- Poruka
- 6.173
jel imate nekad utisak da previše mislite?
i da li je to pogubno po život
mislim na to da smo sve opterećeniji raznoraznim merama predostrožnosti, promišljanjem rizika, da li, kako
a sve smo lenji kada je konkretna činidba u pitanju
uostalom da li ste čovek od viška misli ili viška akcije
a da li smatrate da previše mislite
i zašto je to tako
i da li je to pogubno po život
mislim na to da smo sve opterećeniji raznoraznim merama predostrožnosti, promišljanjem rizika, da li, kako
a sve smo lenji kada je konkretna činidba u pitanju
uostalom da li ste čovek od viška misli ili viška akcije
a da li smatrate da previše mislite
i zašto je to tako
Šalu na stranu, mislim da ljudi koji imaju bogati unutrašnji svet u sebi, naprosto misle uvek, i o svemu i svačemu, nezavisno samo o ljudima, nego naprosto takvi su, primišljaju o onome šta čine, šta im drugi čine. U neku ruku, mislim da svi zrekli ljudi imaju potrebu povremeno da se okreću za svojim postupcima, da vrše samoanalizu sebe. Samokritiku. Samo budale i idioti misle da su nepogrešigva stvorenja i Bogom dani, tako pametni. Pogubno je po život vraćati se non stop u prošlost i vrteti stalne stvari po glavi, pa kako, pa zašto, pa zbog čega, pozivati ljude na sram, čestitost i razum. Na saosećajnost. To je pogubno, da. I nije loša ta predostrožnost, o kojoj ti pričaš, jer je loše i ako previše misliš kao i ako premalo i na prečac daš neki sud. Ne valja ni jedno ni drugo. Treba sve polako i mic po mic, korak po koraka a vreme je najbolji saveznik u svemu. I u kvalitetu i u meri djubrašaga najstrašnijeg. Sve se to kasnije izmeri lepo. Ja sam neko kome nikada nije nedostajalo misli, baš naprotiv; možda i mogah da ih malo smanjim . Sada vidim da mi je to bila ogromna i neponovljiva greška, tako da sada smirenije reagujem na laži, obmane i ne nerviram se, a kada je nešto ok i dobro ne poradujem se odmah, nego puštam vreme da vidim uskladjenost misli i dela. Nekada davno bejah mozda zbog plašljivosti od manjka akcije, ali znam i uverena sam da mi je samo trebalo vreme da se oslobodim toga, no, nevazno. Sada mi je nivo misli na nivou gde je oduvek trebao biti a stepen akcije, na zavidnom. A zašto je sve to tako, pitate...Jer znam ko sam. Šta sam i kuda idem. I šta želim. Odnosno, kakve kardinalne greške valja više nikada ne ponavljati. Neki su ljudi idioti u životu, pa ne shvataju svoje propuste, a ja sam na svojim greškama učila. I svoje naučila. ♥
