hogarius
Elita
- Poruka
- 15.124
SPC I KREACIONIZAM
Nisam koristio siru literaturu o kreacionizmu dok sam Darivnovu teoriju ucio kao deo skolskog programa. Ofanziva kreativista je relativno brzu splasla na zapadu, a napose i u SAD je izgubila svoju snagu. Ponovo sam se zainteresovao o ovom pitanju kada su u nekoj serijskom panulu izmedju tri ortodosna vernika, voditelja, jednog akademika i uvek promenljivog ali gorljivog treceg lica (najcesce svestnik), ovo pitanje bilo razmatrano. Voditelj je postavljao vec unapred pripremljena pitanja, tako da su sagovornici imali pripremljene odgovore na postavljena pitanja. Uvazeni akademik, kome istorija nije struka, bio je vrlo samouveren govoreci da se stvaranje sveta desavalo u vremenu, da su se geoloske i bioloske promene desavale voljom svevisnjeg, da nisu bile spontane vec svirsishodne i sl. Nisam siguran, ali mislim da je pomenuo kreativizam i da se su se sve proemene desavale u nekim vrmenski podeljenim dugim periodim. Cak je, ako se ne varam, pomenuo i broj takvih perioda.
Ovaj uvod sam napravio da bih izneo svoje uverenje da SPC, sa nesto vecim zakasnjenjem, koristi vec izandjale i odbacene "argumente" zapadnih kreacionista.
Moram da ukazem na manir zapadnih istoricara, filozofa i sociologa da u svojim traktatima veoma retko pominju pojedine crkve. Oni govore o hriscanstvu generalno, a pojedine crkve se izuzetno retko pominju kada se debata maksimalno konkretizuju. U nas to nije slucaj. Mi smo bezgresni, svi drugi imaju ko manje ko vise mana, nedostataka, neistina, itd.
Sto se tice tumacenja Biblije, tu je stvar vrlo jasna. Rodjenje, pa krstenje, razvoj detinje svesti u duhu "cistog" pravoslavlja i zastita ili kazna dobrog boga ako se u njega veruje, odnosno ne veruje. Dolazi skolsko doba. Svestenici i te kako ispiru mozak bas tim ucenjem o stvranju sveta i nasih praroditelja, njihovo isterivanje iz Raja, tu su i deset Bozjih zapovesti, izbavljenje izabranog naroda i razdvajanje Crvenog mora, pa Veliki potop, itd. Posle stupa na scenu Novi zavet, bezgresno zacece, rodjenje, pa onda Hristovo ucenje, stradanje i vaskrsenje. Deci se govori o pragrehu, zatim stradanju Hrista zarad nas ljudi, itd. Kad se dodje na fakultet, proces indoktrinacije je zavrsen, imamo coveka sa ispranim mozgom, sad mogu i da prilagodjavam ucenje odgovarajucim naucnim dostignucima. Tu se moja prica o Starom i Novom zavetu zavrsava. Uz to, Svetom sinodu je i te kako stalo da se u detalje ne dira, da se strogo postuju rituali, da se svetim ljudima poklanja izuzetno postovanje, i da se ubiru velika materijalna sredstva. Naravno, krajnji cilje je maksimalno inkorporiranje u strukture vlasti i uticaj na donosioce odluka. Dakle, crkva, bilo koja, ima za cilj da se maksimalno uklopi u drustvo i na njega vrsi odlucujuci uticaj. Nimalo naivno imajuci u vidu personalni sastav klera.
Nisam koristio siru literaturu o kreacionizmu dok sam Darivnovu teoriju ucio kao deo skolskog programa. Ofanziva kreativista je relativno brzu splasla na zapadu, a napose i u SAD je izgubila svoju snagu. Ponovo sam se zainteresovao o ovom pitanju kada su u nekoj serijskom panulu izmedju tri ortodosna vernika, voditelja, jednog akademika i uvek promenljivog ali gorljivog treceg lica (najcesce svestnik), ovo pitanje bilo razmatrano. Voditelj je postavljao vec unapred pripremljena pitanja, tako da su sagovornici imali pripremljene odgovore na postavljena pitanja. Uvazeni akademik, kome istorija nije struka, bio je vrlo samouveren govoreci da se stvaranje sveta desavalo u vremenu, da su se geoloske i bioloske promene desavale voljom svevisnjeg, da nisu bile spontane vec svirsishodne i sl. Nisam siguran, ali mislim da je pomenuo kreativizam i da se su se sve proemene desavale u nekim vrmenski podeljenim dugim periodim. Cak je, ako se ne varam, pomenuo i broj takvih perioda.
Ovaj uvod sam napravio da bih izneo svoje uverenje da SPC, sa nesto vecim zakasnjenjem, koristi vec izandjale i odbacene "argumente" zapadnih kreacionista.
Moram da ukazem na manir zapadnih istoricara, filozofa i sociologa da u svojim traktatima veoma retko pominju pojedine crkve. Oni govore o hriscanstvu generalno, a pojedine crkve se izuzetno retko pominju kada se debata maksimalno konkretizuju. U nas to nije slucaj. Mi smo bezgresni, svi drugi imaju ko manje ko vise mana, nedostataka, neistina, itd.
Sto se tice tumacenja Biblije, tu je stvar vrlo jasna. Rodjenje, pa krstenje, razvoj detinje svesti u duhu "cistog" pravoslavlja i zastita ili kazna dobrog boga ako se u njega veruje, odnosno ne veruje. Dolazi skolsko doba. Svestenici i te kako ispiru mozak bas tim ucenjem o stvranju sveta i nasih praroditelja, njihovo isterivanje iz Raja, tu su i deset Bozjih zapovesti, izbavljenje izabranog naroda i razdvajanje Crvenog mora, pa Veliki potop, itd. Posle stupa na scenu Novi zavet, bezgresno zacece, rodjenje, pa onda Hristovo ucenje, stradanje i vaskrsenje. Deci se govori o pragrehu, zatim stradanju Hrista zarad nas ljudi, itd. Kad se dodje na fakultet, proces indoktrinacije je zavrsen, imamo coveka sa ispranim mozgom, sad mogu i da prilagodjavam ucenje odgovarajucim naucnim dostignucima. Tu se moja prica o Starom i Novom zavetu zavrsava. Uz to, Svetom sinodu je i te kako stalo da se u detalje ne dira, da se strogo postuju rituali, da se svetim ljudima poklanja izuzetno postovanje, i da se ubiru velika materijalna sredstva. Naravno, krajnji cilje je maksimalno inkorporiranje u strukture vlasti i uticaj na donosioce odluka. Dakle, crkva, bilo koja, ima za cilj da se maksimalno uklopi u drustvo i na njega vrsi odlucujuci uticaj. Nimalo naivno imajuci u vidu personalni sastav klera.
sad vise nije TE vec teorija KRC u ledja 
