VERTIGON
Veoma poznat
- Poruka
- 14.877
Tokom prošle godine, blizu 9.000 pacijenata posetilo je ambulantu Centra za endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, a najveći broj obolelih tražio je pomoć zbog problema sa štitastom žlezdom. Stručnjaci najavljuju dalji porast obolevanja, a kao bitan uzrok ističu radioaktivno zračenje, kojem smo tokom bombardovanja bili izloženi.
U Srbiji svaki četvrti stanovnik ima promene u štitastoj žlezdi. Zahvaljujući ultrazvučnoj dijagnostici, danas se one otkrivaju mnogo češće, a štitasta žlezda operiše iz tri razloga: ako je toliko uvećana da u vratu vrši pritisak na druge organe i otežava njihov normalan rad, ako je poremećena funkcija štitaste žlezde, a lekovi, ili terapija radioaktivnim jodom ne pomažu, ili ako su u pitanju maligni tumori.
Hirurško lečenje je osnovno kada su u pitanju maligni tumori. Čvorići u štitastoj žlezdi su najčešće benigne prirode i tek svaki hiljaditi se transformiše u rak. Ipak, treba biti oprezan smatra dr Vlada Živaljević, šef operacionog bloka Centra za endokrinu hirurgiju
„Ironija je da je štitasta zlezda ishodište dva tumora koji imaju potpuno različitu prognozu a potiču iz istog organa. Anaplasticnog karcinoma štitaste žlezde koji je jedan od najagresivnijih tumora u humanoj medicini i kod koga se preživljavanje izražava u nedeljama bez obzira na sve metode lečenja koje se primenjuju. S druge strane imamo papilarni karcinom štitaste žlezde koji je na sreću daleko najčešći i kod kog je prognoza odlična“, kaže on.
Tokom prošle godine u Centru je zbog štitaste žlezde operisano više od 700 pacijenata. Broj obolelih raste, a dr Živaljević smatra da uzrok leži u bombardovanju koje je Srbija pretrpela.
„Najbolje definisani faktor rizika za nastanak karcinoma štitaste žlezde je zračenje a javna je tajna čemu smo sve bili izloženi prilikom bombardovanja pre 13 godina. Na izloženost zračenju najosetljivija je štitasta žlezda kod dece i adolsecenata i upravo su to kategorije stanovnika kod koji se beleži porast obolevanja poslednjih godina", kaže on i dodaje da od izloženosti zračenju do pojave karcinoma u proseku prolazi više od 10 godina.
Najveći broj obolelih se očekuje u periodu od 15 do 20 godina, pa godine koje dolaze moramo dočekati spremni.
Kako ranije otkriti oboljenja, koliko se uspešno leče, kako brže stići do specijaliste, saznajte u emisiji Puls nacije u nedelju (27. maja) 9.45 sati.
http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2012&mm=05&nav_id=612984
U Srbiji svaki četvrti stanovnik ima promene u štitastoj žlezdi. Zahvaljujući ultrazvučnoj dijagnostici, danas se one otkrivaju mnogo češće, a štitasta žlezda operiše iz tri razloga: ako je toliko uvećana da u vratu vrši pritisak na druge organe i otežava njihov normalan rad, ako je poremećena funkcija štitaste žlezde, a lekovi, ili terapija radioaktivnim jodom ne pomažu, ili ako su u pitanju maligni tumori.
Hirurško lečenje je osnovno kada su u pitanju maligni tumori. Čvorići u štitastoj žlezdi su najčešće benigne prirode i tek svaki hiljaditi se transformiše u rak. Ipak, treba biti oprezan smatra dr Vlada Živaljević, šef operacionog bloka Centra za endokrinu hirurgiju
„Ironija je da je štitasta zlezda ishodište dva tumora koji imaju potpuno različitu prognozu a potiču iz istog organa. Anaplasticnog karcinoma štitaste žlezde koji je jedan od najagresivnijih tumora u humanoj medicini i kod koga se preživljavanje izražava u nedeljama bez obzira na sve metode lečenja koje se primenjuju. S druge strane imamo papilarni karcinom štitaste žlezde koji je na sreću daleko najčešći i kod kog je prognoza odlična“, kaže on.
Tokom prošle godine u Centru je zbog štitaste žlezde operisano više od 700 pacijenata. Broj obolelih raste, a dr Živaljević smatra da uzrok leži u bombardovanju koje je Srbija pretrpela.
„Najbolje definisani faktor rizika za nastanak karcinoma štitaste žlezde je zračenje a javna je tajna čemu smo sve bili izloženi prilikom bombardovanja pre 13 godina. Na izloženost zračenju najosetljivija je štitasta žlezda kod dece i adolsecenata i upravo su to kategorije stanovnika kod koji se beleži porast obolevanja poslednjih godina", kaže on i dodaje da od izloženosti zračenju do pojave karcinoma u proseku prolazi više od 10 godina.
Najveći broj obolelih se očekuje u periodu od 15 do 20 godina, pa godine koje dolaze moramo dočekati spremni.
Kako ranije otkriti oboljenja, koliko se uspešno leče, kako brže stići do specijaliste, saznajte u emisiji Puls nacije u nedelju (27. maja) 9.45 sati.
http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2012&mm=05&nav_id=612984
