Nema slucajnosti

Vrela Cica:
Tema je mozda za psihologiju, ali nije vazno, oni i tako ne znaju nista. Jedan decko mi je rekao da ne veruje u slucajnosti. Kakav je to zivot?
Kliknite za proširenje...

У том питању није потреба вера већ размишљање. Невероватно колико људи уместо да мисле потежу реч "вера". Значи, он верује или свиђа му се да тако буде што значи да његов суд не произлази из разума него из воље. :neutral: Па чему онда служи разум?

Питање случајности потеже се а да онај ко га потеже често исто питање није ни промислио. Случајно је негација и подразумева као свој корелат намерно или вољно. Онај ко потегне појам случајно тиме казује да то нешто није намерно. И самим тим несвесно је поставио и подразумева вољно.

На пример, рецимо да каузални низ узрока и последица, који сеже од почетка времена, коначно учини да капи кише уклоне ослонац неког црепа, и тај цреп падне неком човеку на главу.

Да ли се то десило случајно или је било неке намере?

Очито да у овом случају није било намере и зато кажемо да се то десило случајно. Међутим, ако откријемо да је неки човек намерно гурнуо цреп СА СВРХОМ да он падне овом на главу..онда већ то није било случајно већ вољно.
А опет, ако је тај човек нехотице гурнуо цреп, опет ћемо рећи да је тада то урадио случајно ЈЕР НИЈЕ ИМАО НАМЕРУ... није био вођен вољом!
Из овога можеш видети да је супротност случајном вољно, и да само та два чиниоца имамо у рачуну. Друга је ствар што сирови материјалисти виде само ово случајно а вољно игноришу иако несвесно морају признавати вољно кад год употребе реч случајно.

Тако да када твој момак каже "нема случајности" тиме каже да је све што се дешава намерно или покренуто неком вољом. Тиме је он заправо у праву јер је метафизичка основа свега воља. И то воља која је наша сопствена али изван домета опажајне свести.

Kao sto je svako potajni pozorisni direktor svojih snova, da isto tako i ona sudbina koja vlada nasim stvarnim zivotom u krajnjoj liniji polazi od volje koja je nasa sopstvena , ali koja je medjutim ipak ovde gde nastupa kao sudbina, delovala iz jednog regiona koji lezi visoko iznad nase predstavljacke svesti." Sopenhauer
Parerga i paralipomena 1
Kliknite za proširenje...
 
Δp·Δx≥ħ/2

gdje je Δp neodređenost količine gibanja, Δx neodređenost položaja, a ħ je reducirana Planckova konstanta (ħ=h/2π) h=6,626·10-34 Js

ili drukčije formulirano:

ΔE·Δt≥ħ/2

gdje je ΔE neodređenost energije, a Δt neodređenost mjerenja vremenskog intervala.
----------------------------------------------------

Ne treba posebno velika imaginacija pa domisliti kako se postojanje permanentno grana...Akauzalno!
 
Poslednja izmena:
pre neku godinu je čovek poginuo tako što mu je metak (pucalo se za novu godinu) proleteo kroz prozor i pogodio ga direkt u glavu.
ono što je zanimljivo je, da je roletna bila spuštena skoro do kraja (nedostajalo je samo 2 cm) i kroz to "skoro" je metak prošao

drugi primer:
švaler i švalerka, prcaju se jelte..
i čovek odjednom - skikne
žena misli, srce.

Prijavi miliciji, autopsija - nije srce
Šta je?

Čovek čistio pušku par kilometara dalje.
Opalio u vazduh i spakovao oružje nazad.
Međutim, taj metak nađe put pravo do švalerove bulje i direkt ga pogodi
bilo na teveu..
 
Dozvolite mi da vas obeznanim (spasite me od politike k'o Boga vas molim, ubija:( ), no idemo na temu..

Zaista ne znam koliko sam knjiga procitala, neka filozofska dela, klasike i sta sve ne, ali, jako me potresla " Tirnasest razloga".. Cini mi se da sam u njoj pronasla sebe (strashno):confused:

Upravo za ovu temu dusu dala...

Kad jedna suza padne jer ti neko nanese bol, slaze na tebe - vuce drugu- kao sto prva laz vuce sve ostale...

Kad se stvori bujica i kad se vise nema gde, sta preostaje?

Da se udavis u njima i da te nestane s ovog sveta, ali, postoji nesto sto davi citavog zivota one koji su bujicu prouzrokovale i smrt mlade devojke na pragu zivota...Postoji osveta...

Redovno masam teme, ali, ovo moram da napisem, a moderator neka obrise ako nije u redu ili se domacinu teme ne dopada...

Osveta, hladna kao grob, neminovna kao smrt...

Ali jednako ubija i one koji su ostali, koji vise ne zive svoje zivote, vec tudji koji je njhovim nepromislejnim postupcima koji su samo naizgled benigni, zauvek ugasen...

Sta je poenta?

Tako malo treba da sve krene naopako, kap jedna samo...

Svaka naredna krenula je S RAZLOGOM, svaka do poslednje...

Da li se moze zastati da se razmsili, da li je jedini izalz beg u nepovrat, da li je vredna osvete za koju vise nisi odgovoran, i koju si samo recima izveo, ali je svaka jednako pogdajala, kao sekira, ako mach...?

Ne znam iskreno, ali mislim da bih isto tako postupila, ni jednog trena se ne bih dvoumila.

Da li s razlogom mislim da tako treba?

DA!
 
Poslednja izmena:
Hajd' da pokusam malo filozofirati, mozda mi i podje za rukom:)

Zasto nam se cesto desava da idealizujemo neke stvari, neko bice, neku pojavu....?

Da li ste primetili da je to upravo onda kad nam lose ide?

Da li je to nas odbrambeni mehanizam koji nas cuva i odredjenim trenucima, kad se "sve desava s razlogom"?

Da!

Ali, (uvek to ali) ne treba se utopiti u ulizijama, izluzije su samo iluzije, kda se povukeu kao magle,vidici mogu biti strasni...Mogu i lepsi nego sto smo mislili, samo u slucaju da iluzija nije predugo trajala, tada sve stvarno lepo ne umemo da prepoznamo. Ili nam teze ide...

Sta god krenulo s zazlogom, mislim da je ipak mnogo bolje od trenutnog zavaravanja- SAMOPOUZDANJE!

Da ce tih mracnih momenata biti jos, ali kao sto dan zameni noc, i "boje" momenata se menjajuj...Do duginih, sto da ne:)

Jer i usponi i padovi u zivotu, smenjuju se kao dan i noc, kao sto svaka strana ima i drugu stranu, to bih nazvala- kontra stranom.

Balans je onda neophodan, balans je jedini moguc nacin da opstanemo.

Neka se i sve desava s razlogom, dajmo onda i sebe s razlogom, mozda nam se vrati?

Ako ne das, i ne dobijes, ako das a ne dobijes- nije ni bilo vredno.

Idemo dalje..

Zrtvovati se ne znaci poniziti se, zapravo znaci suprotno ( to je ta kontra-strana), znaci licno zadovoljstvo koje je cesto vece od ocekivanog- tudjeg.

Ako stigne, bice i vece i mnogo sladje.

Ne treba negirati sopstvene greske, vecno prastati tudje, ali jedno bez drugoga nema, rizik je neizbezan...

Kajanje ne postoji radi kajanja, nego radi ucenja, za nauk.

Zivot nema repzirzu, i prekratko traje...Jednom sam pitala moga dedu (ziv je Bogu hvala) kako to izgelda imati 80. godina?

Rekao je: To ti je, sine, kao kad udjes na jedna vrata a na druga izadjes, cini se da nista nije postojalo izmejdu, toliko je brzo, ali samo na prvi pogled.

Da je tako jednostavno uci i izaci, ne bi bilo vredno...

Ako sam(u oba posta gledano) demantovala samu sebe, s RAZLOGOM, verujte mi na rec:)
 
oziman:
У том питању није потреба вера већ размишљање. Невероватно колико људи уместо да мисле потежу реч "вера". Значи, он верује или свиђа му се да тако буде што значи да његов суд не произлази из разума него из воље. :neutral: Па чему онда служи разум?

Питање случајности потеже се а да онај ко га потеже често исто питање није ни промислио. Случајно је негација и подразумева као свој корелат намерно или вољно. Онај ко потегне појам случајно тиме казује да то нешто није намерно. И самим тим несвесно је поставио и подразумева вољно.

На пример, рецимо да каузални низ узрока и последица, који сеже од почетка времена, коначно учини да капи кише уклоне ослонац неког црепа, и тај цреп падне неком човеку на главу.

Да ли се то десило случајно или је било неке намере?

Очито да у овом случају није било намере и зато кажемо да се то десило случајно. Међутим, ако откријемо да је неки човек намерно гурнуо цреп СА СВРХОМ да он падне овом на главу..онда већ то није било случајно већ вољно.
А опет, ако је тај човек нехотице гурнуо цреп, опет ћемо рећи да је тада то урадио случајно ЈЕР НИЈЕ ИМАО НАМЕРУ... није био вођен вољом!
Из овога можеш видети да је супротност случајном вољно, и да само та два чиниоца имамо у рачуну. Друга је ствар што сирови материјалисти виде само ово случајно а вољно игноришу иако несвесно морају признавати вољно кад год употребе реч случајно.

Тако да када твој момак каже "нема случајности" тиме каже да је све што се дешава намерно или покренуто неком вољом. Тиме је он заправо у праву јер је метафизичка основа свега воља. И то воља која је наша сопствена али изван домета опажајне свести.


Kao sto je svako potajni pozorisni direktor svojih snova, da isto tako i ona sudbina koja vlada nasim stvarnim zivotom u krajnjoj liniji polazi od volje koja je nasa sopstvena , ali koja je medjutim ipak ovde gde nastupa kao sudbina, delovala iz jednog regiona koji lezi visoko iznad nase predstavljacke svesti." Sopenhauer
Parerga i paralipomena 1
Kliknite za proširenje...

Slučajnost postoji samo u razumu onoga koji nije svjestan svog izbora.
 
oziman:
Из овога можеш видети да је супротност случајном вољно, и да само та два чиниоца имамо у рачуну. Друга је ствар што сирови материјалисти виде само ово случајно а вољно игноришу иако несвесно морају признавати вољно кад год употребе реч случајно.

Тако да када твој момак каже "нема случајности" тиме каже да је све што се дешава намерно или покренуто неком вољом. Тиме је он заправо у праву јер је метафизичка основа свега воља. И то воља која је наша сопствена али изван домета опажајне свести.
Kliknite za proširenje...

Ovo, prvo boldovano, je tačno sa jednog aspekta.
Ali postoji i aspekt slučajno i kauzalno.
O našoj volji možemo govoriti kada prvo definišemo šta smo to MI. Ispostaviće se, kada zaključimo šta smo to MI (JA), da je naša volja van nas samih i odosmo u metafiziku. A postavlja se pitanje i gde postaviti granicu izneđu sebe i sopstvene volje (odnosno procesa koji dovode do nje). Onda je najbolje ne postavljati granicu pa će svi procesi u okviru stvari po sebi biti proglašeni za volju. Ali čiju volju? Onda se ruše granice između MENE i TEBE.
To bi bilo tako da smo mi uzrok stvari po sebi. Onda bi joj se mogla pripisati volja. Ali pošto smo mi posledica... zaključak se sam nameće. Ili nema uzroka i posledica?
Zato je možda dobro da se zadržimo na subjektivnoj iluziji volje i vere u nju iz praktičnih razloga i lakše adaptacije na svet u kome smo. Dakle, ograničiti se na subjekta i osećanje istog. Pa ne možemo negirati osećanja i reći da ne postoje, pa su i osećanja istina u smislu postojanja. U svetu pojmova neće ideja uvek biti jasno izražena i omeđena. I sve što može da bude pogrešno shvaćeno - biće pogrešno shvaćeno.

Ostaje nam aspekt slučajno i kauzalno.
U okviru ovog aspekta možemo uočiti još dva aspekta u odnosu na shvatanje ovih pojmova. Recimo, kauzalno je ono gde uočavamo kauzalitet (površan stav), ili je kauzalitet ono što je u osnovi, bez potrebe njegove svesne verifikacije.
Ako prihvatimo kauzalitet u osnovi i kažemo da ništa nije slučajno onda bi pojam volja izgubio smiusao. Da, u ovom aspektu on gubi smisao, ali ne i u subjektivnom osećaju volje gde mu je i mesto.

Ete malo...
 
muzjak:
Ovo, prvo boldovano, je tačno sa jednog aspekta.
Ali postoji i aspekt slučajno i kauzalno.
O našoj volji možemo govoriti kada prvo definišemo šta smo to MI. Ispostaviće se, kada zaključimo šta smo to MI (JA), da je naša volja van nas samih i odosmo u metafiziku. A postavlja se pitanje i gde postaviti granicu izneđu sebe i sopstvene volje (odnosno procesa koji dovode do nje). Onda je najbolje ne postavljati granicu pa će svi procesi u okviru stvari po sebi biti proglašeni za volju. Ali čiju volju? Onda se ruše granice između MENE i TEBE.
To bi bilo tako da smo mi uzrok stvari po sebi. Onda bi joj se mogla pripisati volja. Ali pošto smo mi posledica... zaključak se sam nameće. Ili nema uzroka i posledica?
Zato je možda dobro da se zadržimo na subjektivnoj iluziji volje i vere u nju iz praktičnih razloga i lakše adaptacije na svet u kome smo. Dakle, ograničiti se na subjekta i osećanje istog. Pa ne možemo negirati osećanja i reći da ne postoje, pa su i osećanja istina u smislu postojanja. U svetu pojmova neće ideja uvek biti jasno izražena i omeđena. I sve što može da bude pogrešno shvaćeno - biće pogrešno shvaćeno.

Ostaje nam aspekt slučajno i kauzalno.
U okviru ovog aspekta možemo uočiti još dva aspekta u odnosu na shvatanje ovih pojmova. Recimo, kauzalno je ono gde uočavamo kauzalitet (površan stav), ili je kauzalitet ono što je u osnovi, bez potrebe njegove svesne verifikacije.
Ako prihvatimo kauzalitet u osnovi i kažemo da ništa nije slučajno onda bi pojam volja izgubio smiusao. Da, u ovom aspektu on gubi smisao, ali ne i u subjektivnom osećaju volje gde mu je i mesto.

Ete malo...
Kliknite za proširenje...
Pazi kad je ova kontemplacija sasvim solidna...
Jer i suštinski fine niti povezanosti događanja ne možeš grubo nazvati direktnim uzrocima i posledicama...U vezi je samo ono NA ŠTA SE ODNOSI-NA ŠTA IMA NAMERU...
Drugim rečima-postoji jedna stalna ,ali pojedinačno izdiferencirana volja univerzuma koja se po tim nitima pruža...
Teorija struna veoma bliska takvoj ideji...
Jungov sinhronicitet je time objašnjiv.
(A da ne pričamo o Baruhu Spinozi...)
 
muzjak:
Ovo, prvo boldovano, je tačno sa jednog aspekta.
Ali postoji i aspekt slučajno i kauzalno.
Kliknite za proširenje...

Хајде, изнеси један пример неког догађаја који је случајан, а онда неког догађаја који је каузалан? Па да видимо разлику? :neutral:
Сваки догађај је каузалан! А оно што свим каузалним догађајима придодаје атрибут случајно или намерно јесте присуство воље. Ако имамо негде вољу онда је догађај намеран, а ако не примећујемо вољу онда је догађај случајан иако је каузалан у оба примера.

Рецимо опет, онај цреп који пада са крова човеку на главу. Тај догађај је каузалан. Везе узрока и последице протежу се од почетка времена па све до њега. А да би одредили да ли је исти случајан или намеран, морамо обратити пажњу да ли ту има неке воље. Да ли је ту био неки човек који је намерно гурнуо цреп или је он пао гоњен простим механичким узроцима и последицама. При чему у оба случаја имамо каузалитет који је неприкосновен. И када човек гурне цреп намерно и ту имамо каузалитет. Јер воља тог човека нигде није на ланцу узрока и последица. Није његова воља узрок пада тог црепа него је узрок тог пада храна коју је он унео у организам а чија се енергија ту ослобађа гурајући цреп потпуно механички каузално. Воља се ту придодаје да тако кажемо "синхронистички"као нешто што није део каузалног ланца. Нешто што је заправо оно из чега цео каузални ланац извире у појави.

fisherman1:
Pazi kad je ova kontemplacija sasvim solidna...
Jer i suštinski fine niti povezanosti događanja ne možeš grubo nazvati direktnim uzrocima i posledicama...U vezi je samo ono NA ŠTA SE ODNOSI-NA ŠTA IMA NAMERU...
Drugim rečima-postoji jedna stalna ,ali pojedinačno izdiferencirana volja univerzuma koja se po tim nitima pruža...
Teorija struna veoma bliska takvoj ideji...
Jungov sinhronicitet je time objašnjiv.
(A da ne pričamo o Baruhu Spinozi...)
Kliknite za proširenje...

Није ми јасно одакле толика популарност Спинозе?
Његвои покушаји да филозофију представља као математику, са све аксиомима на којима ће градити математичку извесност је смешна.
Погледај његову Етику. Изнесе прво десетак аксиома...па онда на њима гради. Изводи закључке. Што би било у реду да и ти аксиоми заправо нису проблематични судови.

Иако се може у мору таквих бесмислица код Спинозе наћи и вредне мисли. Далеко је то од неког конзистентног филозофског система.

Имам утисак да људи потежу његово име само зарад имена самог. Спиноза.То некако егзотично звучи. Па хајде да га убацимо у наше списе.
 
oziman:
Хајде, изнеси један пример неког догађаја који је случајан, а онда неког догађаја који је каузалан? Па да видимо разлику? :neutral:
Сваки догађај је каузалан! А оно што свим каузалним догађајима придодаје атрибут случајно или намерно јесте присуство воље. Ако имамо негде вољу онда је догађај намеран, а ако не примећујемо вољу онда је догађај случајан иако је каузалан у оба примера.

Рецимо опет, онај цреп који пада са крова човеку на главу. Тај догађај је каузалан. Везе узрока и последице протежу се од почетка времена па све до њега. А да би одредили да ли је исти случајан или намеран, морамо обратити пажњу да ли ту има неке воље. Да ли је ту био неки човек који је намерно гурнуо цреп или је он пао гоњен простим механичким узроцима и последицама. При чему у оба случаја имамо каузалитет који је неприкосновен. И када човек гурне цреп намерно и ту имамо каузалитет. Јер воља тог човека нигде није на ланцу узрока и последица. Није његова воља узрок пада тог црепа него је узрок тог пада храна коју је он унео у организам а чија се енергија ту ослобађа гурајући цреп потпуно механички каузално. Воља се ту придодаје да тако кажемо "синхронистички"као нешто што није део каузалног ланца. Нешто што је заправо оно из чега цео каузални ланац извире у појави.



Није ми јасно одакле толика популарност Спинозе?
Његвои покушаји да филозофију представља као математику, са све аксиомима на којима ће градити математичку извесност је смешна.
Погледај његову Етику. Изнесе прво десетак аксиома...па онда на њима гради. Изводи закључке. Што би било у реду да и ти аксиоми заправо нису проблематични судови.

Иако се може у мору таквих бесмислица код Спинозе наћи и вредне мисли. Далеко је то од неког конзистентног филозофског система.

Имам утисак да људи потежу његово име само зарад имена самог. Спиноза.То некако егзотично звучи. Па хајде да га убацимо у наше списе.
Kliknite za proširenje...
O slaboj vrednosti njegove etike si u pravu-prejak je uticaj srednovekovnih normi i obrazaca...Ali što se ontološkog shvatanja tiče-to je genijalno,ali da ja ne žvrljam:
------------------------------------------------------------
a razliku od Dekartovog dualizma, Spinoza zastupa monističko shvatanje, odnosno on tvrdi da postoji samo jedna supstanca koja je beskrajna. On o njoj govori kao o uzoru samog sebe (causa sui), Bogu ili prirodi. Ono što je uzrok samom sebi ne zavisi ni od čega drugog u svom postojanju, niti se može saznati na osnovu bilo čega drugog.

Međutim, o Bogu ili o prirodi u celini, prema Spinozi, ne može se reći ništa određenije osim da postoji, što znači da njegova suština (essentia) nužno uključuje postojanje (existentia). Po svojoj suštini Bog stvara, ali predstavlja i jedinstvo celokupnog stvorenog sveta. U skladu sa tim Spinoza kaže da je Bog kao stvaralačka priroda (natura naturans) istovetan sa stvorenom prirodom (natura naturata), kao celinom svojih modifikacija u svetu.

Pošto je supstancija neograničena, ona ima neograničeno mnogo određenja ili atributa. Za razliku od Dekarta, Spinoza ne tumači mišljenje i protežnost kao posebne supstancije, nego kao atribute tj. svojstva iste supstancije. Svaki atribut pod posebnim uslovima razvija se u beskonačno mnogo određenja (modifikacija). Tako se mišljenje razvija u beskonačno mnogo ideja, a materijalna priroda u beskonačno mnogo prirodnih tela. Ovo beskonačno mnoštvo Spinoza naziva modusima. Pošto su pojedinačne stvari u svetu (modusi) zapravo posebne modifikacije sasvim različitih atributa, oni su neuporedivi. Prema tome, konačna, pojedinačna stvar u okviru jednog atributa može steći posebna određenja jedino na osnovu ograničenja koja potiču od pojedinačnih stvari istog atributa. Zbog toga Spinoza kaže da je svako određenje u isti mah i ograničenje odnosno negacija (Omnis determinatio negatio est.).
 
oziman:
Хајде, изнеси један пример неког догађаја који је случајан, а онда неког догађаја који је каузалан? Па да видимо разлику? :neutral:
Сваки догађај је каузалан! А оно што свим каузалним догађајима придодаје атрибут случајно или намерно јесте присуство воље. Ако имамо негде вољу онда је догађај намеран, а ако не примећујемо вољу онда је догађај случајан иако је каузалан у оба примера.

Рецимо опет, онај цреп који пада са крова човеку на главу. Тај догађај је каузалан. Везе узрока и последице протежу се од почетка времена па све до њега.
Kliknite za proširenje...

Upravo to i pišem. Ne znam koliko sam bio jasan. To su aspekti koje ja pominjem i njihova kratka analiza.
Kvaka je samo u tome da li uključijemo volju ili ne. Izgleda nesporno da se mora uključiti volja, ali se može reći da se i "slobodna" volja može uzeti kao posledica, ali se onda negira ono "slobodna". Kao što se uopšte i naš život može uzeti kao posledica (ili ćemo to zanemariti i za početni momenat uzeti naš život).
Kao što znamo (kako ko) da je osnov svega stvar po sebi koja nam je u apsolutnom smislu nedodirljiva i nedokučiva (praktično metafizička - za vjeke vjekova), tako isto možemo pojmovno isključiti sebe i volju iz kauzaliteta uzimajući ga kao metafizičku pojavu ili neminovnost u okviru stvari po sebi.

Ako, kao što si i napisao, uzmeš da je svaki događjaj kauzalan, onda u osnovi te tvrdnje stoji negacija volje shvaćene kao apsolutna (slobodna) volja.

Ako pojam volje shvatimo u izvornom značenju onda tvoja tvrdnja "оно што свим каузалним догађајима придодаје атрибут случајно или намерно јесте присуство воље" stoji. Ali ne može se volja ovako shvaćena koristiti zajedno sa izjavom - svaki događaj je kauzalan (što u osnovi znamo da jeste). Ovo s toga što onda moramo da kauzalitet prihvatimo u nekom opsegu i zanemarimo neminovnost koja pripada kauzalitetu, a koja negira volju. Govorim samo o tome da pojmove treba prilagoditi kontekstu i odrediti se prema aspektu posmatranja i zaključivanja.
Naravno, postoji i kauzalitet i volja, ali nisu u istoj vreći. Govorim samo o potrebi jasnijeg razgraničavanja jer ovako može da deluje zbunjujuće.
Sad bih mogao da demonstriram praktične posledice i kontradiktornost u praktičnoj upotrebi ovih pojmova (volje i kauzaliteta) u istom kontekstu, ali ne bih više da davim.

Prijatan dan.
 
fisherman1:
Pazi kad je ova kontemplacija sasvim solidna...
Jer i suštinski fine niti povezanosti događanja ne možeš grubo nazvati direktnim uzrocima i posledicama...U vezi je samo ono NA ŠTA SE ODNOSI-NA ŠTA IMA NAMERU...
Drugim rečima-postoji jedna stalna ,ali pojedinačno izdiferencirana volja univerzuma koja se po tim nitima pruža...
Teorija struna veoma bliska takvoj ideji...
Jungov sinhronicitet je time objašnjiv.
(A da ne pričamo o Baruhu Spinozi...)
Kliknite za proširenje...
Ja kao subjekt zaista ne mogu (ako ne uzimamo u obzir verbalne moći).
E sad, malo je nejasno ovo volja univerzuma jer je volja vezana za subjekta. Sem ako joj ne dodeliš drugačije značenje.
Ne znam zašto se svi hvataju za Jungov sinhronicitet koji je samo predočavanje nekih zapažanja ali ne i zaključivanje. Zaključivanje je u tebi.

Nezavisno od ovoga teorija struna ima smisla, ali se možda otišlo malo predaleko u pokušaju objašnjavanja višedimenzionalnosti za šta ja recimo imam drugačiju pretpostavku (ne isključujući viševimenzionalnost). Ako bi nekome bilo interesantno i mogao da shvati, ne bih imao ništa protiv da o tome napišem. Ali bih više voleo da to plasiram nekome ko se ozbiljnije bavi time, kako bi opovrgao ili prihvatio mogućnost.
 
Pa, vidi...Jung nije mnogo otkrio o sinhronicitetu...Na tim finim nitima su i elektron i pozitron koji su bili foton,a našli se na
dijametralno krajnjim tačkama univerzuma...Imaju kontra spin,ali su na tananoj struni povezani i "istovremeno"reaguju...
A višedimenzionalnost se odnosi ne na jedan univerzum već na modalne univerzume...Po principu neodređenosti.

Slobodno napiši šta imaš u vezi teorije struna-pun mi je kufer računa,bar neki verbalni opis...Ovo inače čita nas nekoliko
zainteresovanih...Čak nema ni spamova...:mrgreen:
 
muzjak:
Upravo to i pišem. Ne znam koliko sam bio jasan. To su aspekti koje ja pominjem i njihova kratka analiza.
Kvaka je samo u tome da li uključijemo volju ili ne. Izgleda nesporno da se mora uključiti volja, ali se može reći da se i "slobodna" volja može uzeti kao posledica, ali se onda negira ono "slobodna". Kao što se uopšte i naš život može uzeti kao posledica (ili ćemo to zanemariti i za početni momenat uzeti naš život).
Kliknite za proširenje...

Твоја је грешка што стављаш вољу у каузални низ узрока и последице.
Узрок зашто се неко тело покренуло јесте друго тело које је на исто деловало силом. То што се неки камен померио значи да је неко тело деловало на њега силом. Камен се неће померити ако на њега делује воља.. Јер воља није предмет. Воља нема масу, облик, величину. Она не може покренути ништа! Она није део каузаланог низа узрока и последице.О томе се ради.

То што ја ево куцам овај пост, није последица моје воље него последица хемијског разлагања хране коју сам јутрос појео а чија енергија покреће моје прсте док они покрећу тастатуру. Чиста механика. Нигде у том низу нема воље која би била узрок или последица.

Када то једном схватиш биће ти јасно да је воља нешто изван појавног света. А једина веза воље и појавног света јесте синхрноистичка што значи да каузални низови настају из воље која је њихова метафизичка основа.
Нешто слично као што таласи настају у оекану при чему океан није узрок тих таласа већ је њихов узрок ветар. Исто тако воља није део каузаланих низова већ су сви каузалани низови у њој и изведени из ње.
 
.. povezanost na bilo kakvim .. finim nitima .. pregruba je .. .. mnogo je bolje reći .. ne znam .. postoji granica i ono preko ne znam ..

.. a ko kaže da .. čovjekova volja .. ne može pokrenuti kamen .. ?
.. a onaj bi i vjetru dao .. nekakvu neumnu volju .. i zašto ne .. ? .. i vjetar i tlak zraka koji ga čini .. i svako .. postojanje .. bila bi jedna volja .. svijet bi bio volja ..
.. pa ovaj sve to zove volja samo zato što se to kod čovjeka tako zove .. kod čovjeka gdje nekako .. najčišće izranja ..
 
čovjek si rado laska da ima volju. pa tada bi imao i izbor, koji mu profesionalno prodaju razbojnici. ali da je doista tako, nakon toliko tisuća generacija, naši životni uvjeti i kvaliteta bi trebali biti basnoslovni, raj bi bio slum. uistinu, naši životni uvjeti postaju sve lošji i teži.
kad sam bio mladić, išla mi je na jetra spika starih, kako je prije sve bilo bolje. ja sam našao užitak u onom što je bilo, nešto drugo i bolje nisam poznao. danas bi ja živcirao mlade i žalio ih, jer ne mogu više popiti gutljaj vode iz bunara ili potoka, iz kojeg su odmah mogli izvaditi račiće i kuhat ih na licu mjesta za večeru, nemaju priliku vidjeti životinje ili čak s njima živjeti i sprijateljiti se, nisu nikad doživjeli hrušta ili jelenaka, poznaju tri razne ptice u živo, a leptira su vidjeli možda dva u životu, - i tako bi mogao još mnogo šta nabrajati, čega bi se tek morao prisjetiti, jer sam i ja sve te divote zaboravio, kao da su iz nekog prošlog života.
e, sad bi mi neko tako ograničeno biće, opterećeno svojom beznačajnošću, iz slijepe ulice, iz čorsaka evolucije, nešto pričalo i dokazivalo o slučajnosti - kao da ono to može nadgledati. ali razum i čula govore da se ništa ne dešava samo od/iz sebe ni bez uzroka ni bez povezanosti sa svim okolnim pokretima i stvarima.
 
oziman:
Твоја је грешка што стављаш вољу у каузални низ узрока и последице.
Kliknite za proširenje...
Ne, ja hoću da odvojim volju od kauzalnog niza, što sam i napisao da nisu u istoj vreći.

Када то једном схватиш биће ти јасно да је воља нешто изван појавног света. А једина веза воље и појавног света јесте синхрноистичка што значи да каузални низови настају из воље која је њихова метафизичка основа.
Нешто слично као што таласи настају у оекану при чему океан није узрок тих таласа већ је њихов узрок ветар. Исто тако воља није део каузаланих низова већ су сви каузалани низови у њој и изведени из ње.
Kliknite za proširenje...
Da li je starija kokoš ili jaje? Ovo pitanje ima odgovor.
Ali onda prvo definiši volju kao takvu. Ako sam te dobro razumeo, ona je atribut koji se pripisuje subjektu od strane subjekta.
Da je volja nešto izvan pojavnog sveta, ne bi je ni primetio. Ali se može reći da volja u svom korenu ne pripada pojavnom svetu.
Znaš ono, vidiš iznad zemlje ali ne vidiš koren. Koren znamo da postoji ali je metafizika za naš um.
 
muzjak:
Ne, ja hoću da odvojim volju od kauzalnog niza, što sam i napisao da nisu u istoj vreći.


Da li je starija kokoš ili jaje? Ovo pitanje ima odgovor.
Ali onda prvo definiši volju kao takvu. Ako sam te dobro razumeo, ona je atribut koji se pripisuje subjektu od strane subjekta.
Da je volja nešto izvan pojavnog sveta, ne bi je ni primetio. Ali se može reći da volja u svom korenu ne pripada pojavnom svetu.
Znaš ono, vidiš iznad zemlje ali ne vidiš koren. Koren znamo da postoji ali je metafizika za naš um.
Kliknite za proširenje...
Ne vredi da koristimo samo reči koji označavaju atribute i imena pojava (fenomena)...Valja u interakciju metaforički dovesti noumenalne imenice s njihovim
atributima...Tu bi moglo več nešto rečima lirike da se i iskaže...Predlažem da malo promislite-hebeš sujetu-biću glup ko noć ali bar da saznam nešto više...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top