Илирски покрет

Nije nepoznato, nego govorim uopsteno... Trubacev, na koga se Mrkalj naivno i budalasto poziva, iznio je misljenje о etimologiji srpskog imena na XI medjunarodnom kongresu slavista (Древние славяне на Дунае (южный фланг), Славянское языкознание: XI Междунар. съезд славистов, Докл. рос. делегации. Братислава, 1993, стр. 6). Necu nista vise da pisem, sem, pravac - sjeverni Kavkaz. :cepanje: Eto, 'ebalo vas porijeklo.

Naravno, baš sam glup. Pa Srbi vole sarme.

Ismevaš pokušaj dovodjenja i vezu Srba i Tribala, a povezuješ ih sa Sarmitima. Mislim da ćeš se zbog sledećeg posta malo iznervirati.
 
Poslednja izmena:
Дискредитује Трубачева, јер ако није знао шта говори 1993 године говорећи о несловенском пореклу етнонима Срби, ваљда мисли да је тешко да је знао шта прича и 1986 говорећи о језику јужнословенских народа и дијалектима, две тако блиске теме!!!!!!!!!!!!!

Izvini, ali ne treba mi glasnogovornik koji ne moze da razumije bazicne misaone operacije. Uopce ne diskreditujem Trubaceva, ne razumijes ni sta sam zelio reci. Kako mogu da diskreditujem covjeka koji je napisao da su Srbi pleme sa Kavkaza, a Sloveni pridoslice na Balkanu?
 
Такође питање везано за тему, има ли разлике између илиризма и југословенства, када се прешло на ово друго као наставак овог првог и које су сличности?

а можемо и проширити питање- зашто се Рим, који је промовисао и ширио илирску идеју, тако снажно противио југословенству и био вероватно највећи непријатељ обе Југославије? одговор на то питање је уједно одговор и на горње.
 
Tribali su osnovali Dubrovnik.

Terbonija (Trivalija, Travunija) je u zaleđu Dubrovnika.
U Rimskim izvorima se pojavljuje posle poraza Licija od Konstantina.
Licinije angažovao bivše saplemenike u ratu sa Konstantinom.
Licinije je rođen u istočnoj Srbije.
Rimljani su imali običaj da raseljavaju pobunjena plemena (Beruci, Oseriti)
Srpski rodoslovi kažu da je Licinijev sin izbegao u Zahumlje, i da od njega vodi poreklo Nemanja (ovo ne treba shvatiti bukvalno)
Termin Volos, vodi poreklo od boga Volosa, koji je u korenu naziva Trib(v)ala.
HG I2a2 - dinS je nastao pre 2000 godina, i proširio se među Srbima, i danas je najzastupljeniji.
Antropološka grupa atlanski mediteranci povezuje oba prostora.

I najvažnije.
Dubrovnik je mogla osnovati samo neka razvijena civilizacija Lepenski Vir - Starčevo - Vinča - ? (glasenička kultura, Autarijati?) - Sirmijum - Dubrovnik.
 
Naravno, baš sam glup. Pa Srbi vole sarme.

Ismevaš pokušaj dovodjenja i vezu Srba i Tribala, a povezuješ ih sa Sarmitima. Mislim da ćeš se zbog sledećeg posta malo iznervirati.

Јој немој молим те на овој теми о томе.

Izvini, ali ne treba mi glasnogovornik koji ne moze da razumije bazicne misaone operacije. Uopce ne diskreditujem Trubaceva, ne razumijes ni sta sam zelio reci. Kako mogu da diskreditujem covjeka koji je napisao da su Srbi pleme sa Kavkaza, a Sloveni pridoslice na Balkanu?
У реду твој проблем.

а можемо и проширити питање- зашто се Рим, који је промовисао и ширио илирску идеју, тако снажно противио југословенству и био вероватно највећи непријатељ обе Југославије? одговор на то питање је уједно одговор и на горње.

Да, јако занимљиво питање, ваљда су се политичке околности промениле па и ставови учесника у овој игри.
 
Јован Дучић Југословенска идеологија део
"Најзад, крајем XIX века су постојала три разна славизма: "панславизам", који је био стварно панрусизам, империјалистички и искључив; затим "неославизам" др Крамаржа, чији је циљ био окупити све Словене у монархији око Прага, са тенденцијом да се тај покрет прошири и међу њихове сународнике око монархије; и најзад, "југославизам", који се сматрао покретом из Београда, револуционаран и некомпромисан, са циљем да окупи све Јужне Словене у заједницу моралну, на бази језика, и заједницу политичку, у државу Југославију. - Сва три ова славизма су пропала, сваки на свој начин."

Не знам баш да ли се југославизам може везати искључиво за Бг.
 
Tribali su osnovali Dubrovnik.

Terbonija (Trivalija, Travunija) je u zaleđu Dubrovnika.
U Rimskim izvorima se pojavljuje posle poraza Licija od Konstantina.
Licinije angažovao bivše saplemenike u ratu sa Konstantinom.
Licinije je rođen u istočnoj Srbije.
Rimljani su imali običaj da raseljavaju pobunjena plemena (Beruci, Oseriti)
Srpski rodoslovi kažu da je Licinijev sin izbegao u Zahumlje, i da od njega vodi poreklo Nemanja (ovo ne treba shvatiti bukvalno)
Termin Volos, vodi poreklo od boga Volosa, koji je u korenu naziva Trib(v)ala.
HG I2a2 - dinS je nastao pre 2000 godina, i proširio se među Srbima, i danas je najzastupljeniji.
Antropološka grupa atlanski mediteranci povezuje oba prostora.

I najvažnije.
Dubrovnik je mogla osnovati samo neka razvijena civilizacija Lepenski Vir - Starčevo - Vinča - ? (glasenička kultura, Autarijati?) - Sirmijum - Dubrovnik.

На кратко, требиња имаш свуда у словенским земљама , нема везе са Трибалима. Ето, сви знамо на зло познату Треблинку у Пољској.
 
Јој немој молим те на овој теми о томе.

Kako govoriti o Ilirskom potretu a ne govoriti o Ilirima, koji su inspiracija cele ideje? Podele su i počele posle Batovog ustanka, kada su Rimljani uspeli da jednog od vođa Batona Beručkog pridobiju na svoju stranstvo. To prokletstvo se nastavlja kroz celu istoriju.
O Tribalima nastavljam na temi Tribali
Čemu zabranjene teme?
 
Poslednja izmena:
Јован Дучић Југословенска идеологија
http://www.rastko.rs/istorija/jducic-jugoslovenstvo_c.html
Илиризам је претеча Штросмајеровог покрета, названог погрешно "југославизмом". Погрешно, бар по српској дефиницији ове речи. Са тим Штросмајеровим покретом, хрватски народ, врло убог и скучен и незнатан у веку пре овог, постаје затим извесном афирмацијом, која је превазилазила и његов прави значај. Али имала је ипак и свој изражај, не без интереса, за сваког историчара идеја оног доба.Да кажемо најпре нешто о Илиризму, који многи бркају са хрватским "југославизмом".Шта је то био Илиризам?Познато је да ово име долази од Илирије, државе коју је Наполеон у својој манији да прави нове краљевине, намеравао да створи на тлу старе Теутине земље Илирије; нову државу и нови народ, на основи извесних његових сличних особина. Држава створена од Словеначке, Хрватске и једног дела Далмације. - Ово је било после његове победе на Ваграму. Али је ова Наполеонова идеја пропала на првој конференцији за мир. Остало је од тога само толико, што су се Французи пуно заинтересовали српским народним песмама, од којих је ондашњи романтични преглед "Le Globe", правио врло велико питање, и Проспер Мериме певао српске рапсодије потпуно у духу наших циклуса. Тако но у духу наших циклуса. Тако, да је једна његова збирка "Le Guzle"изазвала веровање како су то одиста оригиналне творевине једног даровитог епског народа, а не једног даровитог француског песника мистификатора.Али у Словеначкој, а нарочито у Хрватској, Илирија је остала у великој успомени. Треба знати тадашњу беду онамошњег народа. Прва четврт ХIХ-ог столећа била је изузетно тешка у несрећној Хрватској. У Далмацији је народ хрватске народности био потпуно занемарен, запуштен. За цело време Млетачке власти - а то је од 1420 до 1797 - није било онамо ни једне једине школе на народном језику. "Si volete Dalmati fedeli tenete li ignoranti", говорили су хрватски данашњи спаситељи. Међутим, за време Наполеонове владе, за свега 8 година, Далмација је одозго до доле, била засута гимназијама (7), и девојачким школама (14), и занатским (8), и дечјим (19), и сјемеништима (4) итд. Али ће овај напредак Аустрија, долазећи у Далмацију, свирепо уништити. Један онамошњи народњак пише да је још у 1870, Далмација имала 80% аналфабета… (Франо Иванишевић: Народни Препород у Далмацији, Сплит, 1932). Ми видимо да у години 1825, Мађари намећу Хрватима као административни језик мађарски а они се боре да им оставе латински, ни не мислећи на свој народни! Али 1835, долазе Мађари и да им натуре мађарски језик као школски и обавезни. Намера је Мађарске била овај пут да Хрватску просто направи мађарском провинцијом. - Пред опасношћу да сасвим не утону, Хрвати, у једном Наполеонском времену национализма, почну одиста да се и сами буде.Али што је Хрвате нарочито пренуло, то су устанци Карађорђа. и Милоша, који су и по другим словенским земљама изазивали дивљење. У Хрватској су биле тог времена на видику, све до почетка ХIХ века, само две класе: свештеници романизирани, и племство мађаризирано. У борби за језик, идући за свештеницима, тражили су латински; али под већом влашћу племства, помогнутог из Будима, морали су примити, као обавезан школски језик, мађарски.У то време, један млад студент, пореклом Немац из Крапине, како је изнашао Фердо Шишић, Људевит Гај, бавио се много у Грацу и Пешти у друштву српских омладинаца, занешених устанцима, а тако исто Српским Народним Песмама, које је Вук Караџић био објавио у то време. Српски језик којим су српски студенти говорили, и којим је Вук писао, занео је Људевита Гаја, да је он помишљао на жалосно стање народног говора по хрватским крајевима. У њему се зато роди идеја да би требало да Хрвати узму српски књижевни говор за свој књижевни језик, значи по обрасцу Вукових народних песама. Хрватски говор је био у Загорју кајкавски, а по острвима чакавски. Гај смисли стога да Хрвати прихвате српску штокавштину. Тим говором су се већ служиле и Далмација и Славонија, зато што су их Срби насељавали кроз неколико последњих столећа.
 
Kako govoriti o Ilirskom potretu a ne govoriti o Ilirima, koji su inspiracija cele ideje? Podele su i počele posle Batovog ustanka, kada su Rimljani uspeli da jednog od vođa Batona Beručkog pridobiju na svoju stranstvo. To prokletstvo se nastavlja kroz celu istoriju.
O Tribalima nastavljam na temi Tribali
Čemu zabranjene teme?

Нису забрањене теме, него Илирима није место на овој теми, они немају везе са илирским покретом(изузев самог назива).
 
Нису забрањене теме, него Илирима није место на овој теми, они немају везе са илирским покретом(изузев самог назива).
Upravo sam dao vezu. Ilirski pokret je nemoguć zbog intervencija stranih centara moći i nasljeđa ranijih intervencija.
Koliko ima veze zavisi da li veruješ da smo odnekud došli, ili smo većinski autohtono stanovništvo. Ako veruješ u drugu tezu, onda je ideja Ilirskog pokreta samo nastavak nekih ranijih ideja, saveza.
npr. Ljudevit Posavski je okupio plemena od Timoka do Slovenije. Nije li to prva Jugoslavija?
Ili je ona kada su Autarijati "vladali svim Ilirima i Tračanima".
 
Poslednja izmena:
@C.Ro.

Mapa Bunjevačke domovine i migracija od očigledno istog, nepotpisanog, hrvatskog auora čiju sam ja mapu uzeo za podlogu svoje montaže:
Bunjevci_migrations.png


Prema ovoj slici Bunjevačke (alias Vallachi catholici) migracije kreću još 1200-tih - pa se ti onda i dalje čudi kako je čakavski u Zadru razumljiv štokavcima. On je nesumnjivo snažno posrbljen. Naravno, treba videti na osnovu čega je ova karta sastvaljena.

Та карта тачно објашњава зашто је данашњи чакавски у далмацији ближи штокавском, једним постом је Мркаљ све лепо доказао. Хвала казину на текстове поштокављене чакавине над хрватском популацијом од стране Буњеваца, који су дошли из средновековне Србије, и потврђије оно што сам мислио, данашњи Далматински говор је микс чакавског средновековне Хрватске са штокавском средновековне Србије.
 
а можемо и проширити питање- зашто се Рим, који је промовисао и ширио илирску идеју, тако снажно противио југословенству и био вероватно највећи непријатељ обе Југославије? одговор на то питање је уједно одговор и на горње.

Zato što se interesi vjekovima mijenjaju. Rim je promovisao ilirsku (jugoslovensku) ideju krajem XVI i početkom XVII vijeka u vrijeme pravljenja velikih planova za rekonkvistu na Balkanu (tada nastaju ilirski grbovnici, mnogi avanturisti se predstavljaju potomcima Crnojevića, Kosača, Kastriota itd, da bi dobili parče zemlje na oslobođenom Balkanu, tada se prave planovi raznih dvorova da postanu vladari obnovljenih regnuma na Balkanu, tada dolazi i do pojačane akcije rimokatoličke crkve da taj oslobođeni Balkan postane rimokatolički itd.). On je tu ideju forsirao i tokom cijelog XVII vijeka, ali poslije širenja Austrije i Venecije na Balkanu, rimoatolička crkva više i nema interes da učvršćuje ilirsku ideju, već karte polaže na širenje rimokatoličke Austrije na Balkan. Ilirski pokret će nastaviti da se samostalno razvija kao južnoslovenski pokret čak bez podrške rimoatoličke crkve, da bi kasnije svim silama bio suzbijan od strane Austrije koja se bojala ujedinjenja južnih Slovena pod ilirskim imenom. Čak ja mislim da je upravo zabrana ilirskog imena u Habsburškoj monarhiji u prvi plan donijela hrvatsko ime za Južne Slovene rimokatolike, koje se naravno ipak sporije širilo i imalo je limitirajući fator u odnosu na ono ilirsko (nije moglo obuhvatiti Slovence, a sporije je išlo ka Dubrovniku i Bosni).
 
Да, јако занимљиво питање, ваљда су се политичке околности промениле па и ставови учесника у овој игри.

на први поглед југословенска идеја је логичан и природан наставак илирске.. али само на први поглед :)
разлике су веома значајне- илирска идеја је била средство којим су папе хтеле у крилу Римокатоличке цркве објединити цео простор словенског Балкана. у њеној основи је снажна мисионарска акција, која је обележила време обнове РКЦ након Тридентског концила (другу половину 16. и цео 17. и 18. век). пројекат није имао нарочитог успеха јер се Срби нису ''примили''.

југословенска идеја је настала на крилима панславизма и националног романтизма 19. века. с обзиром да је Велика француска револуција и друге које су уследиле у многоме уздрмала моћ, углед и позиције РКЦ, националним кретањима Рим није могао управљати (био је угрожен и у самој Италији). посебно подозрење према панславизму је долазило од чињенице ја је највећа словенска земља била Русија и да би (с обзиром како је Брестлитовска унија укинута) свако окупљање Словена било неизбежно под утицајем једног моћног православног центра.. као што би и окупљање Јужних Словена било под доминацијом православних, а не римокатолика. тад се Рим одлучио да подржи хрватски национални пројекат као начин да се балкански римокатолици заокруже у јединствену националну целину.
 
Upravo sam dao vezu. Ilirski pokret je nemoguć zbog intervencija stranih centara moći i nasljeđa ranijih intervencija.
Koliko ima veze zavisi da li veruješ da smo odnekud došli, ili smo većinski autohtono stanovništvo. Ako veruješ u drugu tezu, onda je ideja Ilirskog pokreta samo nastavak nekih ranijih ideja, saveza.
npr. Ljudevit Posavski je okupio plemena od Timoka do Slovenije. Nije li to prva Jugoslavija?
Ili je ona kada su Autarijati "vladali svim Ilirima i Tračanima".

Тема има везе искључиво са догађајима из XIX века и почетком XX, бар сам ја тако схватио постављача теме.Догађаји од пре 1500 година немају утицај по овом питању.
 
а можемо и проширити питање- зашто се Рим, који је промовисао и ширио илирску идеју, тако снажно противио југословенству и био вероватно највећи непријатељ обе Југославије? одговор на то питање је уједно одговор и на горње.

To nije odgovor na nijedno pitanje, nego mucenje vode. Rim nije imao sta biti najveci neprijatelj obe jugoslavije (*ma sta to znacilo?), bio je saveznik onima koji su tu uskocili preko krvave srpske grbace da izbjegnu da ih raskomadaju daleko opasniji igraci nego Srbi, do prodju bure i oluje, a kasnije se pokazalo da ce to ici teze "dala baba dinar da udje u kolo". Rim je mogao biti dobar saveznik, mogao je pomagati svoje, ali Rim nije bio inicijalna kapisla za sve sto se dogodilo. Stipe Radic je odma po razjedinjenju skupio 150 000 potpisa, izgleda da je papa isao od kuce do kuce i ubjedjivao jednog po jednog da im ne treba "juga"???
 
Zato što se interesi vjekovima mijenjaju. Rim je promovisao ilirsku (jugoslovensku) ideju krajem XVI i početkom XVII vijeka u vrijeme pravljenja velikih planova za rekonkvistu na Balkanu (tada nastaju ilirski grbovnici, mnogi avanturisti se predstavljaju potomcima Crnojevića, Kosača, Kastriota itd, da bi dobili parče zemlje na oslobođenom Balkanu, tada se prave planovi raznih dvorova da postanu vladari obnovljenih regnuma na Balkanu, tada dolazi i do pojačane akcije rimokatoličke crkve da taj oslobođeni Balkan postane rimokatolički itd.). On je tu ideju forsirao i tokom cijelog XVII vijeka,

врло си лепо описао илирску идеју у духу општег расположења хришћанске Европе тога доба.

ali poslije širenja Austrije i Venecije na Balkanu, rimoatolička crkva više i nema interes da učvršćuje ilirsku ideju, već karte polaže na širenje rimokatoličke Austrije na Balkan.

додао бих да је разлог томе био неуспех илирског пројекта (који је већ у самој замисли био првенствено прозелитски). Срби су се (за разлику од Украјинаца, Белоруса и трансилванских Румуна) снажно одупрли унији, која је имала сасвим ограничен и незнатан успех тек у најзападнијим крајевима (Жумберак). Срби су у Хабзбуршкој монархији кроз привилегије добили прилично широке верске слободе, што је замисли Рима трајно онемогућило.

Ilirski pokret će nastaviti da se samostalno razvija kao južnoslovenski pokret čak bez podrške rimoatoličke crkve, da bi kasnije svim silama bio suzbijan od strane Austrije koja se bojala ujedinjenja južnih Slovena pod ilirskim imenom.

Аустрија се плашила уједињења Јужних Словена под било којим именом, као што се плашила националне хомогенизације било ког народа у оквирима царства.

Čak ja mislim da je upravo zabrana ilirskog imena u Habsburškoj monarhiji u prvi plan donijela hrvatsko ime za Južne Slovene rimokatolike, koje se naravno ipak sporije širilo i imalo je limitirajući fator u odnosu na ono ilirsko (nije moglo obuhvatiti Slovence, a sporije je išlo ka Dubrovniku i Bosni).

и ја тако мислим, с тим што су иза овога могли заједно стати и Рим и Беч, наравно из различитих разлога, али су им се интереси поклапали.
 
Та карта тачно објашњава зашто је данашњи чакавски у далмацији ближи штокавском, једним постом је Мркаљ све лепо доказао. Хвала казину на текстове поштокављене чакавине над хрватском популацијом од стране Буњеваца, који су дошли из средновековне Србије, и потврђије оно што сам мислио, данашњи Далматински говор је микс чакавског средновековне Хрватске са штокавском средновековне Србије.

Zašto nemaš volje da se potrudiš da malo promisliš prije nego što izvedeš neki zaljučak?
Najprije da konstatujemo da ime Bunjevac srijećemo kao ime jednom čovjeka (Martin Bunjevac) tek 1570. godine, a kao prvi spomen etničke grupe tek 1622. godine i to tek u Mađarskoj. Pa kako su se ti Bunjevci onda ranije zvali? Zvali su se Vlasima. Prvi spomeni Vlaha u Hrvatskoj su iz sredine XIV vijeka, iako ih je tamo sigurno bilo i ranije. Odakle mi znamo kojim jezikom ti Vlasi govore - slovenski tada sigurno znaju, ali je vrlo vjerovatno da se međusobno služe nekom iskrivljenom varijantom romanskoga (Negri svjedoči da tako govore cetinski Vlasi još sredinom XVI vijeka).
Odakle ti podatak da se preci Bunjevaca, tada Vlasi, sele iz Srbije u zaleđe Zadra i Splita tokom XIV vijeka?
A sada da malo promislimo - ako se u zaleđu Zadra, Splita, na ostrvima (Hvaru, Braču, Šolti itd.) naseljavaju Vlasi koji tada svi navodno govore štokavski đe nestaju onda čakavci odatle sredinom u XIII ili XIV vijeka? Da li veći uticaj imaju neobrazovni Vlasi na gradove, ili gradovi vrše uticaj na to stanovništvo zaleđa (iako nije sporno da je međusobnih obostranih uticaja moralo biti)?
Ja sam samo postavio zabilježeni čakavski govor u Zadru, Splitu, Hvaru u perodu XIV - XVI vijeka - u onoj pjesmici iz XIV vijeka (a ima ih i još) se jasno vidi da je ta čakavština apsolutno razumljiva, za razliku od one na Krku za koju je potreban napor da bi je razumjeli.
 
Zašto nemaš volje da se potrudiš da malo promisliš prije nego što izvedeš neki zaljučak?
Najprije da konstatujemo da ime Bunjevac srijećemo kao ime jednom čovjeka (Martin Bunjevac) tek 1570. godine, a kao prvi spomen etničke grupe tek 1622. godine i to tek u Mađarskoj. Pa kako su se ti Bunjevci onda ranije zvali? Zvali su se Vlasima. Prvi spomeni Vlaha u Hrvatskoj su iz sredine XIV vijeka, iako ih je tamo sigurno bilo i ranije. Odakle mi znamo kojim jezikom ti Vlasi govore - slovenski tada sigurno znaju, ali je vrlo vjerovatno da se međusobno služe nekom iskrivljenom varijantom romanskoga (Negri svjedoči da tako govore cetinski Vlasi još sredinom XVI vijeka).
Odakle ti podatak da se preci Bunjevaca, tada Vlasi, sele iz Srbije u zaleđe Zadra i Splita tokom XIV vijeka?
A sada da malo promislimo - ako se u zaleđu Zadra, Splita, na ostrvima (Hvaru, Braču, Šolti itd.) naseljavaju Vlasi koji tada svi navodno govore štokavski đe nestaju onda čakavci odatle sredinom u XIII ili XIV vijeka? Da li veći uticaj imaju neobrazovni Vlasi na gradove, ili gradovi vrše uticaj na to stanovništvo zaleđa (iako nije sporno da je međusobnih obostranih uticaja moralo biti)?
Ja sam samo postavio zabilježeni čakavski govor u Zadru, Splitu, Hvaru u perodu XIV - XVI vijeka - u onoj pjesmici iz XIV vijeka (a ima ih i još) se jasno vidi da je ta čakavština apsolutno razumljiva, za razliku od one na Krku za koju je potreban napor da bi je razumjeli.

Preci Bunjevaca su Vlasi? Da nije to malo ishitren i veoma pojednostavljen zaključak?
 
Јован Дучић Југословенска идеологија
http://www.rastko.rs/istorija/jducic-jugoslovenstvo_c.html
Илиризам је претеча Штросмајеровог покрета, названог погрешно "југославизмом". Погрешно, бар по српској дефиницији ове речи. Са тим Штросмајеровим покретом, хрватски народ, врло убог и скучен и незнатан у веку пре овог, постаје затим извесном афирмацијом, која је превазилазила и његов прави значај. Али имала је ипак и свој изражај, не без интереса, за сваког историчара идеја оног доба.Да кажемо најпре нешто о Илиризму, који многи бркају са хрватским "југославизмом".Шта је то био Илиризам?Познато је да ово име долази од Илирије, државе коју је Наполеон у својој манији да прави нове краљевине, намеравао да створи на тлу старе Теутине земље Илирије; нову државу и нови народ, на основи извесних његових сличних особина. Држава створена од Словеначке, Хрватске и једног дела Далмације. - Ово је било после његове победе на Ваграму. Али је ова Наполеонова идеја пропала на првој конференцији за мир. Остало је од тога само толико, што су се Французи пуно заинтересовали српским народним песмама, од којих је ондашњи романтични преглед "Le Globe", правио врло велико питање, и Проспер Мериме певао српске рапсодије потпуно у духу наших циклуса. Тако но у духу наших циклуса. Тако, да је једна његова збирка "Le Guzle"изазвала веровање како су то одиста оригиналне творевине једног даровитог епског народа, а не једног даровитог француског песника мистификатора.Али у Словеначкој, а нарочито у Хрватској, Илирија је остала у великој успомени. Треба знати тадашњу беду онамошњег народа. Прва четврт ХIХ-ог столећа била је изузетно тешка у несрећној Хрватској. У Далмацији је народ хрватске народности био потпуно занемарен, запуштен. За цело време Млетачке власти - а то је од 1420 до 1797 - није било онамо ни једне једине школе на народном језику. "Si volete Dalmati fedeli tenete li ignoranti", говорили су хрватски данашњи спаситељи. Међутим, за време Наполеонове владе, за свега 8 година, Далмација је одозго до доле, била засута гимназијама (7), и девојачким школама (14), и занатским (8), и дечјим (19), и сјемеништима (4) итд. Али ће овај напредак Аустрија, долазећи у Далмацију, свирепо уништити. Један онамошњи народњак пише да је још у 1870, Далмација имала 80% аналфабета… (Франо Иванишевић: Народни Препород у Далмацији, Сплит, 1932). Ми видимо да у години 1825, Мађари намећу Хрватима као административни језик мађарски а они се боре да им оставе латински, ни не мислећи на свој народни! Али 1835, долазе Мађари и да им натуре мађарски језик као школски и обавезни. Намера је Мађарске била овај пут да Хрватску просто направи мађарском провинцијом. - Пред опасношћу да сасвим не утону, Хрвати, у једном Наполеонском времену национализма, почну одиста да се и сами буде.Али што је Хрвате нарочито пренуло, то су устанци Карађорђа. и Милоша, који су и по другим словенским земљама изазивали дивљење. У Хрватској су биле тог времена на видику, све до почетка ХIХ века, само две класе: свештеници романизирани, и племство мађаризирано. У борби за језик, идући за свештеницима, тражили су латински; али под већом влашћу племства, помогнутог из Будима, морали су примити, као обавезан школски језик, мађарски.У то време, један млад студент, пореклом Немац из Крапине, како је изнашао Фердо Шишић, Људевит Гај, бавио се много у Грацу и Пешти у друштву српских омладинаца, занешених устанцима, а тако исто Српским Народним Песмама, које је Вук Караџић био објавио у то време. Српски језик којим су српски студенти говорили, и којим је Вук писао, занео је Људевита Гаја, да је он помишљао на жалосно стање народног говора по хрватским крајевима. У њему се зато роди идеја да би требало да Хрвати узму српски књижевни говор за свој књижевни језик, значи по обрасцу Вукових народних песама. Хрватски говор је био у Загорју кајкавски, а по острвима чакавски. Гај смисли стога да Хрвати прихвате српску штокавштину. Тим говором су се већ служиле и Далмација и Славонија, зато што су их Срби насељавали кроз неколико последњих столећа.

Дучићев невероватни стил :)
само једну ствар је превидео- Није Наполеон дошао на замисао о Илирским провинцијама читајући античке историчаре, него је илирска идеја била већ одавно присутна у круговима европске образоване елите. он јој је дао само политичку димензију. иначе, кад смо код тога, ево један парадокс- православни Срби у Далмацији су добили верске слободе тек са доласком Француза, кад је Наполеон својим указом из 1808. дозволио оснивање српске православне епархије и богословије са седиштем у Шибенику. за њеног првог епископа изабран је Венедикт Краљевић, под чују је надлежност стављен цео простор од Боке которске до Истре. пре тога (од почетка 18. века кад Далмација долази у млетачке руке) православнима је насилно наметнута унија (као што је то Венеција спроводила и у осталим земљама које су дошле под власт Републике) тако што су стављени под јурисдикцију грчких унијатсих владика. ето, десило се да су православни Срби ослободили Рима под илирским именом, које је замишљено да би се они с тим истим Римом сјединили :D
 
Та карта тачно објашњава зашто је данашњи чакавски у Далмацији ближи штокавском, једним постом је Мркаљ све лепо доказао. Хвала казину на текстове поштокављене чакавине над хрватском популацијом од стране Буњеваца, који су дошли из средновековне Србије, и потврђије оно што сам мислио, данашњи далматински говор је микс чакавског средновековне Хрватске са штокавском средновековне Србије.
To si potpuno tačno rekao, s tim što će nekima koji su pod inercijom politički korektne istoriografije grubo zvučati. Tako da im je uvek potrebno saopštavati sa puno takta i mnogo objašnjavanja.
 
Zašto nemaš volje da se potrudiš da malo promisliš prije nego što izvedeš neki zaljučak?
Najprije da konstatujemo da ime Bunjevac srijećemo kao ime jednom čovjeka (Martin Bunjevac) tek 1570. godine, a kao prvi spomen etničke grupe tek 1622. godine i to tek u Mađarskoj. Pa kako su se ti Bunjevci onda ranije zvali? Zvali su se Vlasima. Prvi spomeni Vlaha u Hrvatskoj su iz sredine XIV vijeka, iako ih je tamo sigurno bilo i ranije. Odakle mi znamo kojim jezikom ti Vlasi govore - slovenski tada sigurno znaju, ali je vrlo vjerovatno da se međusobno služe nekom iskrivljenom varijantom romanskoga (Negri svjedoči da tako govore cetinski Vlasi još sredinom XVI vijeka).
Odakle ti podatak da se preci Bunjevaca, tada Vlasi, sele iz Srbije u zaleđe Zadra i Splita tokom XIV vijeka?
A sada da malo promislimo - ako se u zaleđu Zadra, Splita, na ostrvima (Hvaru, Braču, Šolti itd.) naseljavaju Vlasi koji tada svi navodno govore štokavski đe nestaju onda čakavci odatle sredinom u XIII ili XIV vijeka? Da li veći uticaj imaju neobrazovni Vlasi na gradove, ili gradovi vrše uticaj na to stanovništvo zaleđa (iako nije sporno da je međusobnih obostranih uticaja moralo biti)?
Ja sam samo postavio zabilježeni čakavski govor u Zadru, Splitu, Hvaru u perodu XIV - XVI vijeka - u onoj pjesmici iz XIV vijeka (a ima ih i još) se jasno vidi da je ta čakavština apsolutno razumljiva, za razliku od one na Krku za koju je potreban napor da bi je razumjeli.

Па мени је стварно све јасно. Ево још један доказ да су под именом Власи, звали и Србе е не само "праве" Влахе или православце. То је доказ да народ из тадашње далмације (хрвати чакавци) нису сматрали штокавце за Хрвате.
Разлог не знам. Ја само кажем да карту коју је поставио Мркаљ објашњава много, ако не и све кад говоримо о говору у далмацији. Изгледа да успораваш ту карту, имаш право, али дај аргументе. Помена једног презимена није аргумент. Није битно како се они звали кад су стигли у Далмацији, битно је да су донели штокавски језик и тако утицали на остале чакавце који су ту били и њихов језик.
Да, град је имао утицаја на околину, и зато се у примориским градовима сачувала чакавица, али јако поштокављена, твоје песмице су доказ тога. У залеђу, остаје новодошла штокавица, која прима утицаје чакавине. Поготово по песмама се види утицај штокавине, знамо сви да музика нема граница.
Ја се слажем са чињеницама које износиш, да је чакавица из Далмације лако разумљива, али не и са узроцима које су донеле до тог далматинског говора.
Чакавштина на крку није примила утицаја штокавице, и зато је теже разумљивива. Мени је то стварно криустално јасно.

Поента целе твоје приче је да минимизујеш утицај Срба на Балкану. То ти је циљ.
 

Back
Top