Gradjevine i arhitektura kroz istoriju

250px-Tour_Eiffel_Wikimedia_Commons.jpg



Ајфелова кула или Ајфелов торањ (фр. la Tour Eiffel) је метални торањ саграђен на Марсовим пољима у Паризу (Француска) и данас је знаменитост и симбол Париза. Саграђена је 1889. као експонат за Светску изложбу поводом прославе стогодишњице француске револуције. До 1930. године је била највеће здање на свету са својих 300 метара висине. Име је добио по инжењеру који га је пројектовао Гиставу Ајфелу (фр. Gustave Eiffel). Данас је значајна туристичка атракција са преко 5.5 милиона посетилаца годишње.
Торањ је грађен од 1887. до 1889. године и послужио је као главна капија за улаз на Светску изложбу 1889 (фр. Exposition Universelle). Кула је инаугурисана 31. марта 1889. а свечано је отворена 6. маја исте године. Структура је састављена од 18,038 делова од ливеног гвожђа, уз помоћ 2.5 милиона заковица. Структурни прорачун је урадио Морис Кечлин (фр. Maurice Koechlin). За време изградње, захваљујући мерама безбедности које је Ајфел увео, погинуо је само један радник, што је за то време било изузетно достигнућe.
Када је торањ саграђен, неки Парижани су сматрали да је ругло и да га треба порушити. Данас се сматра за једно од ремек дела архитектуре у свету.
http://sr.wikipedia.org/sr/Ајфелова_кула
 
400px-Leaning_tower_of_pisa_2.jpg


Evo par zanimljivosti o tornju:

Bonano Pisano čuveni arhitekta koji je započeo ovu velelepnu gradjevinu, nestao je u sred gradnje ( napravio je tada samo tri sprata). Ili je tada shvatio da se toranj naginje pa je pobegao da se ne izblamira ili je preminuo negde.

Posle 1990 nagib je smnjen za 44% da bi bio bezbedan za posetioce.

"Вратили смо свету једно од највреднијих уметничких дела", рекао је архитекта Микеле Јамиолковски. "Спасилачка акција" коштала је преко 50 милиона немачких марака.
 
Године 1631. шах Џахан, владар Могулског царства у доба највећег успона, био је схрван након што је његова трећа жена Мумтаз Махал преминула приликом порођаја њиховог четрнаестог детета, Гаухара Бегума.[4] Непосредно пре смрти, Мумтаз Махал замолила је Џахан-шаха да јој изгради маузолеј какав свет дотад још није видео. Џахан-шах је обећао да ће испунити њену последњу жељу, па је градња почела 1632., годину дана после њене смрти.[5] Хронике Џахан-шахове боли описују љубавну причу која је према традицији била инспирација за здање Таџ Махала.[6] Планови су рађени непосредно након њене смрти, главни маузолеј завршен је 1648. године, док су остале зграде и вртови довршени пет година после. Владар Џахан-шах лично је описао Таџ Махал овим речима:[7]

Треба ли кривица тражити уточиште овде,
Као извињење, постаје чиста од греха.
Треба ли грешник поћи до овог здања,
Његови греси биће заборављени.
Призор овог здања ствара призоре туге;
И Сунце и Месец сузе лију из очију.
На овом свету ово задње је грађено;
Да тиме покаже славу свога ствараоца.


— Шах Џахан
http://sr.wikipedia.org/sr/Таџ_Махал

3529-cmc-tadz-mahal-spomenik-ljubavi_original.jpg



Tadž MAhal je gradilo 22 000 ljudi.
 

http://sr.wikipedia.org/sr/Стоунхенџ

Стоунхенџ (енгл. Stonehenge) је грађевина из неолитика и бронзаног доба, налази се у околини Аменсберија у Енглеском округу Вилтшир, отприлике 13 km северозападно од Солсберија. Стоунхенџ је део УНЕСКО-овог пописа Заштићене баштине од 1986. године.

На британским острвима се налази више од 1000 камених кругова, но Стоунхенџ је јединствен међу њима. Зашто је Стоунхенџ саграђен остаје непознато. Многи се научници слажу да је морао бити свето или посебно место религиозних ритуала и церемонија. Многи сматрају да је Стоунхенџ саграђен од поштоваоца Сунца. Отвор у кругу је окренут према љетном изласку Сунца. У Ирској је сличан споменик Њугрејнџ, саграђен приближно у исто време окренут према зимском изласку Сунца. Раних 1960-тих амерички је астроном Џералд С. Хокинс изложио теорију у којој је Стоунхенџ звездарница и календар изненађујуће сложености и та теорија је и данас веома популарна. Он је сматрао да су стари људи помоћу Стоунхенџа предвиђали астрономске појаве, укључујући и краткодневницу и дугодневницу, па и помрчења Сунца и Месеца.
 

http://sr.wikipedia.org/sr/Кинески_зид

Кинески зид је највећа грађевина на свету. Протеже се од степа средње Азије до Жутог мора, укупном дужином од 8.851 километара (главни део 2.450 километара), висином од 10 до 16 метара, ширином од 8 метара, представља најдужи зид на свету, и највећи одбрамбени објекат.
 

http://sh.wikipedia.org/wiki/Egipatske_piramide

Egipatske piramide predstavljaju građevine u obliku piramida koji su sagrađeni u drevnom Egiptu te se smatraju najvećim spomenikom i najspektakularnijim dostignućem te civilizacije. U Starom vijeku su se smatrale jednim od sedam svjetskih čuda.

Služile su kao grobnice egipatskim faraonima.
http://sr.wikipedia.org/sr/Велика_сфинга_у_Гизи

Велика сфинга у Гизи у Египту је далеко највећа и најчувенија статуа сфинге. Она представља лежећег лава са људском главом. Вероватно је подигнута у време четврте египатске династије, око 2700–2600. година пре нове ере.
Више од 4000 година сфинга се уздиже изнад песка египатске пустиње. Дуга је 73,5 метра, широка 6 метара и висока око 20 метара. Испружене ноге су дуге око 15 метара. Остаци боје у ушима указују на чињеницу да је скулптура оригинално била обојена живим бојама. Изграђена је од брда блокова камена кречњака преосталог од изградње Кеопсове пирамиде. Поред сфинге подигнут је храм који лежи у истој линији у којој је храм Кефренове пирамиде.
Велика сфинга се налази у Долини Гизе, на западној обали Нила. Гледа према истоку, страни света где излази Сунце.

Постоји легенда да се сфинга појавила краљевићу Тутмозису IV. и рекла му нека уклони песак око сфинге. Он је то учинио, те тако постао краљ. О сфинги се казују многе легенде и теорије. Њено лице припада богу Сунца, или фараону Кефрену.
 
Poslednja izmena:
Petrovaradinska_tvrdjava_1.jpg



http://sr.wikipedia.org/sr/Петроварадинска_тврђава

Петроварадинска тврђава се налази у Новом Саду,у аутономној покрајни Војводини, Србија, на петроварадинској стени у месту Петроварадин на десној обали Дунава. На месту претходне средњовековне грађевине, садашњу тврђаву је изградила Аустрија у периоду од 1692. до 1780. године због сталне опасности од Турака и близине границе са Османским царством.

Због своје величине и доминантности назива се и Гибралтар на Дунаву.

Према ранијим сазнањима, на Петроварадинској тврђави прво људско насеље постојало је још 4500. година пре нове ере али након археолошких открића на самом почетку истраживања историја овог простора померена је на период 19.000-15.000 година пре нове ере. Захваљујући томе знамо да човек у континуитету настањује простор Петроварадинске стене од праисторије до данас, па чак и палеолиту када су се људска станишта углавном налазила у пећинама.
Истраживањем остатака насеља из млађег бронзаног доба (3000 година пре нове ере) археолози су пронашли и бедеме појачане кољем и палисадама из тог периода који сведоче да је још у време тзв. вучедолске културе постојало утврђено насеље.


U Petrovaradinskoj tvrdjavi bilo je i zarobljenika, medju kojima su i vožd Djordje Petrović, a kasnije i Josip Broz.

Za tvrdjavu su vezane mnoge legende a najzanimljivija je ona u kojoj su Turci za vreme svoje vladavine Petrovaradinom, doneli mladunče čudovišta i zatvorili ga u tajni tunel koji prolazi ispod Dunava. Po nekim urbanim legendama, čudovište je tamo i dan danas.
 
250px-El_Castillo_Stitch_2008_Edit_1.jpg


Чичен Ица (шп. Chichén Itzá) је велико археолошко налазиште на Јукатану у Мексику из доба цивилизације Маја. УНЕСКО га је прогласио светском баштином, а 7. јула 2007. године проглашен је за једно од нових седам светских чуда.
Од средине класичног периода, тј од око 600. године Чичен Ица је била велики град.
Маје су на самом врху приносиле жртве Пернатој Змији.

Нађено је 7 игралишта за играње гуменим лоптама. Једно игралиште има димензије 166 метара са 68 метара и представља највеће старо игралиште у средњој Америци. Та игралишта су била акустички јако добро решена.

Поседовали су опсерваторију, која је у новије време прозвана Ел Каракол (змија). Намештена је била да осматрају месечеве деклинације и друге астрономске догађаје. Око рубова опсерваторије биле су велике посуде са водом. Посматрали би рефлексију звезда на води.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Чичен_Ица
 
koloseum.jpg


Колосеум, изворно назван „Флавијев амфитеатар“, је амфитеатар у Риму. У Колосеуму су одржаване гладијаторске борбе, које је могло пратити 50.000 гледалаца. Одржавале су се и борбе са животињама. У случају пожара Колосеум би се испразнио за 10 минута.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Колосеум
 
,,Meteori", severna Grčka:

meteori.jpg


Preobrazenje1.jpg


Meteori1.jpg


http://2.***************/_fOnPiKFLSiE/TApAtP9tY_I/AAAAAAAAABU/V1qZ1_1YaQg/s1600/meteori3.jpg

5031253_l.jpeg


http://sr.wikipedia.org/sr/Метеори

Манастири Метеори (грч. Μετέωρα) је скупина православних манастира у близини грчког града Каламбаке, у западној Тесалији. Манастири су веома познати по свом несвакидашњем положају на стенама-стубовима и сматрају се највреднијом скупином манастира у Грчкој после Свете горе. Метеори су и на списку културне баштине УНЕСКО-а.
Укупно постоји 6 манастира, пет мушких и један женски.
Сматра се да су још у 11. веку овде боравили монаси-пустињаци, а током следећих векова почело васпостављање манастира. Њихов прави процват почиње доласком отоманске окупације у ове крајеве, јер је овако скривено подручје међу огромним стенама-стубовима омогућило примерено одстојање од нове, непријатељске власти. Упочетку било је чак 20 манастира, али је данас свега 6 преостало. У првом раздобљу долазак до манастира био је изузетно тежак - преко кожних лествица или путем огромних мрежа, али ово је омогућило несметан живот и молитву монаха. Почетком 20. века до манастира су исклесане степенице. Последњих деценија манастири су постали место ходочашћа и туристичке посете.
 

Back
Top