Агарта
Poznat
- Poruka
- 8.355
Недавно сам се подсетио литературе која ме интересовала у младости, оне о боговима-ванземаљацима. Занимљиво је да су два позната експонента ове теорије, Сичин и Деникен, идеју о ванземаљском пореклу богова стекли баш на часовима веронауке.
Зехарија Сичин је појам «нефилим» превео онако како је сматрао да је буквалан превод «они који су сишли са неба». Такође га је заинтригирала честа употреба множине у Библији, тамо где би требало да је Творац. Вероучитељ га је мање-више ућуткао, што га је изазвало да се заинати. Тако укратко пише у књизи Путовања у митску будућност. Могу укратко изнети своје импресије како он посматра те ствари, рекао бих да је некако неодлучан, али како је то једина његова књига коју прочитах, нећу сада о томе.
Са друге стране, Деникена сам пре неких 25 година просто гутао. Мислим да би најбоље било да му препустим реч, пре него изнесем неки закључак:
Да рашчистимо: одувек верујем у Бога и дан-данас се редовно молим. Али мој драги Бог мора да поседује одређена својства. Безвремен је – другим речима, не мора да врши експерименте и чека да види шта ће бити. Он то већ зна. Свемогућ је и свеприсутан. Није му потребно никакво возило да га пребаци од тачке А до тачке Б. Зашто би Богу била потребна некаква пламена кола да би се спустио на гору и претворио све у ватру и дим – у тој мери да планина подрхтава? И то она иста планина на коју је Мојсије из безбедносних разлога морао забранити приступ? Шта се то, за име света, овде описује?
Ерих фон Деникен, Сумрак богова.
Ево и мог закључка (односно, претпоставке) – у различитим верским списима описане су ствари на различитом нивоу. Једно су богови-ванземаљци, користићу радни назив «Анунаки» према једном миту који можда најдиректније осветљава њихово небеско порекло. Небо ту треба схватати буквално – оно што је људима над главама, одакле су ови дошли. Дакле, са других планета. Такви богови су Јахве, Один, Кришна, Перун, Изида, Озирис, Баал, Дагон... може се дуго набрајати. Они имају одлике смртних (односно темпоралних, не-безвремених) бића. Њихове намере људи вероватно нису могли докучити, али су их могли «наивно» (једино како су могли) тумачити. Ово још више важи за начин њиховог деловања – ватрене кочије, битке на небу, ковчег који убија оне који га дотакну... Сетимо се да су амерички Индијанци локомотиву звали ватрени коњ.
Друго су филозофко-научни (можда и верски?) концепти самих дошљака, које су тадашњи људи усвојили. Како су видели «ватрене кочије», тако су и ове ствари могли описати само својим речима, онима којима су распологали. Ту има и веома конкретних чињеница, рецимо како Догони знају све о Сиријусу Б, те огромној маси звезде класе бели патуљак. Можда је човек тих времена видео да неки облици живота се излежу из јајета, па закључио да је тако настао цео свет. А можда му је неко пренео знања о Великом Праску.
Оваквом погледу најближе су Упанишаде са безличним Брахманом, чији је микрокосмос Атман – унутрашњи принцип. Но, граница са раније изнетим концептом не мора бити јасна. Када се у Библији или Ведама помињу «воде», биће да је то симболички исказ првобитне енергије. Различите космогоније су можда знања пренета људима.
Има и треће – што рече мој професор увек има прво, друго и комбинација. То су сва она езотеријска знања везана за конкретне богове, од којих су се неки изгледа побунили па тако знање пренели с небеса на људе. Ту могу спадати и они богови које горе поменух. А навешћу још неке примере – Адонис, Тамуз, Персефона, Деметра, Орфеј, Митра, Прометеј... Овде имамо нарацију а имамо и знања за чије разумевање је потребан иницијацијски кључ.
Ово је претпоствка. Нисам сигуран да је тако било. Но, могло је и тако бити...
Зехарија Сичин је појам «нефилим» превео онако како је сматрао да је буквалан превод «они који су сишли са неба». Такође га је заинтригирала честа употреба множине у Библији, тамо где би требало да је Творац. Вероучитељ га је мање-више ућуткао, што га је изазвало да се заинати. Тако укратко пише у књизи Путовања у митску будућност. Могу укратко изнети своје импресије како он посматра те ствари, рекао бих да је некако неодлучан, али како је то једина његова књига коју прочитах, нећу сада о томе.
Са друге стране, Деникена сам пре неких 25 година просто гутао. Мислим да би најбоље било да му препустим реч, пре него изнесем неки закључак:
Да рашчистимо: одувек верујем у Бога и дан-данас се редовно молим. Али мој драги Бог мора да поседује одређена својства. Безвремен је – другим речима, не мора да врши експерименте и чека да види шта ће бити. Он то већ зна. Свемогућ је и свеприсутан. Није му потребно никакво возило да га пребаци од тачке А до тачке Б. Зашто би Богу била потребна некаква пламена кола да би се спустио на гору и претворио све у ватру и дим – у тој мери да планина подрхтава? И то она иста планина на коју је Мојсије из безбедносних разлога морао забранити приступ? Шта се то, за име света, овде описује?
Ерих фон Деникен, Сумрак богова.
Ево и мог закључка (односно, претпоставке) – у различитим верским списима описане су ствари на различитом нивоу. Једно су богови-ванземаљци, користићу радни назив «Анунаки» према једном миту који можда најдиректније осветљава њихово небеско порекло. Небо ту треба схватати буквално – оно што је људима над главама, одакле су ови дошли. Дакле, са других планета. Такви богови су Јахве, Один, Кришна, Перун, Изида, Озирис, Баал, Дагон... може се дуго набрајати. Они имају одлике смртних (односно темпоралних, не-безвремених) бића. Њихове намере људи вероватно нису могли докучити, али су их могли «наивно» (једино како су могли) тумачити. Ово још више важи за начин њиховог деловања – ватрене кочије, битке на небу, ковчег који убија оне који га дотакну... Сетимо се да су амерички Индијанци локомотиву звали ватрени коњ.
Друго су филозофко-научни (можда и верски?) концепти самих дошљака, које су тадашњи људи усвојили. Како су видели «ватрене кочије», тако су и ове ствари могли описати само својим речима, онима којима су распологали. Ту има и веома конкретних чињеница, рецимо како Догони знају све о Сиријусу Б, те огромној маси звезде класе бели патуљак. Можда је човек тих времена видео да неки облици живота се излежу из јајета, па закључио да је тако настао цео свет. А можда му је неко пренео знања о Великом Праску.
Оваквом погледу најближе су Упанишаде са безличним Брахманом, чији је микрокосмос Атман – унутрашњи принцип. Но, граница са раније изнетим концептом не мора бити јасна. Када се у Библији или Ведама помињу «воде», биће да је то симболички исказ првобитне енергије. Различите космогоније су можда знања пренета људима.
Има и треће – што рече мој професор увек има прво, друго и комбинација. То су сва она езотеријска знања везана за конкретне богове, од којих су се неки изгледа побунили па тако знање пренели с небеса на људе. Ту могу спадати и они богови које горе поменух. А навешћу још неке примере – Адонис, Тамуз, Персефона, Деметра, Орфеј, Митра, Прометеј... Овде имамо нарацију а имамо и знања за чије разумевање је потребан иницијацијски кључ.
Ово је претпоствка. Нисам сигуран да је тако било. Но, могло је и тако бити...
A vodeća populacija preko milion
