Pozdrav.
Uzdržaću se od otklanjanja teme od njene istoriografske pobude. Čini mi se politički, geopolitički, kulturološki da je neka promena stava Slovena južno od R. Srbije malo verovatna bez obzira na izloženje ćinjenica. Moje pitanje do Vas, pre svega do onih koji su posvetili neko vreme istraživanju ove teme (ponavljam, kako iz opravdanih tako i od neopravdanih razloga jednostavno izbačena iz srpskog diskursa, je: stvaraju li dole izloženi odlomci iz izvora i drugih vrsta književnosti da je bilo starosedeoca Srba sve do novijeg vremena u Povardarju?
1) Око 950-те, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град "Серблиа" на положају југо-западно од Солуна има своје име од својих српских основача (око раног 7-ог века) .У 10-ом веку исти град је споменут као "Српчиште" у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре.
Constantin Porphyrogenitos "De Administrando Imperio" cap.32, pp.152 ed.Bonn
"Starine" 14, 1882 pp.16
2) Око 680 године споменут је град Гордосервон, чије име потиче од Срба премештених у Малој Азији од стране Императора Констанса Другог, насељених из области око реке Вардар (БЈР Македонија) .Исидор, Епископ Гордосервона, споменут је око 680-681 и чињеница да је овај град био Епископско средиште даје повода замисли да је имао бројчано значајну Српску популацију.Око 1200-те године исти град спомиње се као Сервохориа - (Српско Насеље) .
Constantin Porfyrogenitus "De Administrando Imperio"
Ердељановић, Ј. "О насељавању Словена у Малој Азији и Сирији од 7 до 10 века" Гласник Географског Друштва том. VI 1921 стр.189
Lequen, M. "Oriens Christianus" I, 1740, pp.659-660
Micotky, J."Otiorum Chroate", Vol. I , Budapest, 1806, pp.89-112
Niederle, L. "Slovanske starozhitnosti" Dilu II, Svazek pp.389-399; pp. 444-446
Ostrogorski, G."Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi", Enciklopedija Jugoslavije 1, Zagreb 1955, pp. 591-599
Ramsay, W.M. "The Historical Geography Of Asia Minor", London, 1890, pp.183, pp.210
3) Око 1229-1230 године Бугарски Цар Иван Асен II поставља натпис у Трнову: "Узео сам земљу од Адријанополиса до Драча, грчку, албанску, још и српску".Изразито севернији положај српских држава тог датума даје повод хипотези да је споменута српска земља јужно од те црте област насељена Србима.
Daskalov, H.S. "Otkritija v drevnei stolicji Bolgarskoi, Ternovo"Moskva, 1859 pp.18-19
Дуйчев , И. "Цар Иван Асен II" ,София, 1941 стр.23-24
Makushev, V "Bolgarija v' koncjah XII i v pervoi polovini XIII veka" , 1872 pp.56-57
4) У Душановом Законику изданом 1349 и 1354 у Скопљу и Сересу, спомињу се следећи народи као становници Србије: Срби, Грци, Албанци (Арбанаси) (Чл.77, 82) , Арумуни (Власи) (Чл.32, 77, 82) , Саксонци (Саси) (Чл.123).
Новаковић, Ст.. "Законик Стефана Душана Цара Српског 1349-1354", Београд, 1898
5) Деспот Угљеша у писми из 1366 писаном у Скопљу каже да је господар српске земље, Грчке и Поморја.
Новаковић, Ст. "Законски Споменици Српских Држава Средњег Века", 1912, стр.509
6) Патријарх Цариграда спомиње господара Србије, Угљешу у писму из 1371 године.Држава Угљеше налазила се око доње Струме.
Mikloshich, F & Muller, J. "Acta et diplomata" I, 1860, pp.571
7) Место битке на Марици 1371 године, када су се Краљеви Вукашин и Угљеша, предводећи своје војске, сукобили са Турцима, било је названо "Сирф-Синдуги"-"Српски Пораз".
Jorga, N. "Geschiste des Osmanischen Reiches" Vol.I, cap IV, pp241
8) У другој половини 14-ог века, монах Исаија спомиње да је Угљеша покренуо Српску и Грчку војску и његовог брата Вукашина, и да су са том војском кренули на надирајуће Турке.
Новаковић, Ст."Срби и Турци 14 и 15-ог века, 1893, стр.184
Mikloshich , F. "S.Joannis Chrystostomi homilia in ramos palmarum", 1845, pp.71
Mikloshich, F. "Chrestomatia Paleoslovenica", 1861, pp 41
9) 1395 године Михаил Палеолог и његова супруга Јелена успоставили су задужбину Јеленином оцу, Константину Дејановићу, Господару Србије.Држава Константина налазила се око реке Струме.
Mikloshich, F. & Joseph, M. "Acta et dipolomata", 1862, pp.260
10) Белешка из 1401 од стране владе Млетака спомиње посланика "Константина, господара Србије, која је око наше драчке области" (Constantini domini Servie teritorii, quod est circa teritorium nostrum Durachii) .
Ljubich, S. "Listine" 4, 1874, pp.437
11) Бугарске Хронике, пореклом из 15-ог века садрже одломак по коме је Турски Султан Мурат отишао да покори или Бугаре или Угљешу.Угљеша и Краљ Вукашин "скупили су велику српску војску".
Bogdan, J. "Archiv fur Slavische philologie" 13, 1891, pp.481; pp.493
12) Димитар, писац из Кратова, записао је да му је задатак да преведе "Закон" (v ezhe sastaviti mi pisaniem srbskoga ezika sochinenie, rekshe knigu imenuemu zakonik) за Охридску Архиепископију из грчког на српски језик, по наређењу Охридског Архиепископа Доротеја, који га је посетио у Кратову јер саборна Црква у Охриду није имала ту књигу на српском језику (po eziku srbskom) него само на грчком.
Kachanovski, V. "Starine" 12, 1880 , pp.255
13) Остаци Ивана Рилског су пребачени од Трнова у Рилски Манастир.Тај догађај је био описан од стране Владислава Граматика, 1469 године, који спомиње српске војнике на Маричкој Битки Remains of John Rilski are transferred from Trnovo in the Monastery of Rila.That was described by Vladislav Gramatik, in 1469, who also mentioned Serbian soldiers (Srbskiie voje) in the 1371 Marica battle.
Новаковић, Ст. , "Гласник Српског Ученог ДруштваGlasnik Srpskog uchenog drushtva" 22, 1867, стр..287
14) Негде при крају 15-ог века Мађарски историчар Бонфини пише о "Македонији, коју сада зову Србија".("Macedoniam quam Serbua nunc appelant") .
Ant.Bonfini "Rerum Hungarii Indec." II lib IX, Viennae, 1774 pp.248a
15) Године 1515 Ђорђе Кратовац је спаљен.У његовом житију стоји.."..од српског корена и вођен Светим Духом оставио си отаџбину и сроднике у Кратову и пришао си граду Софији".(Ot korene srpskago i douhom svetim vodimi ostavil jesi otachastvo i srodniki izhe v' Kratovja, prishel jesi k' Gradou Sardaskomu).
Новаковић, Ст. , "Гласник Српског Ученог Друштва" 21, 1867, стр..154
16) Стефан Герлах пише 1574-те да је рођак Мехмед Паше постао Архиепископ у Бугарској, и његово седиште је десет дана далеко од Једрења, у граду Охриду, на граници Епира и Србије.(Zu eineim Erz-bischopff in der Bulgarey gemacht worden, hat seinen Sitz zehn Tagreiss von Adrianopol, in der Stadt Ochrida, in der Grantzen Epiri und Servien) .
Gerlach, S. "Tage-Buch", Frankfurt, 1674, pp.64a
17) Јаков Соранцо из Венеције стиже у Скопље, у провинцији Србији, године 1575.
Matkovich.P."Rad. Jugosl. Akad." 124, 1895, str.131
18) У Краљеву (Румунија) , Поп Јован оставља запис да је Србин од места Кратова (Srbin od mjasta Kratova) .
Стојановић, Љ."Стари Српски Записи и Натписи" I, 1902 , стр..752
19) Мартин Крузис у својој књизи спомиње "...Скопље, велики и веома насељени град у Турској у краљевини".("Vscopia, or Scopia, a great and populous City of Turkey in the K. of Servia").
Crusius, M. "Turcogreciae libri octo", 1584, pp.5
20) 1584-те Католички Клерик Александар Комуловић спомиње да је у Србији ("Servia"), Скопље главни град ("Scopia principale citta") и да се налази у средини провинције (nel mezzo della provincia) .
Fermendzhin, E. "Acta Bosniae" "Monum. Slav. Mer. XXIII 1892 str.39
21) У 17-ом веку, Хаџи Калфа, турски географ бележи да су планине Костурске области насељене Србима и Аромунима.Такођер спомиње да на обали језера између Сереса, Солуна и Сидерокапса постоји село насељено Грцима, Србима и Аромунима.
"Rumeli und Bosna, Geographisch beschrieben von Mustapha Ben Abdalaih Hadschi Chalfa aus dem turkischen ubersetzt von J. von Hammer" Wien 1812 pp.80; pp.97
22) Митрополит Јеремија из града "Пелагон" (Битољ) стиже у Русију 1603 године рекавши да је дошао из српске земље
Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7112, Дец..19
23) Октобра 1605 изаслаништво монаха иде у Русији и међу њима био је Ђакон Авксентиј од српске земље, Николскога Манастира на Струмици (ЋSerbskoi zemli nikolskoga monastira chto na Strumicja, Diakon AvksentiiЋ) .
"Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" , I, 1858
24) 1609, у архиву Ватикана, споменута је Католичка Црква у Скопљу, Србија ("La chiesa di Scopia in Servia") .
Horvat, K. "Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" XXI, 1909
25) Митрополит Сергије каже да је постављен за Митрополита Гревена од стране Охридског Архиепископа Нектарија српске земље. ("Posvjashchen on na mitropoliju grevenskuju arhiepiskop ohridskim , Nektariem serbskoi zemli") .
"Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" II, 1860 pp.29
26) Коментар Доминиканца Никола Лонгија из Дубровника:"Корисно је поставити 3-4 српских свештеника у Србији, јер у Нишу, Крагујевцу, Јагодини, Црној Гори* и Кратову, говори се српски."
*Скопској Црној Гори
Acta. S. Congr. Vol.3. Fol.24 A D Congr. diie 20 decembris 1622
27) Надбискуп Бара Бјанки дели Србију на Горњу и Доњу.У област Горње убраја Прокупље, Ново Брдо, Трепчу, Јањево, Скопску Црну Гору, Скопље и Кратово, места где су сви "Католици српског језика".У Доњу Србију убраја Призрен, Гури и Шегец.
"Arch. S. Congr. Visitte.Vol 16. Fol. 239.
Uzdržaću se od otklanjanja teme od njene istoriografske pobude. Čini mi se politički, geopolitički, kulturološki da je neka promena stava Slovena južno od R. Srbije malo verovatna bez obzira na izloženje ćinjenica. Moje pitanje do Vas, pre svega do onih koji su posvetili neko vreme istraživanju ove teme (ponavljam, kako iz opravdanih tako i od neopravdanih razloga jednostavno izbačena iz srpskog diskursa, je: stvaraju li dole izloženi odlomci iz izvora i drugih vrsta književnosti da je bilo starosedeoca Srba sve do novijeg vremena u Povardarju?
1) Око 950-те, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град "Серблиа" на положају југо-западно од Солуна има своје име од својих српских основача (око раног 7-ог века) .У 10-ом веку исти град је споменут као "Српчиште" у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре.
Constantin Porphyrogenitos "De Administrando Imperio" cap.32, pp.152 ed.Bonn
"Starine" 14, 1882 pp.16
2) Око 680 године споменут је град Гордосервон, чије име потиче од Срба премештених у Малој Азији од стране Императора Констанса Другог, насељених из области око реке Вардар (БЈР Македонија) .Исидор, Епископ Гордосервона, споменут је око 680-681 и чињеница да је овај град био Епископско средиште даје повода замисли да је имао бројчано значајну Српску популацију.Око 1200-те године исти град спомиње се као Сервохориа - (Српско Насеље) .
Constantin Porfyrogenitus "De Administrando Imperio"
Ердељановић, Ј. "О насељавању Словена у Малој Азији и Сирији од 7 до 10 века" Гласник Географског Друштва том. VI 1921 стр.189
Lequen, M. "Oriens Christianus" I, 1740, pp.659-660
Micotky, J."Otiorum Chroate", Vol. I , Budapest, 1806, pp.89-112
Niederle, L. "Slovanske starozhitnosti" Dilu II, Svazek pp.389-399; pp. 444-446
Ostrogorski, G."Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi", Enciklopedija Jugoslavije 1, Zagreb 1955, pp. 591-599
Ramsay, W.M. "The Historical Geography Of Asia Minor", London, 1890, pp.183, pp.210
3) Око 1229-1230 године Бугарски Цар Иван Асен II поставља натпис у Трнову: "Узео сам земљу од Адријанополиса до Драча, грчку, албанску, још и српску".Изразито севернији положај српских држава тог датума даје повод хипотези да је споменута српска земља јужно од те црте област насељена Србима.
Daskalov, H.S. "Otkritija v drevnei stolicji Bolgarskoi, Ternovo"Moskva, 1859 pp.18-19
Дуйчев , И. "Цар Иван Асен II" ,София, 1941 стр.23-24
Makushev, V "Bolgarija v' koncjah XII i v pervoi polovini XIII veka" , 1872 pp.56-57
4) У Душановом Законику изданом 1349 и 1354 у Скопљу и Сересу, спомињу се следећи народи као становници Србије: Срби, Грци, Албанци (Арбанаси) (Чл.77, 82) , Арумуни (Власи) (Чл.32, 77, 82) , Саксонци (Саси) (Чл.123).
Новаковић, Ст.. "Законик Стефана Душана Цара Српског 1349-1354", Београд, 1898
5) Деспот Угљеша у писми из 1366 писаном у Скопљу каже да је господар српске земље, Грчке и Поморја.
Новаковић, Ст. "Законски Споменици Српских Држава Средњег Века", 1912, стр.509
6) Патријарх Цариграда спомиње господара Србије, Угљешу у писму из 1371 године.Држава Угљеше налазила се око доње Струме.
Mikloshich, F & Muller, J. "Acta et diplomata" I, 1860, pp.571
7) Место битке на Марици 1371 године, када су се Краљеви Вукашин и Угљеша, предводећи своје војске, сукобили са Турцима, било је названо "Сирф-Синдуги"-"Српски Пораз".
Jorga, N. "Geschiste des Osmanischen Reiches" Vol.I, cap IV, pp241
8) У другој половини 14-ог века, монах Исаија спомиње да је Угљеша покренуо Српску и Грчку војску и његовог брата Вукашина, и да су са том војском кренули на надирајуће Турке.
Новаковић, Ст."Срби и Турци 14 и 15-ог века, 1893, стр.184
Mikloshich , F. "S.Joannis Chrystostomi homilia in ramos palmarum", 1845, pp.71
Mikloshich, F. "Chrestomatia Paleoslovenica", 1861, pp 41
9) 1395 године Михаил Палеолог и његова супруга Јелена успоставили су задужбину Јеленином оцу, Константину Дејановићу, Господару Србије.Држава Константина налазила се око реке Струме.
Mikloshich, F. & Joseph, M. "Acta et dipolomata", 1862, pp.260
10) Белешка из 1401 од стране владе Млетака спомиње посланика "Константина, господара Србије, која је око наше драчке области" (Constantini domini Servie teritorii, quod est circa teritorium nostrum Durachii) .
Ljubich, S. "Listine" 4, 1874, pp.437
11) Бугарске Хронике, пореклом из 15-ог века садрже одломак по коме је Турски Султан Мурат отишао да покори или Бугаре или Угљешу.Угљеша и Краљ Вукашин "скупили су велику српску војску".
Bogdan, J. "Archiv fur Slavische philologie" 13, 1891, pp.481; pp.493
12) Димитар, писац из Кратова, записао је да му је задатак да преведе "Закон" (v ezhe sastaviti mi pisaniem srbskoga ezika sochinenie, rekshe knigu imenuemu zakonik) за Охридску Архиепископију из грчког на српски језик, по наређењу Охридског Архиепископа Доротеја, који га је посетио у Кратову јер саборна Црква у Охриду није имала ту књигу на српском језику (po eziku srbskom) него само на грчком.
Kachanovski, V. "Starine" 12, 1880 , pp.255
13) Остаци Ивана Рилског су пребачени од Трнова у Рилски Манастир.Тај догађај је био описан од стране Владислава Граматика, 1469 године, који спомиње српске војнике на Маричкој Битки Remains of John Rilski are transferred from Trnovo in the Monastery of Rila.That was described by Vladislav Gramatik, in 1469, who also mentioned Serbian soldiers (Srbskiie voje) in the 1371 Marica battle.
Новаковић, Ст. , "Гласник Српског Ученог ДруштваGlasnik Srpskog uchenog drushtva" 22, 1867, стр..287
14) Негде при крају 15-ог века Мађарски историчар Бонфини пише о "Македонији, коју сада зову Србија".("Macedoniam quam Serbua nunc appelant") .
Ant.Bonfini "Rerum Hungarii Indec." II lib IX, Viennae, 1774 pp.248a
15) Године 1515 Ђорђе Кратовац је спаљен.У његовом житију стоји.."..од српског корена и вођен Светим Духом оставио си отаџбину и сроднике у Кратову и пришао си граду Софији".(Ot korene srpskago i douhom svetim vodimi ostavil jesi otachastvo i srodniki izhe v' Kratovja, prishel jesi k' Gradou Sardaskomu).
Новаковић, Ст. , "Гласник Српског Ученог Друштва" 21, 1867, стр..154
16) Стефан Герлах пише 1574-те да је рођак Мехмед Паше постао Архиепископ у Бугарској, и његово седиште је десет дана далеко од Једрења, у граду Охриду, на граници Епира и Србије.(Zu eineim Erz-bischopff in der Bulgarey gemacht worden, hat seinen Sitz zehn Tagreiss von Adrianopol, in der Stadt Ochrida, in der Grantzen Epiri und Servien) .
Gerlach, S. "Tage-Buch", Frankfurt, 1674, pp.64a
17) Јаков Соранцо из Венеције стиже у Скопље, у провинцији Србији, године 1575.
Matkovich.P."Rad. Jugosl. Akad." 124, 1895, str.131
18) У Краљеву (Румунија) , Поп Јован оставља запис да је Србин од места Кратова (Srbin od mjasta Kratova) .
Стојановић, Љ."Стари Српски Записи и Натписи" I, 1902 , стр..752
19) Мартин Крузис у својој књизи спомиње "...Скопље, велики и веома насељени град у Турској у краљевини".("Vscopia, or Scopia, a great and populous City of Turkey in the K. of Servia").
Crusius, M. "Turcogreciae libri octo", 1584, pp.5
20) 1584-те Католички Клерик Александар Комуловић спомиње да је у Србији ("Servia"), Скопље главни град ("Scopia principale citta") и да се налази у средини провинције (nel mezzo della provincia) .
Fermendzhin, E. "Acta Bosniae" "Monum. Slav. Mer. XXIII 1892 str.39
21) У 17-ом веку, Хаџи Калфа, турски географ бележи да су планине Костурске области насељене Србима и Аромунима.Такођер спомиње да на обали језера између Сереса, Солуна и Сидерокапса постоји село насељено Грцима, Србима и Аромунима.
"Rumeli und Bosna, Geographisch beschrieben von Mustapha Ben Abdalaih Hadschi Chalfa aus dem turkischen ubersetzt von J. von Hammer" Wien 1812 pp.80; pp.97
22) Митрополит Јеремија из града "Пелагон" (Битољ) стиже у Русију 1603 године рекавши да је дошао из српске земље
Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7112, Дец..19
23) Октобра 1605 изаслаништво монаха иде у Русији и међу њима био је Ђакон Авксентиј од српске земље, Николскога Манастира на Струмици (ЋSerbskoi zemli nikolskoga monastira chto na Strumicja, Diakon AvksentiiЋ) .
"Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" , I, 1858
24) 1609, у архиву Ватикана, споменута је Католичка Црква у Скопљу, Србија ("La chiesa di Scopia in Servia") .
Horvat, K. "Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" XXI, 1909
25) Митрополит Сергије каже да је постављен за Митрополита Гревена од стране Охридског Архиепископа Нектарија српске земље. ("Posvjashchen on na mitropoliju grevenskuju arhiepiskop ohridskim , Nektariem serbskoi zemli") .
"Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" II, 1860 pp.29
26) Коментар Доминиканца Никола Лонгија из Дубровника:"Корисно је поставити 3-4 српских свештеника у Србији, јер у Нишу, Крагујевцу, Јагодини, Црној Гори* и Кратову, говори се српски."
*Скопској Црној Гори
Acta. S. Congr. Vol.3. Fol.24 A D Congr. diie 20 decembris 1622
27) Надбискуп Бара Бјанки дели Србију на Горњу и Доњу.У област Горње убраја Прокупље, Ново Брдо, Трепчу, Јањево, Скопску Црну Гору, Скопље и Кратово, места где су сви "Католици српског језика".У Доњу Србију убраја Призрен, Гури и Шегец.
"Arch. S. Congr. Visitte.Vol 16. Fol. 239.
