Zapadna politika zemlje koje nemaju iste interese a prema Srbiji deluju jedinstveno. Priča o Srbiji u EU isključivo služi Zapadnim centrima moći da završe ono što su započeli ratovima devedesetih na ovim prostorima. Nemačka je odlučno rekla još Hrvatska u EU i kraj priče, Srbija tj. njen bivši predsednik Tadić je pod izgovorom evropskih ambicija Srbije pre par godina krenuo u misije “izvinjenja i pomirenja”, a te misije, kako se pokazalo, nisu imale nikakve veze sa samom Srbijom nego sa Hrvatskom i njenim evropskim pakovanjem.

    Naravno tu je i problem Kosova, gde se opet pod izgovorom evropskih ambicija Srbije završava interes Zapada koji ima na Kosovu, koji jeste međusobno suprostavljen, Nemački i Američki recimo, ali oni zajednički deluju protiv interesa Srbije. Nagrada za sve što je Tadić odradio po njihovom zahtevu je došla u vidu statusa kandidata za članstvo u EU. Taj status je dobijen pod pritiskom Amerike. Izvršili su veliki pritisak na EU, pre svega na Nemačku. To bi se moglo gledati i u svetlu novih planova Amerike o obnavljanju neke vrste “hladnog rata”. Amerikancima se žuri i zato je važno da Srbija dobije kakav-takav pravni okvir unutar EU kako bi bila obeležena teritorija i nekako izuzeta od mogućeg uticaja Rusije. Amerikance ne brine ekonomski prodor Rusije, konačno najveći ruski ekonomski partner je upravo EU, nego politički uticaj i mogućnost da u Srbiji na vlast dođe neko ko je spreman da taj uticaj prihvati. Americi se žurilo i zbog toga što je procena da je ovo poslednji čas, jer EU je u dubokoj krizi, praktično ne postoji kao integracija u onom smislu kakva je bila, pa postoji opravdana sumnja da kasnije neće više biti institucije koja bi Srbiji mogla da dodeli status kandidata. Amerika želi da zatvori Balkan dok još može. Drugim rečima, status kandidata Srbiji je deo nove “Velike igre”. Istovremeno, sama činjenica da je američki pritisak uspeo svedoči o nemoći Evrope da se odupre Americi. Uprkos promenjenim međunarodnim okolnostima i aktuelnom američko-evropskom valutnom ratu, ključne evropske zemlje još uvek nemaju snage da se izvuku ispod američkog kišobrana. To je posebno važno u slučaju Nemačke koja već izvesno vreme pokušava da vodi svoju politiku.

    Politika ključnih zemalja Zapada prema prostoru bivše Jugoslavije se nije promenila još od 1991. godine. Nisu se promenili ni njihovi međusobni odnosi, ni politička tehnologija. Ako se zna kakav je status Srbija imala pre 20 godina, to znači da je takav manje ili više i danas, uprkos svim promenama koje su se u Srbiji desile. Takva politika koju Zapad vodi je protivna interesima Srbije. Srbija bi za svoj opstanak pomoć trebalo da pronalazi na drugoj strani i da već jednom jasno definiše svoje interese i definiše prijatelje i neprijatelje.
    Poslednji put ažurirao/la luckywin : 05.06.2012. u 01:20
    Šta su sve iz nas iscedili, nismo toliko ni uvrnuti.

  9. #9
    Veoma poznat
    Učlanjen
    13.05.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.193
    Reputaciona moć
    374

    Podrazumevano Re: Dobri i loši đaci Carla Schmitta

    Ta priča o četiri stuba je jedna od najvećih gluposti koje su se mogle čuti poslednjih godina.

  10. #10
    Veoma poznat Nancy011 (avatar)
    Učlanjen
    10.09.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    13.909
    Reputaciona moć
    747

    Podrazumevano Re: Dobri i loši đaci Carla Schmitta

    Citat Original postavio Lepi Bora Pogledaj poruku
    Koje svoje interese ???? ..Plasi se da joj ne otmu Sibir ?? .. ili Ceceniju .... ..

    Rusija tamo zastupa Srbiju i medjunarodno pravo , a cim cu 2008 napravili ,, presedan ,, - napravila ga je i ona , iste godine ..

    Mi treba da se odreknemo ,, visevektornosti ,, - jer se takva politika pokazala pogubnom ne samo u slucaju Srbije - takva politika je proslost ... sada je vreme svrstavnja - nas kljucni saveznik treba da bude Rusija ...
    Na primeru Kosova Rusija insistira na medjunarodnom pravu koje je pogaženo. Već sam pisala na jednoj temi o tome.
    Ruski interesi nisu samo njihove teritorije. O tome znaš više od mene.

  11. #11
    Elita frootsman (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.806
    Reputaciona moć
    614

    Podrazumevano Re: Dobri i loši đaci Carla Schmitta

    Citat Original postavio Nancy011 Pogledaj poruku
    Na primeru Kosova Rusija insistira na medjunarodnom pravu koje je pogaženo. Već sam pisala na jednoj temi o tome.
    Ruski interesi nisu samo njihove teritorije. O tome znaš više od mene.
    Илустрација:


Slične teme

  1. DOBRI MUŠKARCI
    Autor KERI u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 23.12.2003., 18:14
  2. Gde je onaj stari dobri Win98 ?
    Autor teletabis u forumu Operativni sistemi
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 28.11.2003., 03:35
  3. Da li još postoje dobri momci!
    Autor Jelena . u forumu Softver
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 04.10.2003., 01:11
  4. Dobri lugar
    Autor BISTRO u forumu Humor
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 27.07.2003., 23:29

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •