Han van Zem
Buduća legenda
- Poruka
- 29.832
Javni dug Srbije dostigao je 14,34 milijarde evra pri čemu najviše dugujemo Rusiji, Italiji, Kini, Francuskoj, Libiji, ali i domaćim bankama u stranom vlasništvu gde prednjače one čije su matice u Grčkoj. Dugujemo i međunarodnim finansijskim institucijama MMF, EBRD, IBRD, EIB, Nemačkoj razvojnoj banci KfW...
Dva su razloga za zaduživanje - za konkrentne projekte i popunjavanje budžetske rupe. I u jednom i u drugom slučaju država je podizala kredite, dok je za manjak u kasi izdavala i obveznice i zapise.
Kredite je podizala kod desetak banaka i to ne samo u Srbiji, već i u inostranstvu, direktno od banaka matica. To je slučaj sa Sosijete ženeral bankom Pariz, gde se zadužila i da bi refinansirala dug u inostranstvu. Kod domaćih banaka, kao što su Komercijalna i Eurobank EFG, zajmilo se zbog kupovine zgrade ambasade u Briselu, za kupovinu zgrada Aeroinžinjeringa i njenu rekonstrukciju, te za osnivanje nuklernih objekata Srbije.
Obveznice i zapise kupovale su mahom banke, zatim kompanije i domaće i strane, osiguravajuća društva i penzioni fondovi.
- Država je hartije učinila atraktivnim tako što je kupce oslobodila plaćanja poreza od 10 odsto. Ali, usled ozbiljnog pada kursa, interesovanje inostranih ulagača je niže, odnosno država će morati da plaća mnogo veće prinose nego što bi to bio slučaj da je kurs stabilan - objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker “Sinteza Invest grupe”.
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/325479/Rusija-Italija-i-Kina-vlasnice-srpskog-duga
Dva su razloga za zaduživanje - za konkrentne projekte i popunjavanje budžetske rupe. I u jednom i u drugom slučaju država je podizala kredite, dok je za manjak u kasi izdavala i obveznice i zapise.
Kredite je podizala kod desetak banaka i to ne samo u Srbiji, već i u inostranstvu, direktno od banaka matica. To je slučaj sa Sosijete ženeral bankom Pariz, gde se zadužila i da bi refinansirala dug u inostranstvu. Kod domaćih banaka, kao što su Komercijalna i Eurobank EFG, zajmilo se zbog kupovine zgrade ambasade u Briselu, za kupovinu zgrada Aeroinžinjeringa i njenu rekonstrukciju, te za osnivanje nuklernih objekata Srbije.
Obveznice i zapise kupovale su mahom banke, zatim kompanije i domaće i strane, osiguravajuća društva i penzioni fondovi.
- Država je hartije učinila atraktivnim tako što je kupce oslobodila plaćanja poreza od 10 odsto. Ali, usled ozbiljnog pada kursa, interesovanje inostranih ulagača je niže, odnosno država će morati da plaća mnogo veće prinose nego što bi to bio slučaj da je kurs stabilan - objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker “Sinteza Invest grupe”.
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/325479/Rusija-Italija-i-Kina-vlasnice-srpskog-duga
