Lektire u osnovim i srednjim školama - Da li imamo najbolji izbor ?

Otvaram temu vezanu za školske lektire. Mislim da je ova tema izuzetno važna, pre svega jer naši mladi ljudi izuzetno malo čitaju i većina ima odbojnost prema literaturi.

Prelistavajući listu lektira koje su kod nas u školskom sistemu, stičem utisak da je lektira premalo i dodatno poražavajuće da je malo svetskih autora odnosno klasika. Komšije iz Hrvatske, na primer, obrađuju dosta veći broj dela.

Kako komentarišete da se u drugoj godini srednje škole obrađuje delo "Kada su cvetale tikve" ? Knjiga jedva da nije šund... Bolje da su ubacili "Lovca u žitu" ili bilo šta drugo.

Iz prosvetiteljstva, na primer, pored odlomka Dositejevog dela stoji jedana tekst i to je sve. Nema Voltera (recimo "Kandida" koji bi verovatno bio idealan) niti bilo kog drugog svetskog autora.

Takođe, u 3. godini srednje škole se obrađuje "Tihi Don"... A postoji toliko monumentalnih dela iz 20. veka koje su mogle da zauzmu to mesto. Gde je Prust, recimo ?
"Starac i more" u trećoj godini srednjoj je takođe vrhunski promašaj.

Šta mislite ? Da li treba da povećamo broj lektira u školskom sistemu ili pak ubacimo neke nove naslove ?

Stavljam u prilog dela koja se obrađuju u osnovim i srednjim školama kod nas ali i susednih država:

Lektire u srednjim školama kod nas:


Srednjoškolske lektire u Republici Hrvatskoj - http://freedownload.is/pdf/popis-lektira-za-gimnaziju-4171162.html

Nemam listu iz tj. za BiH. Mislim da bi bilo zanimljivo da i to pogledamo, stoga bih zamolio one koji imaju da postave.

Lektire za osnovnu školu - Srbija


Lektire za osnovnu školu - BiH
http://www.camo.ch/lektira_za_osnovce.htm

Lektire za osnovnu školu - Hrvatska
http://www.knjiznice.info/index.php?option=com_content&task=view&id=825&Itemid=70

I meni je pomalo čudno otkud u lektiri Kad su cvetale tikve.
Čini mi se da je u Bosni prošle školske godine ubačen Lovac u žitu, što mi se sviđa!
Ne znam baš koliko učenike treba zamarati megalomanskim djelima 700+ strana.

Izbor lektira je kod nas uvijek bio sasvim mehanički i namišljen tako da olakša posao nastavnicima, a ne da djeci pomogne u otkrivanju zadovoljstva čitanja.
Da se ja pitam, u srednjoj školi bi polugodište bilo podijeljeno na, recimo, pet čitalačkih perioda i u svakom bi djeca imala obavezu da pročitaju jednu od sedam ili osam ponuđenih knjiga. Poslije toga dijete bi moralo da napiše opširniji esej o tome što je pročitalo.
Pored toga, postojao bi dug spisak knjiga koje se preporučuju za čitanje tokom slobodnog vremena, radi zabave, razonode i sl. Ovaj spisak je važan, jer bi se na njemu nalazila razna zabavna i lakša literatura koja nikad neće biti uključena u službenu lektiru, a može pozitivno djelovati na razvijanje ukusa i čitalačkih navika kod djece. Ako dijete želi, moglo bi za višu ocjenu, ili tako nešto, napisati ili ispričati nešto i o nekoj od tih knjiga. To bi bio pokušaj da se, koliko je to moguće, djeca upute na čitanje kvalitetnije zabavne, pa i žanrovske ili trivijalne književnosti. Da ne misle da postoje samo trenutni globalni bestseleri i marketinški izgurane knjige.

Mislim da je, za početak, pogrešno što se u srednjoj školi lektira servira po hronološkom redu.

I slažem se da bi mnogo bolje bilo dati đacima nekakvu slobodu izbora šta će čitati, umesto ovih obaveznih desetak knjiga po godini.

Одлична тема! Посебно ми се допада што си направио поређење два програма лектире из суседних држава и према којем се види колико је осиромашен наш програм, који је толико скраћен да је просто срамота да се не читају такви писци као што је Пруст на пример.

Страшније од ове рестрикције јесте чињеница да се дела обрађују на потпуно погрешан начин и, што је поражавајуће, тај начин проучавања дела се у великој мери наставља и на студијама књижевности, а принцип је давање предности секундарној над примарном литературом. Превише се ослања на туђе (често превазиђене судове и критике), па ученици и студенти не развијају довољно своје критичко размишљање. Треба подстицати младе нараштаје да се не боје да аргументовано дискутују и да се сваком ученику предочи која дела би још било вредно прочитати.

Јесте да ово делује превише идеално и да не може професор да стигне за 45 минута да дискутује са сваким учеником, па је овај сегмент образовања, као и уосталом скоро све у школству одавно зрело за темељну реформу...

Zanimljiva tema, otvara razna pitanja.

S jedne strane, "srednje obrazovanje" znači da je čovek srednje obrazovan. A to će, u kontekstu književnosti, biti onaj ko sve ovo pročita, nesumnjivo.
Da, i ja bih stavila Prusta, Džojsov Portret umetnika u mladosti (uz pretnju isključenjem iz daljeg školovanja, ako se ne pročita, naravno ), Ibzena i tako još što šta. Mihajlović nije na granici šunda, nego je neopisivo smeće, Ćosića neću ni da komentarišem, Pavića takođe.

Predpostavljam da je ovo zvanični spisak za gimnazije, gde se književnosti posvećuje koliko - toliko pažnje, a da je u stručim školama (tehničkim, medicinskim i sl.) situacija daleko strašnija. No, ti ljudi će steći nekakvo stručno srednje obrazovanje, pa opet ima smisla.

Hrvati malo preteruju sa nacionalnom (nisam upućena u kvalitet, ali mi kvantitativno deluje previše), ali i na neke druge teme - Po nije literatura za lektiru, da se razumemo, a da svako ko ima 16 godina shavti poentu Hamleta - velika očekivanja. Pobogu, 25 knjiga godišnje pod moranje?! Pa, sa 40 izađe pasionirani, zreo čitalac u normalnim životnim okolnostima.

Dakle, da sam osoba koja odlučuje i da mi se ponudi da izaberem isključivo jedan od dva spiska, radije bih se opredelila za srpski, deluje mi kao manje zlo.

Mislim da predmeti koji se bave umetnošću i treba da se oslanjaju na savesnost profesora i đačku kreativnost i zainteresovanost, makar dok je školski sistem ovakav kakav je.
Ovo govorim iz ličnog iskustva. Moj gimnazijski spisak (za peticu) je izgledao sasvim drugačije i verujem da je bio profesorova inicijativa: obavezna je bila gomila poezije (koju sam baš zbog "mora" omrzla i ne čitam je ni dan danji), pa Fokner, Geteov Verter, Glembajevi, Odiseja se čitala cela uz Ilijadu, bilo je više antičke, bile su obavezne Mrtve duše, Grobnica za Borisa Davidoviča i svašta još.
Dakle, odličnu ocenu su mogli da dobiju izuzetno zainteresovani, otvoreni za formiranje nekog opšteg stava o književnosti i građenja književnog ukusa. Ostali su mogli vrlo dobro da savladaju gradivo.

I, da: naravno da lektira treba da se čita hronološki. Kako, inače, da razumeš Getea bez Dantea (sem mestimično) ili Šekspira bez antičkih tragedija?

Nora Barnacle:

I, da: naravno da lektira treba da se čita hronološki. Kako, inače, da razumeš Getea bez Dantea (sem mestimično) ili Šekspira bez antičkih tragedija?

Kliknite za proširenje...

Lako.

Mensch-Maschine:

Lako.

Kliknite za proširenje...

U potpunosti (ili makar većim delom) - ni u teoriji (izvini ako ti rušim Sneška). Da je tako, istorija književnosti bi mogla biti popis do sada napisanih književnih dela.

Paralela između Šekspirovih i antičkih tragedija nije neophodna za razumevanje Šekspira.

No, nebitno... Moja opaska o hronologiji se odnosi na to što prvi razred počinje sa književnošću pretprošlog milenijuma, dok se tek u četvrtom stiže u XX vek. Potpuno su zanemarena i interesovanja i zrelost čitalaca. Osuditi šesnaestogodišnjake na muke ''Pakla'' je idiotski.

Obaveza hronologije u nastavi književnosti jeste problem, ne samo u srednjoj školi već i na fakultetu.

Ovo je popis lektira u RH:

http://www.kgz.hr/default.aspx?id=1681

Popis djela iz hrvatske i svjetske književnosti za gimnazije

I. razred

1. Homer: ILIJADA, pjevanje I, VI., XVI., XVIII., XXIV. (ep)
2. Ezop, Ivan Andrejevič Krilov ili Jean de la Fontaine: BASNE (po izboru)
3. Hans Christian Andersen: CAREVO NOVO RUHO ili
4. Ivana Brlić - Mažuranić: KAKO JE POTJEH TRAŽIO ISTINU
5. August Šenoa: ZLATAROVO ZLATO
6. Jerome David Salinger: LOVAC U ŽITU
7. Vjenceslav Novak: U GLIB
8. Mile Budak: OPANCI DIDA VIDURINE
9. Antun Gustav Matoš: CVIJET S RASKRŠĆA
10. Vjekoslav Kaleb: GOST
11. Pavao Pavličić: DOBRI DUH ZAGREBA
12. Sofoklo: ANTIGONA (priča po izboru)
13. Ivo Vojnović: EKVINOCIJO
14. Biblija: Knjiga Postanka, Knjiga Izlaska, Judita, Pjesma nad pjesmama, Psalmi, Evanđelje po Ivanu
15. Homer: ODISEJA (pjevanje I., XIX., XXI.)
16. Eshil: OKOVANI PROMETEJ
17. Sofoklo: KRALJ EDIP
18. Euripid: ELEKTRA
19. Plaut: TVRDICA (Škrtac)
20. Vergilije: ENEIDA, pjevanje II. i IV.
21. Ovidije: METAMORFOZE (Piram i Tizba, IV. knj.)
22. Višnja Stahuljak: SJEĆANJA


II. razred

1. Dante Alighieri: BOŽANSKA KOMEDIJA (Pakao, I.-V.)
2. Francesco Petrarca: KANCONIJER (L, III., V., XIII., LXL, CVI., CCCLX., CCCLXIV.)
3. Giovanni Boccaccio: DECAMERON (Uvod; 1. dan 1. novela; 2. dan 3. novela; 10. dan 5. ili 6. novela)
4. Marko Marulić: DAVIDIJADA (1. pjevanje: stih 1-11 i 140-160)
5. Miguel de Cervantes: DON QUIJOTE (ulomci)
6. William Shakespeare: HAMLET i SAN IVANJSKE NOĆI
7. Marko Marulić: JUDITA
8. Hanibal Lučić: ROBINJA - Skazanje drugo, stih 685-755. (Robinja i Derenčin)
9. Petar Zoranić: PLANINE (Otkuda bura ishodi i zač se zove ili Zač se grad Nin zove i gdo ga najpri sazida - Perivoj od Slave i v njem vile)
10. Petar Hektorović: RIBANJE I RIBARSKO PRIGOVARANJE (Parvi dan, stih 1-20., 497-508.; Drugi dan, stih 595-685.; Treti dan, stih 1510-1532.)
11. Marin Držić: DUNDO MAROJE i NOVELA OD STANCA
12. Pedro Calderon de la Barca: ŽIVOT JE SAN
13. Ivan Gundulić: SUZE SINA RAZMETNOGA, DUBRAVKA i OSMAN (L, l-36.; IV.,345-432.; VII.,269-308.; VIII., 569-592.; IX.,321-408.; XI., l-184.;XX.,289-376.)
14. Pierre Comeille: CID
15. Jean Racine: FEDRA
16. Jean Baptiste Poquelin Moliere: ŠKRTAC
17. Carlo Goldoni: GOSTIONIČARKA MIRANDOLINA
18. JohannW.Goethe: PATNJE MLADOG WERTHERA i FAUST
19. Friedrich Schiller: RAZBOJNICI
20. George G. Byron: PUTOVANJE CHILDEA HAROLDA (ulomak)
21. Edgar Allan Poe: GAVRAN i CRNI MAČAK
22. Aleksandar S. Puškin: EVGENIJ ONJEGIN
23. Mihail J. Ljermontov: JUNAK NAŠEG DOBA
24. France Prešeren: SONETNI VIJENAC


III. razred

1. Ivan Mažuranić: SMRT SMAIL-AGE ČENGIĆA
2. August Šenoa: PRIJAN LOVRO i SELJAČKA BUNA
3. Honore de Balzac: OTAC GORIOT
4. Gustave Flaubert: MADAME BOVARY
5. Ivan S. Turgenjev: LOVČEVI ZAPISI (ŠUMA I STEPA; NADSTOJNIK)
6. Nikolaj V. Gogolj: KABANICA
7. Fjodor M. Dostojevski: ZLOČIN I KAZNA
8. Lav N. Tolstoj: ANA KARENJINA
9. Emile Zola: GERMINAL ili THERESE RAQUIN
10. Guy de Maupassant: NA VODI
11. Eugen Kumičić: UROTA ZRINSKO-FRANKOPANSKA
12. Ksaver Šandor Gjalski: POD STARIM KROVOVIMA (lllustrissimus Battorych ili Perillustris ac generosus Cintek)
13. Ante Kovačić: U REGISTRATURI
14. Josip Kozarac: TENA
15. Vjenceslav Novak: POSLJEDNJI STIPANČIĆI
16. Henrik Ibsen: LUTKINA KUĆA (NORA) ili HEDDA GABLER
17. Anton P. Čehov: TRI SESTRE
18. Janko Leskovar: MISAO NA VJEČNOST
19. Ivo Vojnović: DUBROVAČKA TRILOGIJA
20. Antun Gustav Matoš: CAMAO i IZBOR IZ POEZIJE
21. Dinko Šimunović: MULJIKA
22. Milan Begović: PUSTOLOV PRED VRATIMA ili BEZ TREĆEGA
23. Milutin Nehajev: BIJEG
24. Ivan Kozarac: ĐUKA BEGOVIĆ
25. Janko Polić Kamov: BRADA ili BITANGA


IV. razred

1. Marcel Proust: U TRAŽENJU IZGUBLJENA VREMENA (Combray)
2. Luigi Pirandello: ŠEST OSOBA TRAŽI AUTORA
3. Franz Kafka: PROCES i PREOBRAŽAJ
4. Ernest Hemingway: STARAC I MORE ili KOME ZVONO ZVONI
5. Miroslav Krleža: KRALJEVO, BARAKA PET BE, KHEVENHILLER, POVRATAK FILIPA LATINOVICZA i GOSPODA GLEMBAJEVI
6. Ivo Andrić: PROKLETA AVLIJA ili TRAVNIČKA KRONIKA
7. Ivan Goran Kovačić: JAMA
8. William Faulkner: KRIK I BIJES
9. Bertolt Brecht: MAJKA HRABROST I NJEZINA DJECA
10. Jean Paul Sartre: MUČNINA
11. Albert Camus: STRANAC
12. Eugene lonesco: ĆELAVA PJEVAČICA i STOLICE
13. Samuel Beckett: U OČEKIVANJU GODOTA
14. Mesa Selimović: DERVIŠ I SMRT
15. Petar Šegedin: CRNI SMIJEŠAK
16. Vladan Desnica: PROLJEĆA IVANA GALEBA
17. Ranko Marinković: RUKE I KIKLOP
18. Slobodan Novak: MIRISI, ZLATO I TAMJAN
19. Hermann Hesse: STEPSKI VUK
20. Antun Šoljan: KRATKI IZLET
21. Vitomir Lukić: SANOVNIK NASMIJANE DUŠE
22. Ivo Brešan: PREDSTAVA HAMLETA U SELU MRDUŠA DONJA
23. Ivan Aralica: PSI U TRGOVIŠTU ili PUT BEZ SNA
24. Nedjeljko Fabrio: VJEŽBANJE ŽIVOTA ili SMRT VRONSKOGA
25. Pavao Pavličić: KORALJNA VRATA

Usput dva-ti komentara:

* Mihailović nije šund, ali bi bio za 3 razred, recimo
* kronološki poredak nije u SAD- mislim- pa se tu ne gubi nešto.
rekao bih da je po "težini" teksta
* isto, Amerikanci imaju AP (advanced placement), pa bi se moglo uvesti da teži tekstovi
budu za neku elitnu skupinu zainteresiranijih

Većina ljudi ne čita nakon 20 godine, to su realije. Balkanjerosi posebno, ali
i Skandinavci- ovi pak jer ganjaju lovu.

Barem su osnovnoškolci pošteđeni "Jame", sa onim gnječenjem iskopanih očiju i polivanjem krečom...

Urvan Hroboatos:

Usput dva-ti komentara:

* Mihailović nije šund, ali bi bio za 3 razred, recimo

Kliknite za proširenje...

Jesi li čitao knjigu o kojoj govorimo ? Ja sam je spizdio za smiješno vrijeme i mogu ti reći da knjiga nije ni najmanje impresivna. Postoji masa djela na taj kalup kojim Mihailović ne može ni prići.

* kronološki poredak nije u SAD- mislim- pa se tu ne gubi nešto. rekao bih da je po "težini" teksta

Kliknite za proširenje...

Tačno, ne gubi se, no ja sam ipak za hronologiju.

* isto, Amerikanci imaju AP (advanced placement), pa bi se moglo uvesti da teži tekstovi
budu za neku elitnu skupinu zainteresiranijih

Kliknite za proširenje...

Naravno. Bilo bi valjano đacima osim pismenih radova dati priliku da se iskažu i putem pisanja pjesama (simbolistička bi bez sumnje bila pun pogodak) i eseja.

Većina ljudi ne čita nakon 20 godine, to su realije. Balkanjerosi posebno, ali
i Skandinavci- ovi pak jer ganjaju lovu.

Kliknite za proširenje...

Tako nekako.

Rufus Dinaricus:

Jesi li čitao knjigu o kojoj govorimo ? Ja sam je spizdio za smiješno vrijeme i mogu ti reći da knjiga nije ni najmanje impresivna. Postoji masa djela na taj kalup kojim Mihailović ne može ni prići.

Kliknite za proširenje...

Mihailović se vjerojatno nalazi među piscima koji za čitatelje bez prevelikoga iskustva
ostavlja dojam izvornosti i svježine. On je - među inima- unio u srpsku prozu neke stilske i tematske inovacije
koje su i drugi, njegovi "kolege" cijenili (da ne govorimo o politici, koja ga je u doba SFRJ ganjala, pa mu
je i to pojačalo zračenje aure).

Ja već dosta vremena ne čitam beletristiku, no po sjećanju, on mi je ostao kao čitak autor
u kom se križaju stilska urbanizacija i ruralizacija, da tako kažem. Naravno, za one koji su malo ozbiljnije prošli Josepha Conrada,
Malcolma Lowryja, Musila, Manna, Prousta, Kafku, ...Mihailovićeva su djela na puno nižoj razini.

Ne znam kako će biti ocijenjivan kroz 20 godina, no primijetio sam odavno
da na praktički svim poljima- osim slikarstva i klasične muzike- čak i stručnjaci preferiraju
vremenski "bliže" kreativce- tako je, n.pr. u izboru 10 najvećih fizičara u cijeloj povijesti
njih 7 bilo iz 20. stoljeća- što je potpuno nerealno, ali je ilustracija optičke varke koja je, čini se,
dosta česta na više polja.

Inače, glede teme, kad sam pred godinu ili dvije sam pogledao lektiru
za srednje škole, upalo mi je u oči- a tako i nekim drugima- da je lektira
u Hrvatskoj pojačano "hrvatsko nacionalna", u Srbiji "pravoslavno ruska",
a kod Bošnjaka-muslimana "islamizirana" (razni Arapi i Iranci).

Da... A izbacivanjem Foknera (ne vidim ga više na spisku), američka književnost je prepolovljena, tj svedena samo na stotinak strana matorog koji peca. Zapravo, oba američka kontinenta su predstavljena samo Hemingvejem.
Ali zato ''Tihi Don'' forever...

Mensch-Maschine:

Da... A izbacivanjem Foknera (ne vidim ga više na spisku), američka književnost je prepolovljena, tj svedena samo na stotinak strana matorog koji peca. Zapravo, oba američka kontinenta su predstavljena samo Hemingvejem.
Ali zato ''Tihi Don'' forever...

Kliknite za proširenje...

To je zato što oni koji kod nas sastavljaju lektiru i prosvjetne programe zaista vjeruju da su Amerikanci narod bez istorije, kulture i pismenosti koji samo pije koka-kolu i igra bejzbol.

Kao netko tko je završio gimnaziju uSFRJ, nekoliko opasaka:

* normalno je da je pojačan udjel domaćih nacionalnih pisaca
koji i nisu neke veličine, ali eto, da se vidi neki kontinuitet
(iako mi nije krivo što sam pročitao brdo Slovenaca i Makedonaca, dapače)

* unatoč ideološkoj odbojnosti, Šolohov jest velik pisac, i mislim da ga vrijedi
pročitati. On je velik tradicionalni romanopisac, slično kao Roger Martin Du Gard
(Jean Barois, Porodica Thibault). To su te ruske emocije, i priznajem da sam (bio) slab na to...

* no, kad mislim o mojoj lektiri, odmah mi s enameće- u ex-Yu jezgra lektire je bila
rusko-francuska književnost, uz dodatak ostalih- taljanska, ... Najprikraćenija je ostala
književnost engleskoga jezika, je rlektiri nisu ni prismrdili veliki pisci kao Milton, William Blake,
George Eliot, Henry James, Herman Melville, John Keats, William Wordsworth, D.H. Lawrence,
Joseph Conrad,.... Iz toga jezika, po sjećanju- Shakespeare, Dickens, Twain, Joyce, Faulkner,
eventualno Hemingway, možda Whitman s 1 ili 2 pjesme.

Anglojezična je literatura najjača živa književnost u poeziji, dok je u romanu 19. st. bila realno slabija
od Rusa i Francuza, pa se to proteglo i na 20. st.

* a i budimo realni- što neki prosječnik mari za bitnu tematiku Conrada, Prousta ili Manna ?
I za ambicioznije čitanje, to je za čitanje u dobi oko 25- 28 godina. Kakav Kafka, kakav "Dvorac",
kakav Bog koji jest ili nije...

I, za kraj- stišajte strasti. Ja sam čitao, svojedobno, neke novije-onda-
srpske pisce i moja je ocjena (za koju nitko ne pita):

* veliki i značajni moderni pisci (Kiš, Pekić, Crnjanski (taj je stariji, ali eto...), Aleksandar Tišma (isto stariji),.)

* relativno dobri u nekim djelima, ali precijenjeni (Mihailović, Dobrica Ćosić,..)

* značajan pisac zanemaren iz meni nepoznatih razloga- Bora Ćosić

* pisci koji su imali uspjeha "u svijetu", iako slabo razumijem zbog čeg (Pavić, Miodrag Bulatović,..)

Sastavljači lektire imaju delikatan posao jer moraju staviti autore koji su kanonizirani
statusom u "velikom svijetu", a i pozicijom. Zato, iako mi je Pavić neki gulaš, a Mihailović
nije takva gromada kakvim bi ga se htjelo prikazati- a što realno preostaje sastavljačima, ako
i nisu korumpirani ?
Kod domaće literature je li-la, a korektno bi bilo modernizirati lektiru priznatim njemačkim, britanskim
i američkim, pa i latinoameričkim autorima.

Гледе

Urvan Hroboatos:

* unatoč ideološkoj odbojnosti, Šolohov jest velik pisac, i mislim da ga vrijedi
pročitati. On je velik tradicionalni romanopisac

Anglojezična je literatura najjača živa književnost u poeziji, dok je u romanu 19. st. bila realno slabija
od Rusa i Francuza, pa se to proteglo i na 20. st.

Kliknite za proširenje...

Сасвим тачно.

Moj predlog je da se izbace Dundo Maroje i Ana Karenjina.
Bilo bi lepo uvesti jedno SF delo(od Asimova,Klarka ili Segana),jedan ep po izboru u prvom razredu(Kalevala,Mahamarata,Slovo o polku Ivanovom,Gorski Vijenac,Eneida...),i po mogucnosti,Markeza i Dzorzda Orvela.
Od domacih pisaca,moze se bolje obradjivati Isidora Sekulic i Antonije Isakovic.
Ako vec insistirate na Tolstoju,ubacite Kozake ili Rat i mir,meni su to licno bile neuporedivo zanimljivije knjige nego opis kosenja trave od 50 stranica u Ana Karenjini

A ja obožavam i "Tihi Don" i "Starac i More"

Rufus Dinaricus:

Otvaram temu vezanu za školske lektire. Mislim da je ova tema izuzetno važna, pre svega jer naši mladi ljudi izuzetno malo čitaju i većina ima odbojnost prema literaturi.

Prelistavajući listu lektira koje su kod nas u školskom sistemu, stičem utisak da je lektira premalo i dodatno poražavajuće da je malo svetskih autora odnosno klasika. Komšije iz Hrvatske, na primer, obrađuju dosta veći broj dela.

Kako komentarišete da se u drugoj godini srednje škole obrađuje delo "Kada su cvetale tikve" ? Knjiga jedva da nije šund... Bolje da su ubacili "Lovca u žitu" ili bilo šta drugo.

Iz prosvetiteljstva, na primer, pored odlomka Dositejevog dela stoji jedana tekst i to je sve. Nema Voltera (recimo "Kandida" koji bi verovatno bio idealan) niti bilo kog drugog svetskog autora.

Takođe, u 3. godini srednje škole se obrađuje "Tihi Don"... A postoji toliko monumentalnih dela iz 20. veka koje su mogle da zauzmu to mesto. Gde je Prust, recimo ?
"Starac i more" u trećoj godini srednjoj je takođe vrhunski promašaj.

Šta mislite ? Da li treba da povećamo broj lektira u školskom sistemu ili pak ubacimo neke nove naslove ?

Kliknite za proširenje...

.. da ti kažem za mlađe razrede osnovne ..
.. učitelj ima mogućnost da kreira 20% gradiva lektire .. ali to niko ne proverava ..
.. ja sam kreirala nekih .. možda 80% ..

.. lektira treba da ima za cilj da deca zavole književnost .. i potpuno je besmisleno planirati bilo kakav spisak lektire ne uzimajući u obzir senzibilitet učenika .. koji se razlikuje ..
.. deci preporučujem knjige prema afinitetima .. i senzibilitetu koji prepoznam ..

.. uglavnom ..
.. moji do četvrtog čitaju od domaćih .. ćopića ršuma radovića .. i to više od predviđenog ..
.. ili .. astrid lindgren .. ton telehena .. svena nurdkvista ..
.. ili .. mihaela endea .. ili tolkina ..
.. ili harmsove priče za decu ..

.. da ne nabrajam dalje ..
.. spiskove lektire bi trebalo ukinuti .. ali ne i časove lektire ..
.. a odgovornost za izbor bi trebalo da leži na nastavniku .. koji bi trebalo da bude izuzetan poznavalac i književnosti .. i svojih đaka ..

Rufus Dinaricus:

Otvaram temu vezanu za školske lektire. Mislim da je ova tema izuzetno važna, pre svega jer naši mladi ljudi izuzetno malo čitaju i većina ima odbojnost prema literaturi.

Prelistavajući listu lektira koje su kod nas u školskom sistemu, stičem utisak da je lektira premalo i dodatno poražavajuće da je malo svetskih autora odnosno klasika. Komšije iz Hrvatske, na primer, obrađuju dosta veći broj dela.

Kako komentarišete da se u drugoj godini srednje škole obrađuje delo "Kada su cvetale tikve" ? Knjiga jedva da nije šund... Bolje da su ubacili "Lovca u žitu" ili bilo šta drugo.

Iz prosvetiteljstva, na primer, pored odlomka Dositejevog dela stoji jedana tekst i to je sve. Nema Voltera (recimo "Kandida" koji bi verovatno bio idealan) niti bilo kog drugog svetskog autora.

Takođe, u 3. godini srednje škole se obrađuje "Tihi Don"... A postoji toliko monumentalnih dela iz 20. veka koje su mogle da zauzmu to mesto. Gde je Prust, recimo ?
"Starac i more" u trećoj godini srednjoj je takođe vrhunski promašaj.

Šta mislite ? Da li treba da povećamo broj lektira u školskom sistemu ili pak ubacimo neke nove naslove ?

Kliknite za proširenje...

Ja mislim da sam vec pricala o tim "tikvama", pa su me ovde svi napali, jer ja insistiram na kavalitetnoj knjizevnosti. Ono sto ljudima u Srbiji nedostaje je Biblija, ne samo sto je to najsavrsenija knjiga, knjiga sa najvise mudrosti, najinspirativnija knjiga, vec bi se malo i opametili. To bi trebalo da citaju i svestenici i deca.