Ljudi kojima se ne moze pomoci

Postoje ljudi kojima je NEMOGUCE pomoci...

Da li ste to vec primetili?

U zivotu sam sretao osobe koje su stremile ka svojoj propasti i jednostavno nije postojao ni jedan nacin na koji bi ih mogao spasti, skrenuti ih sa puta, pomoci im...

Ni savetom, ni novcem, ni pomoci u bilo kom smislu....

Te osobe su UVEK, ali bas uvek, NESVESNO izabirale POGRESAN PUT koji je vodio u zlo...

Ja sam to video, ali one ne...

Dzaba je bilo sto sam im govorio, molio, pretio....... terale su po svom sve do KRAJA....

Zato sada, kada sam vec star i iskusan, jednostavno takve osobe prepustam njihovoj sudbini, jer znam da je SVE BESKORISNO...

ako je mnogo takvih a samo ti u pravu...znash kako kazu
ludak uvek misli da je samo on normalan a svi ostali ludi

Ponosne osobe su zaslepljene...

Sujeta ih tera da izabrani put slede iako i oni sami vide da je pogrešan..."Drukčije ne znaju"...U pitanju je veoma jak
superego koji dominira nad egom...Kaže se:drže se tradicije i naučenog..."Ja sam tako naučio i drukčije ne znam"...
Za njih je drukčije nepoznato praktično i osećaju strah i odbojnost prema drukčijem šta ih sprečava da preduzmu
mere protiv nepovoljnog razvoja događaja.Obrasce (ja kažem algoritme)koje znaju slepo slede...
Takve ljude valja uvežbavati na sitnim i beznačajnim događanjima koje treba inscenirati.S kutijom šibica pokazati šta sve
može,a onda upaliti sve šibice odjednom... Teško se i tad oslobode-treba ipak psihoanaliza da bi umanjila značaj
socijalizacije i omogućila instiktima da deluju...

prvo pitanje je šta je za nekoga dobro a šta zlo
drugo, da li imamo pravo da namećemo svoje standarde
treće, čak i ako se usaglasimo oko standarda postavlja se pitanje načina (govorio, molio, pretio)

uveren sam da se svakome može pomoći ako se uloži dovoljno vremena i truda da se pronađe pravi način
neki ljudi su kao mačke, ako ih teraš da uđu, neće..ali ako odškrineš vrata i skloniš se, ući će sami.

Na žalost, ima mnogo istine u tvom uvodnom postu ....ništa ne pomaže zato što samo jedan želi da pomogne.
Da bi nekome pomogao, potrebno je da i taj želi da pomoć primi na način koji znači pomak na bolje....
Sudbine.....a sudbina uvek svoje istera do....kraja...

.. ponekad mi izgleda da je isus jedan od tih .. .. mislim da se njega može smatrati idiotom koji ljepo vidi kuda ide .. ali ga bog isus ne može sprečiti .. ? .. i završi na križu ..

alim:

.. ponekad mi izgleda da je isus jedan od tih .. .. mislim da se njega može smatrati idiotom koji ljepo vidi kuda ide .. ali ga bog isus ne može sprečiti .. ? .. i završi na križu ..

Kliknite za proširenje...

Jeste Alime,religijski kanoni pravila,obredi i običaji su često obrasci socijalizacije u religijskim društvenim zajednicama i od njih se sklapa superego mladog čoveka religijskim
vaspitanjem na osnovama takvog morala...

ranjeni Zoro:

prvo pitanje je šta je za nekoga dobro a šta zlo
drugo, da li imamo pravo da namećemo svoje standarde
treće, čak i ako se usaglasimo oko standarda postavlja se pitanje načina (govorio, molio, pretio)

uveren sam da se svakome može pomoći ako se uloži dovoljno vremena i truda da se pronađe pravi način
neki ljudi su kao mačke, ako ih teraš da uđu, neće..ali ako odškrineš vrata i skloniš se, ući će sami.

Kliknite za proširenje...

jel znas nekog kome se pomoglo a nije mu se moglo pomoci?

tvrdoglavim..mazohistima..razmazenima..zlim i losim ljudima..sa komplexom vise/nize vrednosti i onima koji ne misle da imaju problem bilo kakve zavisnosti

georgejune:

tvrdoglavim..mazohistima..razmazenima..zlim i losim ljudima..sa komplexom vise/nize vrednosti i onima koji ne misle da imaju problem bilo kakve zavisnosti

Kliknite za proširenje...

Smarače si zaboravio-njima niko ne može pomoći-jer neće...

naravno

wihor:

jel znas nekog kome se pomoglo a nije mu se moglo pomoci?

Kliknite za proširenje...

Ja sam pomagao ranije takve kojima se nije moglo pomoci.

Pa sam shvatio da je to uzaludno bacanje para i zivaca.

I sada dobro pazim kome pomazem.

Jedini uslov da bi se nekome pomoglo je da taj neko zeli pomoc, ali zaista...U suprotnom je sve gubljenje zivaca, energije i cega sve ne, i svojih i doticne osobe,
tako da je moj zakljucak iz sopstvenog iskustva da ima ljudi kojima se ne moze pomoci, jer nisu ni svesni ili odbijaju da budu svesni da im je pomoc potrebna...
na stranu to, koliko smo kada u stanju da mi procenimo da li im je potrebna...i imamo li na to pravo...

Jedno moje iskustvo...covek je trazio pomoc, prosto vapio, otvoreno...a istovremeno se svim silama i svim svojim snagama borio protiv iste...i sta uraditi tada?
Nista...shvatila sam da nisam ja ta koja moze da je pruzi, moze jedino sam sebi da je pruzi...

Art Ista:

Jedini uslov da bi se nekome pomoglo je da taj neko zeli pomoc, ali zaista...U suprotnom je sve gubljenje zivaca, energije i cega sve ne, i svojih i doticne osobe,
tako da je moj zakljucak iz sopstvenog iskustva da ima ljudi kojima se ne moze pomoci, jer nisu ni svesni ili odbijaju da budu svesni da im je pomoc potrebna...
na stranu to, koliko smo kada u stanju da mi procenimo da li im je potrebna...i imamo li na to pravo...

Jedno moje iskustvo...covek je trazio pomoc, prosto vapio, otvoreno...a istovremeno se svim silama i svim svojim snagama borio protiv iste...i sta uraditi tada?
Nista...shvatila sam da nisam ja ta koja moze da je pruzi, moze jedino sam sebi da je pruzi...

Kliknite za proširenje...

Hajde budi drug -pomozi meni...
Ja bik da uvatim smuđa od pet-šes kila...
Zaroniš malo pa mi ga zakačiš (nemoj nekog criknutog)-da i meni jednom svane ! ! !

alim:

.. ponekad mi izgleda da je isus jedan od tih .. .. mislim da se njega može smatrati idiotom koji ljepo vidi kuda ide .. ali ga bog isus ne može sprečiti .. ? .. i završi na križu ..

Kliknite za proširenje...

Ponekad si u krivu. Po meni kriva opservacija koja nema veze sa tematikom posta.
Njegova stradanja u tijelu su jasno predskazana u mesijanskim spisima. Njegove ruke, Njegove noge, Njegovo celo, Njegov bok, Njegovo srce bili su probodeni na Golgoti; probodeni ne samo od strane gresnih ljudi, nego probodeni za gresno covjecanstvo.

fisherman1:

Hajde budi drug -pomozi meni...
Ja bik da uvatim smuđa od pet-šes kila...
Zaroniš malo pa mi ga zakačiš (nemoj nekog criknutog)-da i meni jednom svane ! ! !

Kliknite za proširenje...

Naravno Fiseru...cek samo da bude pun mesec da se preobrazim ... u sirenu, naravno

Blajbinger:

Postoje ljudi kojima je NEMOGUCE pomoci...

Da li ste to vec primetili?

U zivotu sam sretao osobe koje su stremile ka svojoj propasti i jednostavno nije postojao ni jedan nacin na koji bi ih mogao spasti, skrenuti ih sa puta, pomoci im...

Ni savetom, ni novcem, ni pomoci u bilo kom smislu....

Te osobe su UVEK, ali bas uvek, NESVESNO izabirale POGRESAN PUT koji je vodio u zlo...

Ja sam to video, ali one ne...

Dzaba je bilo sto sam im govorio, molio, pretio....... terale su po svom sve do KRAJA....

Zato sada, kada sam vec star i iskusan, jednostavno takve osobe prepustam njihovoj sudbini, jer znam da je SVE BESKORISNO...

Kliknite za proširenje...

Dobre i loše skripte.

Ovaj je post osnova moje teorije da gubitnike treba ostaviti s mirom; ili da gore. U zavisnosti od profila.

Postoje mizerni otpaci od vrste (koja se nema naročito čime dičiti ionako, što naročito daje na težini) koje intimni, genetski, manjkom inteligencije uslovljeni - kako god - i šta god u narečenom slučaju bilo tačno; blokiraju spram bilo kakve pomoći. Koji će sledit svoje žalosne skripte do smrti, i očajnički se borit za njih, i biti spremni da gore u paklu da ih opravdaju.

Bez obzira da li se radi o zlostavljanoj kućanici koja idolopokloniše svog muža zlostavljača, ili pedofilu koji se, ionako, ne može lečiti; ono što sam ja uvek verovala, bilo je da ih se treba ostavit s mirom, ili da gore. To znači da su zaludno bačene pare na većinu tribina i seminara i pokušaja osveštenja javnosti, zato što onome ko je svestan da je žrtva, ne treba nikaka prokleta nevladina organizacija da mu to kaže i što onome koji nije svestan toga, nikaka prokleta nevladina organizacija neće pomoći. Ko ni svi brižni prijatelji i psihoterapeuti sveta. Od nečeg se mora poći, zar ne? A ugrađivati u glavu ljudima svest koja im je krajnje odbojna, neprihvatljiva ili za nju uopšte nisu ni sposobni, samo je silovanje političkom korektnošću. Prevedeno, sviranje onoj jednoj stvari, i gubitak vremena i resursa.

Dupliciraj sve ovo na neizlečive bolesnike, mentalne, i dodaj ono - da gore. Što mi se čini jedino pošteno. Možda, u nečijoj idealističkoj glavi, ima smisla lupati vreme na budalu koja ceo život bira muškarce koji je mlate zato što ne shvata zašto ih bira, ni kako da prestane; niti je, možda, uopšte sposobna da stane s tim.

Ali nema nikakvog pod nebom opravdanja za imaginarnu pomoć manijacima na koje se pomoć ne prima. Takvi idiotluci koriste jedino dupelizačkim evropskim društvima pri sticanju političkih poena kod Sjedinjenih Američkih Paranoika; i proevropskim, a još gore dupelizačkim, društvima koje su željne članstva.

I apsolutno nikakvom društvenom uređenju inače.

p.s. ono što ne razumem, jeste zašto je ovo tema za filoSofiju. Prljave su skripte nešto što se pre tiče psihologije. Mada, kud sam otišla, možda si i u pravu.

Vladar Južnog mora zvao se Svjetlo,
vladar Sjevernog mora zvao se Tama,
a vladar Srednjeg kraljevstva zvao se Nepodijeljeno pra-biće.
S vremena na vrijeme Svjetlo i Tama sretali su se u kraljevstvu Nepodijeljenog pra-bića koje ih je primilo sa srdačnom dobrodošlicom. Svjetlo i Tama htjeli su se odužiti za njegovu prijaznost i rekoše: „Svi ljudi imaju sedam otvora s kojima vide, čuju, jedu i dišu, a Nepodijeljeno pra-biće nema ni jedan. Pokušat ćemo dati mu nekoliko (otvora).“
Tako su mu svaki dan bušili jedan otvor, a sedmog dana Nepodijeljeno pra-biće je preminulo.

Blajbinger:

Postoje ljudi kojima je NEMOGUCE pomoci...

Da li ste to vec primetili?

U zivotu sam sretao osobe koje su stremile ka svojoj propasti i jednostavno nije postojao ni jedan nacin na koji bi ih mogao spasti, skrenuti ih sa puta, pomoci im...

Ni savetom, ni novcem, ni pomoci u bilo kom smislu....

Te osobe su UVEK, ali bas uvek, NESVESNO izabirale POGRESAN PUT koji je vodio u zlo...

Ja sam to video, ali one ne...

Dzaba je bilo sto sam im govorio, molio, pretio....... terale su po svom sve do KRAJA....

Zato sada, kada sam vec star i iskusan, jednostavno takve osobe prepustam njihovoj sudbini, jer znam da je SVE BESKORISNO...

Kliknite za proširenje...

Sujeta je čudo. A, ponos još veče čudo...TakoC, da.... Pod preduslovom, da neko nije glup ili bezobrazam, što isključujem, a navedena prethodna dva obrasca ponašanja, toj osobi pomoći ne možeš. Jer ne želi da joj bude pomognuto. Znaš kako kažu, pomozi sam sebi, i Bog će ti pomoći. Jednostavno kada gledas sa strane i nisi emotivno upleten da kazem, u smislu pristrasnosti, ti jasnije vidiš od nekoga sve, dok je druga osoba najverovatnije zaslepljena i srlja u svoju sopstvenu propast. Mislim da je sve gubljenje nerava, živaca, vremena i energije. Ja sam još uvek mlada i neiskusna i jednostavno, nije mi dao djavo mira, da en odustanem, od takvih ljudi, da ih jednom rečju "opasuljim". Pa, sam napravila kontraefekat. Svejedno, danas mirno spavam...izjelo bi me živu, da sam sve gledala sa mirom i legla da spavam, znajuci sta ce biti a da ne preduzmem nista. Ovako, dala sam sve od sebe, da pomognem, ukazem, "otvorim" oči, pričala, pričala...I ništa pomoglo nije. Tada sam shvatila, da sam učinila sve što sam mogla. Želiš u propast? Ok, srljaj, ja ne mogu da te "uhvatim" kada se bude desilo, sta desice se...TakoC da, sto kazu, ne bih ja tu nista vise dirala. Odustanes, prestanes, svako ce da jede, sta je zamesio. A, to sto ti ne trebas nekada kao neko dalekovid sto se kaze, vizionar, sto vidis propast propasti necije, a neko opet "gluv", zalud nam je trud. Mirna mi je savest; učinih sve. Tako sam uvek postupala, nisma mogla da gledam nikada mirno bilo cije stradaje, da ostanem gluva na bilo cije vapaje. Jednostavno, nisam. Nisam mogla da ne ucinim sve u tadasnjoj svojoj moci, za bilo koga, a ako ti ne zelis to, nego ti je draze da gledas u ambis ambisa svog, to vec ide na tvoju dušu... A, ćorav kada progleda, on uvek daleko vidi. Samo prekasno...Što bi rekao Djole, tvoja je sreca, samo tvoja stvar, a tvoje tuge, e to vec na moj racun ide...♥

Pazi, Blajbi, ja generalno nisam nekada davno, ni bila sujetna, ni glupa, niti neko ko je srljao. Nisam nikada. Ali, i ja sma jednom bila u životu suviše eto da kazem mozda tvrdoglava, da nisam (po) slušala druge. da sebe ne sekiram toliko, da ne tugujem, da ne plačem. Da jednostavno "pustim". Da se ne izjedam. Tvrdoglavo kao mazga terala po svome. Mozda i jeste bilo na neki način i u nekom vidi srljanje. Ali, ja jednostavno nisam slušala nikoga. Nije me niko mogao "opasuljiti". Čudan je osećaj. Svi vide, jedino ti en vidiš, kuda ideš. Jedino ja ne vidoh, kuda sma išla. Gde ce me to odvesti. I naravno, kako biva, dok sam ne padneš na tur, na soptvenu guzu ne osetis silinu udara, nema da "progledaš". Jednostavno, mozak je cudo. Kapiras ti to nekim delom mozga, ali dusa kaze drugo, a um je terao po svome. Ja znam tacno sta je meni mozak govorio, a sta dusa. Sta mi ej govorilo srce. Ja sma znala tacno sta ce u mom slucaju biti "ulog" i "cena" takve odluka. Takvog ponasanja. I ja sma u jednom momentu odlučila, da ne slušam nikoga. Stvarno. Posve svesno. Da slušam samo ono šta osećala sam u duši, da na takav nacin postupam dobro i da je to čuj jedini i pravi način . Nije bilo teoretske sanse da me iko "opasulji" . Da li je to bila zaslepljenost? Moguce. Da li je to bilo srljanje u propast? Verovatno. Ali, zaista, sam i sada kada se setim, najčistije verovala da izgaram za prave principe, situacije, ljude, da jednostavno ne moze da izadje na loše, ako ja idem najčistije, ako dajem najbolje od sebe, ako se trudim najviše. E, da...ali nisam shvatala jedno, da sam u stvari sve pogresno shvatila. Sve preozbiljno. Sve kao istinu. Sve kao zdravo za gotovo. Ja sam to, meni kazes nestoo, ja verujem u to, ja se ne pitam jeste, ili nije, meni kazes to, ja verujem u to. E, tu je bio moj "pad". Sve uzimam bez "provere", sve tretiram kao istinito, sve tretiram kao sebe. I mene su u datom momentu kumili, plakali, nemoj, prestani, Jelena nece biti dobro, stani dok jos ima vremena da se "vratis". Jok. Nista i nikoga slusala. Sada mi ej zao. Trebala sam da slusam dobronamerne savete ljudi oko mene. Roditelja. Sestre. Jednostavno, u datom momentu, nije "dopiralo". Ja sam htela...ne znam ni sta sam htela...valjda da i sama dokazem, da nisam pogresila u proceni, da nosi drugi u pravu sto tako govore. Znaci, ja nisam videla da gresim, pa cu svakako terati po svome, cak i kada znam da gresim. Ja istinski sma verovala u ispravnost svojih namera, cilejav, zelja. Nepokolebljivo verovala da ja cinim dobro. Da je to tako kako ja vidim. Ne znam. I tako sam i ja (i)terala do kraja kraja svog. Nisam nikada mislila da cu biti u takvoj situaciji. Da i ja nekoga "ne cujem" kada mi zeli dobro, kada vidi propast moju. Kada vide ono sta me ceka. I ja sam svoju cenu platila.Koliko god cudno i bezvezno zvucalo... Nije mi vredelo, ali meni je istinski znacilo. ♥

..život će naći put ..

..samo onim ljudima koji su sebe izdali usljed 'bolesti' srca
može se pomoći
ali samo uz asistenciju vremena i suočenja sa strijelom...strijela se mora vaditi zajedničkim rukama...
...ako išta ostavimo osim rane
ništa nijesmo uradili jer strijela je svaka otrovom natopljena i dok je iole prisutna otrov djeluje jer je tu
strijela roditelj_nosač...
Pomoć obično ne smije 'ukazivati samo prijatelj nego i još jedna dobroćudna osoba, bilo familija ili poznanik ali ne nikad samo prijatelj jer se može roditi extezitet nanešen povratkom snage
a snaga uvijek grli prvu svjetlost...može to biti dobro ali često je gubitak viši od 'Pomoći'...

Nekada sam bio glup.
Zeleo sam da to promenim.
Jedini nacin koji sam smislio bio je, normalno, glup.
Shvatajuci da se ljudi druze sa sebi slicnima, nisam zeleo da provedem zivot u drustvu glupih ljudi.
Jer, glupi ljudi cesto nisu dobri ljudi.
Da bi me prihvatili pametni, promenio sam izgled, izbelio zube, pustio kosu, upisao najjednostavniji sport, napamet ucio friske viceve, odlucio sta ce biti moje omiljeno pice i sve ostalo omiljeno, promenio cak brzinu i nacin hoda.
I zaista, postajao sam popularan u drustvu pametnih. Pametni nemaju problem da ti poklone znanje, jer znaju da ga time ne mogu izgubiti.
Ja sam imao uzasan strah da se odam da pokazem svoje neznanje, plaseci se osude, i zbog prevare i zbog gluposti.
Zbog tog straha sam poceo vise da slusam a manje da pricam. Slusajuci se moze zaista mnogo nauciti. Moze se nauciti da su najcesci savetodavci i najglasniji sagovornici ljudi sa najmanje znanja, uplaseni glumci amateri i prosjaci za paznjom, ljudi koji galamom pokusavaju da se predstave kao samopouzdani i pametni. A najcesce nisu ni jedno ni drugo.
Oni koji imaju istinsko i primenljivo znanje, nece se sa galamdzijama nadvikivati pokusavajuci da izgledaju pametnije. Nece uopste govoriti sve dok im, civilizovano i direktno, ne uputite jasno pitanje.
A onda ce vam, decje razgovetno i jasno ponuditi odgovor, ne kiteci ga nepotrebnim, strucnim ili stranim recima. I nece se uvrediti ako im kazete da niste razumeli, nego ce strpljivo preformulisati ili drugim recima dati odgovor. Cak ce ceniti vas napor da shvatite izgovoreno.
Razgovor koji vodite telefonom, osim poruke iskazane recima, nosi i emocije koje su razlicite od razgovora sa osobom koju vidimo. Razgovor telefonom zahteva da zamislimo sagovornika, a tu emocije vadimo iz najlepseg dela maste jer vizuelnog kontakta nema.

Ja sam, naravno, jos uvek glup. Pametnije od sebe nisam uspeo da prevarim, Pametni nemaju predrasuda i umeju da cene trud.
Biti glup je trajno trpno stanje, a ne kratkotrajna pojava. Naucio sam da zivim sa tim. U tome mi pomazu kritike i glupljih i pametnijih od mene, pomazu mi otkad sam naucio da ih razlikujem.
Jedino, ponekad, ne uspem da prepoznam zle ljude. Kada uspem da im prepoznam glumu, dopisujem ih u spisak "glup". Verovatno izmedju postoji jos nekoliko stepena gradacije koje ja ne primecujem, ali recite, ko bi pametan bio zao ako ima izbor da bude dobar?
Izbor je jedino cega se pametan covek nece odreci.

Kada vam neko zameri na gluposti, taj je neizlecivo glup.
Samo ce pametan pruziti ruku i pomoci glupom da ustane.

Naravno da se moze pomoci, cak da li smem da se usudim da kazem uvek... Samo sto obicno ne znamo nacin... Ponekad ukljucuje i strucnu pomoc.
Kada uzmemo za pravo da shvatimo to kao licnu misiju, sto je redovno slucaj, pa pocnemo da namecemo licni stav, obavezno uz nerazumevanje i osudu, postavljamo se iznad onoga kome pomazemo... Neuspeh je zagarantovan.
Zato nam najvise pomazu oni koji to ucine slucajno.