I na kraju moja završna reč.
Ne razumem zašto ne razmišljate svojom glavom već glavama ljudi kojih nema nekoliko hiljada godina. Zašto prihvatate zablude ljudi koji nisu znali za Ameriku, Australiju i Antarktik i za koje su ceo svemir bili Mesec i Sunce, te koji su svom bogu na oltaru prinosili volove, ovnove i golubove, i za koje je bog bio on – odnosno muškarac. Ne znam zašto bi bilo ko u XXI veku verovao da je bog muškarac. Kao prvo, ne postoji bog u onom obliku u kome ga propovedaju hrišćani: kao Otac, Sin i Sveti duh. Bog uopšte nije on, jer ako je on, ili otac, onda je bez sumnje muškarac. Ako je muškarac - onda on mora da poseduje polne karakteristike. Ako ih poseduje i ima potrebu za razmnožavanjem - onda je on životinja. U tom slučaju, naime ako je on otac, onda mora da postoji i majka. Da li su ljudi plod protiv-prirodnog bluda boga oca i majke prirode? Ako li je, pak, bog stvorio ljude po svom obličju - onda on nije ni muško ni žensko - ili je u stvari i muško i žensko; onda je bog hermafrodit. U tom slučaju bi njegov prvorođeni sin, kako je to jednom prilikom rekao italijanski pisac Tomazo Kampanela, kao i sva ostala njegova deca, da bi zadržali porodični karakter, morali biti to isto, što nije slučaj. Ako bog uopšte postoji, onda je on zapravo ono ili oni, i više je neka vrsta samosvesne energije nego li što je neko živo biće i to živo biće sa polnim karakteristikama. Ono je stvoritelj svih svetova, bolje rečeno graditelj svih svetova, masonski Veliki Arhitekta, i najviše bi moglo ličiti na nekakvu najstariju i najveću zvezdu u svemiru. A i zvezde su neka vrsta svetlosnih živih bića. One svojim ponašanjem dokazuju da su živa bića. Kao drugo, to prastvorenje nije večno, već ima svoj početak u struji vremena; samim tim imaće i kraj. Ono je bilo prvi diktator u celom svemiru. Protiv njega se pobunilo iz tame drugoprobuđeno biće svetlosti, željno slobode, koje je od njega preuzelo svu vlast u svim svetovima. Kao treće, ko god oni bili, i diktator i revolucionar, i jedan i drugi su prilično negativni. I jedno i drugo svetlosno stvorenje ljudima uopšte nije potrebno, iz prostog razloga što su ljudi bića sa telesnim karakteristikama, dakle obične životinje. Istina njima je bitno da imaju moralne zakone, samim tim i religiju, da bi u svom društvu zadržali kakav-takav mir i poredak. Prostodušni ljudi i ostali laici su oduvek verovali u boga neba i zemlje i u božju brigu za ljudski rod, u zadnjih dve hiljade i nešto godina izraženu kroz božjeg sina koga taj isti bog žrtvuje samome sebi kako bi kroz taj sadomazohistički izliv ljubavi spasao čovečanstvo. Kao četvrto, po pitanju odnosa između dobra i zla, treba znati da dobro nije ništa drugo do samospoznaja zla, koje je mnogo starije, s tim što ta dva elementa moraju biti u ravnoteži. Ako svet posmatramo kao vagu, onda možemo primetiti da su dobro i zlo samo dva podjednako teška tega postavljena na tasove. Ako ta dva elementa nisu u ravnoteži - onda dolazi do velikih poremećaja u svim tim svetovima. Prevagne li dobro - onda se rađaju novi svetovi; prevagne li zlo - u tom slučaju dolazi do ratova, katastrofa, čak do nestanka čitavih skupina svetova. Da bi u svetu bilo što više zla - trebalo bi činiti što više dobra. I obrnuto, ako se priželjkuje što više dobra - onda treba činiti što više zla. Činjenjem zla zlo se troši i tako u opticaju ostaje više dobra. Ljudi umiru, kao što sve životinje umiru, ali se i ponovo rađaju. Reinkarnacija duše je potpuno normalna i prirodna stvar. Energija koja napusti telo mora negde da ode, i ako u trenutku smrti ne dozvoliš da se raspadne na recimo deset delova i inkarnira se u deset mačaka, onda se možeš sećati mnogih segmenata iz prošlog života u sadašnjem životu itd. Sve ideje koje su se nezavisno javile u mnogim religijama su tačne, osuda samoubistva na primer, dok one verske ideje koje su ponikle samo u jednom narodu sigurno nisu tačne. Reinkarnaciju uvažavaju mnogi narodi širom sveta; dok uskrsnuće potiče od Jevreja, što su primili Grci i kasnije Rimljani. Isus Hrist ili bilo koji drugi čovek koji je živeo na našoj planeti – na nekoj drugoj planeti je potpuno beznačajan – kao što su i njihove „mesije” beznačajne na našoj planeti, jer obećanje koje dolazi od jevrejskog boga Jehove, koji po njima „sedi nad krugom od zemlje”, nema nikakvu vrednost, jer bog koji „sedi nad pločom okrugle osnove” i ne zna za druge svetove ili je vanzemaljac koji je astronomsko znanje krio od podanika (stoke) od koje je tražio krv (A šta će bogu krv?!) ili nije mnogo znao pa i oni koji ga slede trude se da ne znaju iako im je znanje dostupno na svakom koraku. Postoji bog, graditelj svih svetova, masonski Veliki Arhitekta, ali to biće se nalazi u duhovnom univerzumu i uopšte nije zainteresovano za materijalne svetove… i nije muškarac… odnosno on.
Ali ni u ovo nisam 99% siguran. Znate li vi ko je pravi bog? Samo bez religiozno-političkog komesarenja, molim vas.
Bravo. Ovo je ujedno i najsazetiji odgovor zasto se ne mogu izjednacavati dobro i zlo i zasto je u stvaranju sveta ucestvovao samo Bog.
