Odrastanje u nezdravoj porodici i posledice toga

Lollol

Lollol

Poznat
Poruka
9.450
Da li odrastanje u nezdravoj porodici, gde se uvrede razmenjuju kao dobar dan, psovke, omalovazavanje, ruzne reci utice na psihu pojedinca?
Primera radi, ako neko odrasta u takvom okruzenju bez "normalne" ljubavi, vremenom ocvrsne i shvati da je jedini nacin da se nosi sa takvim ljudima (i ljudima uopste) na slicni nacin kao i u periodu odrastanja.
Koliko je to tacno da nacin odrastanja i okruzenje u kome smo odrastali utice na nas psiholoski razvoj?
 
Naravno da odrastanje u psihički nezdravoj atmosferi ostavlja posledice, negativne, nikako pozitivne. Atmosfera koju si prikazao u svom pitanju može da iznedri samo ličnost sa nedostatkom samopouzdanja i identitetom žrtve, a takozvana "borbenost" nije odraz očeličenosti datim okolnostima već "eksplozija tempirane bombe".
Upravo vaspitanje, način odrastanja i uticaj sredine formiraju našu ličnost. Naravno, uz crte ličnosti i temperament sa kojimk se rađamo.
 
mnogo utice vise puta sam bio u okruzenju takvih osoba koje mrze obavezno jednog roditelja..i bez ikakvog povoda to predoce nekom koga znaju par sati..odmah mi se pali lampica da ih stavim po strani i samo povrsan odnos sa njima..sa takvim osobama partnerski odnosi nikad nece biti harmonicni i tesko se uklapaju u drustvo..sve sa strahom koji prikrivaju napadom okruzenja i osudom okoline..pokusajima promene sebe operacijama i diplomama kao dokaz vrednosti
 
BlackLeather:
imaju veći motiv da uspeju u životu i pobegnu iz te ludare
Kliknite za proširenje...

Da, to sam i ja primetio da su ambicioznije, zrelije i odlucnije, ali postoje li nuspojave nakon godina zivljenja u takvom okruzenju?

Recimo ako je osoba ponizavana i vredjana od jednog roditelja, hoce li i ona poprimiti takav nacin ponasanja prema drugim ljudima, kao metodu odbrane?
Primera radi, roditelj osobu stano sputava, ponizava, vredja, i kao mehanizam odbrane ta osoba pocne isto to radi ka tom roditelju, i to ide godinama, hoce li onda ta osoba preneti taj obrazac ponasanja i na druge ljude, jer je jednostavno tako naucena?
Mada to opet verovatno zavisi i od karaktera osobe.
 
Lollol:
Da, to sam i ja primetio da su ambicioznije, zrelije i odlucnije, ali postoje li nuspojave nakon godina zivljenja u takvom okruzenju?

Recimo ako je osoba ponizavana i vredjana od jednog roditelja, hoce li i ona poprimiti takav nacin ponasanja prema drugim ljudima, kao metodu odbrane?
Primera radi, roditelj osobu stano sputava, ponizava, vredja, i kao mehanizam odbrane ta osoba pocne isto to radi ka tom roditelju, i to ide godinama, hoce li onda ta osoba preneti taj obrazac ponasanja i na druge ljude, jer je jednostavno tako naucena?
Mada to opet verovatno zavisi i od karaktera osobe.
Kliknite za proširenje...

vrlo verovatno da hoce.deca koja su trpela agresivnost roditelja neretko i sama budu agresivna prema svojoj deci.to je obrazac koji su naucili mladi i kako su njih vaspitavali tako ce i oni svoju decu.
a moguce je da (nevezano za pricu o roditeljstvu) ti ljudi koji su odrasli u nezdravoj porodici imaju problema da se otvore prema drugim ljudima, da se druze, da sebe pronadju, sto dovodi do novih frustracija i sve zavisi od karaktera kako ce neko da zavrsi u zivotu. licno znam par primera gde su se ljudi zaklinjali da nece dozvoliti svojoj porodici da tako prodje kao oni, da nece svom detetu dozvoliti da tako odrasta pa se uhvate za takvu neku osobu i desi im se bas to sto nisu nikako zeleli, najgori strahovi im se ostvare. mozda je zbog toga sto su stalno bili u tom grcu zvanom 'samo da se to ne desi'.
 
pa po meni ljudi prema roditeljima razviju odnos ili uzora ili antiuzora
ovi prvi kopiraju roditelja i žele da ispune njegova očekivanja dok grudi žele da budi sve suprotno po svaku cenu
postoji pasivno delovanje kad osoba usmerava bes i mržnju a ništa ne radi da promeni fizičko stanje i obrnutko kad ga to motiviše da se potpuno promeni, na šta se i odnosi prethodna konstatacija
e sad pitanje je šta prouzrokuje opredeljenje ka jednosj strani
 
Lollol:
Da li odrastanje u nezdravoj porodici, gde se uvrede razmenjuju kao dobar dan, psovke, omalovazavanje, ruzne reci utice na psihu pojedinca?
Primera radi, ako neko odrasta u takvom okruzenju bez "normalne" ljubavi, vremenom ocvrsne i shvati da je jedini nacin da se nosi sa takvim ljudima (i ljudima uopste) na slicni nacin kao i u periodu odrastanja.
Koliko je to tacno da nacin odrastanja i okruzenje u kome smo odrastali utice na nas psiholoski razvoj?
Kliknite za proširenje...

Obrazac ponasanja koji neko nauci u porodici (tacnije koje dete nauci u porodici) prenosi na svoju okolinu i grupu ljudi sa kojom se druzi. Socijalno ponasanje se uci po modelu, znaci mi gledamo sta nasa okolina radi, pa mi sami to radimo. E sad, ako u toj okolini postoji osoba koju dete postuje i koja joj je veci autoritet od onoga u kuci, dete ne mora nuzno da prihvati obrasce ponasanja koje vidi u porodici. Ali mora da vidi da je ta osoba koja je njoj autoritet takodje i autoritet njenim roditeljima.
Ovo nije prosta situacija i ima vise varijacija na temu. Dole si spomenuo ponizavnja i vredjanja deteta od strane roditelja - na ovaj nacin roditelj bukvalno uci dete da je ono manje vredno od drugih i tako roditelj u ocima deteta gradi lazni autoritet koji lako moze da poljulja osoba s polja (recimo porfesor u skoli) koji radi sa detetom i hoce da razvije njegov potencijal. E sad, zavisi od sklopa licnosti detata i od toga koliko je ubijeno u pojam (ima bundzija po prirodi i otresite dece koja ne daju na sebe, ali ima i onih drugih koji su podlozniji uticaju) sta ce da prevagne.
Socijalna sredina ima jako veliki uticaj na formiranje psihe pojedinca i na formiranje ponasanja pojedinca, jer ponasanje i socijelne interakcije se kao sto sam navela uce. Ako je skolska sredina zdrava, postoji velika mogucnost da se dete izvuce, postane ambicioznije i prodornije nego sto bi bilo da je recimo ostalo samo u porodici kakvu opisujes.
 
Trinitty:
Obrazac ponasanja koji neko nauci u porodici (tacnije koje dete nauci u porodici) prenosi na svoju okolinu i grupu ljudi sa kojom se druzi. Socijalno ponasanje se uci po modelu, znaci mi gledamo sta nasa okolina radi, pa mi sami to radimo. E sad, ako u toj okolini postoji osoba koju dete postuje i koja joj je veci autoritet od onoga u kuci, dete ne mora nuzno da prihvati obrasce ponasanja koje vidi u porodici. Ali mora da vidi da je ta osoba koja je njoj autoritet takodje i autoritet njenim roditeljima.
Ovo nije prosta situacija i ima vise varijacija na temu. Dole si spomenuo ponizavnja i vredjanja deteta od strane roditelja - na ovaj nacin roditelj bukvalno uci dete da je ono manje vredno od drugih i tako roditelj u ocima deteta gradi lazni autoritet koji lako moze da poljulja osoba s polja (recimo porfesor u skoli) koji radi sa detetom i hoce da razvije njegov potencijal. E sad, zavisi od sklopa licnosti detata i od toga koliko je ubijeno u pojam (ima bundzija po prirodi i otresite dece koja ne daju na sebe, ali ima i onih drugih koji su podlozniji uticaju) sta ce da prevagne.
Socijalna sredina ima jako veliki uticaj na formiranje psihe pojedinca i na formiranje ponasanja pojedinca, jer ponasanje i socijelne interakcije se kao sto sam navela uce. Ako je skolska sredina zdrava, postoji velika mogucnost da se dete izvuce, postane ambicioznije i prodornije nego sto bi bilo da je recimo ostalo samo u porodici kakvu opisujes.
Kliknite za proširenje...

... sto je lepo opisano u pomenutoj knjizi

http://forum.krstarica.com/showthre...MANIPULACIJE?p=2798175&viewfull=1#post2798175
 
Lollol:
Da li odrastanje u nezdravoj porodici, gde se uvrede razmenjuju kao dobar dan, psovke, omalovazavanje, ruzne reci utice na psihu pojedinca?
Primera radi, ako neko odrasta u takvom okruzenju bez "normalne" ljubavi, vremenom ocvrsne i shvati da je jedini nacin da se nosi sa takvim ljudima (i ljudima uopste) na slicni nacin kao i u periodu odrastanja.
Koliko je to tacno da nacin odrastanja i okruzenje u kome smo odrastali utice na nas psiholoski razvoj?
Kliknite za proširenje...

Naravno da utiče, pa svašta
 
BlackLeather:
imaju veći motiv da uspeju u životu i pobegnu iz te ludare
Kliknite za proširenje...

Jednim delom da. Opet drugim, postoje rupe. Nezgodno je kad ih deca moraju popunjavati sama, ili kad je kasno. Ali nikad nije kasno otrgnuti se od toga. Samo sto su takva deca pogubljena
, i potrebno ih je izvesti na put.

Ja se nagledah zaista svega, i uvreda, i pokusaja samoubistava, i dizanja ruke. I ne boli me vise to, al' me boli vreme. Ono koje je meni oduzeto, kad sam se formirala uz takvo okruzenje, pa kad sam opet trebala sve to da promenim posle razvoda. Osecaj da nisi ono sto si zeleo da budes, jer si imao zelje, ali nisi imao koga da ti pomogne, dok si jos dete.
 
Lollol:
Da li odrastanje u nezdravoj porodici, gde se uvrede razmenjuju kao dobar dan, psovke, omalovazavanje, ruzne reci utice na psihu pojedinca?
Primera radi, ako neko odrasta u takvom okruzenju bez "normalne" ljubavi, vremenom ocvrsne i shvati da je jedini nacin da se nosi sa takvim ljudima (i ljudima uopste) na slicni nacin kao i u periodu odrastanja.
Koliko je to tacno da nacin odrastanja i okruzenje u kome smo odrastali utice na nas psiholoski razvoj?
Kliknite za proširenje...

Naravno da je tačno iz razloga što nas upravo ova dva navedena pojma - način odrastanja i okruženje formiraju kao ličnost. Činjenica je da kada se rodimo, odvedu nas prvo kući, u porodicu kao osnovnu ćeliju društva, i porodica i oni bližnji su ti koje vidjamo svakog novog dana u našem životu tokom detinjstva. Sve što se dešava u okviru porodice, svaka izgovorena reč se pamti i apsorbuje u mozgu jednog mladog ljudskog bića koje se zove dete.
Kasnije tokom razvoja kada se to okruženje proširi, kada dete krene u vrtić, pa kada još malo odraste, pa krene u školu, jednu pa drugu, onda počne da uporedjuje svoj život sa drugima i tu shvata gde se zapravo nalazi i kakve su mu perspektive, i kako uopšteno da se pozicionira. Tada, u tom periodu života, počnu da izbijaju mnogobrojne razlike izmedju ljudi koji su odrasli u takvom okruženju i ljudi koji su odrasli na jedan sasvim drugačiji način. Ljudi koji su odrasli u "nezdravom" okruženju vremenom očvrsnu, ali pitanje je da li će smatrati da treba da se nose sa drugim ljudima kao što se i prema njima ponašalo u periodu odrastanja. Mislim da je to individualno i da zavisi od osobe do osobe, od njihove percepcije, no isto tako mislim da je, u velikoj većini slučajeva, njihov odnos prema drugim ljudima u velikoj meri izgradjen upravo na bazi odnosa kakav je prema njima postojao, iz prostog razloga što je period odrastanja, pri čemu ne mislim samo na decu u pravom smislu reči, mislim i na adolescente, tinejdžere i generalno omladinu, jedno vrlo osetljivo doba u procesu koji se zove život.
U svakom slučaju, kakav god da je odnos tih ljudi prema drugima, ono što im jeste zajedničko, to su ožiljci koje svako od njih nosi u svojim dušama i samo oni znaju kako su se osećali i kako se trenutno osećaju.
 
Lollol:
Da, to sam i ja primetio da su ambicioznije, zrelije i odlucnije, ali postoje li nuspojave nakon godina zivljenja u takvom okruzenju?

Recimo ako je osoba ponizavana i vredjana od jednog roditelja, hoce li i ona poprimiti takav nacin ponasanja prema drugim ljudima, kao metodu odbrane?
Primera radi, roditelj osobu stano sputava, ponizava, vredja, i kao mehanizam odbrane ta osoba pocne isto to radi ka tom roditelju, i to ide godinama, hoce li onda ta osoba preneti taj obrazac ponasanja i na druge ljude, jer je jednostavno tako naucena?
Mada to opet verovatno zavisi i od karaktera osobe.
Kliknite za proširenje...

Tačno je u potpunosti da su te osobe ambicioznije, zrelije i odlučnije jer žele da pobegnu od takvog života. Isto tako, ta osoba će početi da se ponaša prema roditelju na isti taj način, ili možda čak i gori, iz razloga što želi da mu/joj se osveti. Prema drugim ljudima možda hoće, možda neće, možda će ići na varijantu - ako su mene ponižavali sopstveni roditelji, ponižavaću i ja druge ljude, a možda će ići na varijantu - ne želim da radim ili govorim drugim ljudima stvari koje su meni govorili tj.radili. No, svakako mislim da se te osobe, kasnije kada oni budu bili roditelji, neće tako ponašati prema svojoj deci iz prostog razloga što znaju kako izgleda biti loš roditelj i zato što ne žele da njihova deca trpe istu torturu kojoj su oni bili izloženi.
 
ranjeni Zoro:
šta je to zdrava porodica aj prvo da vidimo
Kliknite za proširenje...

U današnjim uslovima života, verujem da je teško definisati značenje reči "zdrava porodica". Štaviše, mislim da je danas teško definisati i sam termin "porodica" jer bi se danas ta definicija posvadjala sa onom koju nam nudi sociologija.
U svakom slučaju, šta znači zdrava porodica? Za mene znači postojanje složne zajednice i složnih odnosa izmedju članova koji je sačinjavaju. Kada kažem složnih pritom mislim na maksimalno moguće saglasno rešavanje problema koji nastaju (jer, podsetimo se, prvo se javlja brak izmedju muškarca i žene, pa onda oni formiraju širu zajednicu - porodicu, a muškarac i žena ulaze u svetu zajednicu braka izmedju ostalog i zbog sličnog načina razmišljanja), kao i na civilizovano rešavanje varnica koje se javljaju. Ako tako nešto ne uspeva, bože moj, postoji i pojava koja se zove razvod. To je mnogo bolje rešenje, nego dalje produbljivanje krize i jaza.
Što se tiče dece, zdrava je ona porodica u kojoj deca poštuju svoje roditelje, ali činjenica je da doza poštovanja koje deca osećaju prema svojim roditeljima u dobroj meri zavisi od ponašanja roditelja prema deci - tj. za zdrave uslove života, neophodno je da taj odnos bude izrazito izrazito i isključivo izrazito pedagoškog karaktera u bilo kom kontekstu. Nažalost, tempo života koji se danas vodi, za roditelje predstavlja jednu vrstu izgovora kojom opravdavaju svoju nervozu i neposvećivanje pažnje svojoj deci, ali je opravdanje pogrešno i nije na mestu.
 
Lollol:
Da li odrastanje u nezdravoj porodici, gde se uvrede razmenjuju kao dobar dan, psovke, omalovazavanje, ruzne reci utice na psihu pojedinca?
Primera radi, ako neko odrasta u takvom okruzenju bez "normalne" ljubavi, vremenom ocvrsne i shvati da je jedini nacin da se nosi sa takvim ljudima (i ljudima uopste) na slicni nacin kao i u periodu odrastanja.
Koliko je to tacno da nacin odrastanja i okruzenje u kome smo odrastali utice na nas psiholoski razvoj?
Kliknite za proširenje...
A, ko je to zdrava porodica? Oni koje su nam nametnule reklame za prašak ili veš mašine, gde se pin-up mama smeška, a tata je dobrodržeći polovnjak tek malo prosed, još uvek mald i poželjen, plus jedno, dvoje dece koje se keze od uha do uha? Tolstoj je lepo rekao :"Sve srećne porodice liče jedna na drugu,svaka nesrećna porodica,nesrećna je na svoj način". To je postalo iskarikiran u današnje vreme, niko ne uzima u obzir ondašnje porodične vrednosti, koje sada ili ne postoje ili stoje na klimavim nogama...Naravno da se mnogo toga ponese iz porodice, više nesvesnog, nego svesnog...Ali opet porodica je osnovna ćelija, matica. Nije dobro da opstaje u nasilnim uslovima, a opet nije dobro ni da se rastura zbog povremenih razmirica i svađa. Svađe postoje. Ali razgraničimo to sa nasiljem bilo koje vrste, pod čijim okriljem bi moglo da odrasta jedno nevino detence i iskrivljeno i puno strahova uči sopstvene korake u takvom okruženju. Nametnut nam je model idealnog. To je nemoguća misija. Neki su baš zbog toga raspičakali brakove, jer nisu kao na holivudskom filmu ili reklami.
 
Lollol:
Da li odrastanje u nezdravoj porodici, gde se uvrede razmenjuju kao dobar dan, psovke, omalovazavanje, ruzne reci utice na psihu pojedinca?
Primera radi, ako neko odrasta u takvom okruzenju bez "normalne" ljubavi, vremenom ocvrsne i shvati da je jedini nacin da se nosi sa takvim ljudima (i ljudima uopste) na slicni nacin kao i u periodu odrastanja.
Koliko je to tacno da nacin odrastanja i okruzenje u kome smo odrastali utice na nas psiholoski razvoj?
Kliknite za proširenje...

tu se uglavnom i krija nasa tamnija strana..
 
ranjeni Zoro:
šta je to zdrava porodica aj prvo da vidimo
Kliknite za proširenje...

Porodica u kojoj se i roditelji i deca slobodno razvijaju. U kojoj se deca odgajaju ne samo uz osecanja ljubavi, vec ljubav nedvosmisleno pretvorenu u dela. Sve skupa, model koji mi je blizak i logican, a potencira odnose bazirane na principu ravnopravnog dostojanstva, opisan je u knjizi Jespera Juula " Vase kompetentno dete".
 
  • Podržavam
Reactions: Nez
To je zacaran krug....

I Ti losi roditelji su bila deca i ona su imala ko zna kakvo detinjstvo i ko zna kakav odgoj. Ko zna kako su oni oblikovani?
U sistemu svi su zrtve.
Razvoj psihe licnosti je kljucan cak od sestog meseca novorodjenceta pa nadalje.

I kakva ce biti deca od losih roditelja svojoj deci?

Ipak mislim kad covek odraste ako je svestan, ima intelekt, zeli da se menja, moze smanjiti posledice loseg detinjstva. Ne znam koliko ste vi "kopali" po knjigama o tome ali ja jesam. Nemate pojma koliko detinjstvo utice na karakter odnosno celu psihicku licnost odraslog coveka.

Zato je bitno s kim zelite da imate potomstvo, ako procenite da ce biti vas partnerka-partner losa majka ili los otac nemoj te ocekivati da ce vam dete biti kasnije odrastao covek biti "savrsen". Jer jedan partner ma koliko se trudio oko PRAVILNOG razvoja deteta drugi partner moze da sve uprska.
 
AlexandarNS:
To je zacaran krug....

I Ti losi roditelji su bila deca i ona su imala ko zna kakvo detinjstvo i ko zna kakav odgoj. Ko zna kako su oni oblikovani?
U sistemu svi su zrtve.
Razvoj psihe licnosti je kljucan cak od sestog meseca novorodjenceta pa nadalje.

I kakva ce biti deca od losih roditelja svojoj deci?

Ipak mislim kad covek odraste ako je svestan, ima intelekt, zeli da se menja, moze smanjiti posledice loseg detinjstva. Ne znam koliko ste vi "kopali" po knjigama o tome ali ja jesam. Nemate pojma koliko detinjstvo utice na karakter odnosno celu psihicku licnost odraslog coveka.

Zato je bitno s kim zelite da imate potomstvo, ako procenite da ce biti vas partnerka-partner losa majka ili los otac nemoj te ocekivati da ce vam dete biti kasnije odrastao covek biti "savrsen". Jer jedan partner ma koliko se trudio oko PRAVILNOG razvoja deteta drugi partner moze da sve uprska.
Kliknite za proširenje...
:klap:
 
winx vila:
Porodica u kojoj se i roditelji i deca slobodno razvijaju.

da li je, u uslovima kojima živimo, moguć slobodan razvitak?


U kojoj se deca odgajaju ne samo uz osecanja ljubavi, vec ljubav nedvosmisleno pretvorenu u dela.

koji bi to bio primer ljubavi pretvorene u delo?

Sve skupa, model koji mi je blizak i logican, a potencira odnose bazirane na principu ravnopravnog dostojanstva, opisan je u knjizi Jespera Juula " Vase kompetentno dete".

šta kaže, šta je dostojanstvo?
Kliknite za proširenje...


........
 
Forumašica ba:
Pa,logicno da ce nezdrava porodica uticati na svakog clana...
Pogotovo ako su to deca...
Ona su najosetljivija,vecno pamte i zauvek im se neke osobine iz detinjstva javljaju i kao zrelim i odralsim ljudima...
Kliknite za proširenje...
Ali muka mi je od ljudi koji su zreli imaju tri banke i više, pravdaju se tim okolnostima. Dakle, kada stasaš u neko izvesno doba, treba svako kao pojedinac da se trudi, osvesti u sebi, napreduje, a ne da život provede okrivljujući nesavesne roditelje.
 
ranjeni Zoro:
........
Kliknite za proširenje...

Najveca benefit napustanja autoritativnog modela porodice jeste slobodan razvoj dece, i roditelja, i kroz dragocene povratne informacije o sebi koje od dece dobijaju, takodje.

Ljubav bas takva kakva jeste , tek neinhibirana nesposobnoscu da se pokaze.

Segment o dostojanstvu odnosi se prevashodno na dostojanstvo deteta, toliko samopodrazumevajuce, zasluzeno samim njihovim postojanjem.
 
winx vila:
Najveca benefit napustanja autoritativnog modela porodice jeste slobodan razvoj dece, i roditelja, i kroz dragocene povratne informacije o sebi koje od dece dobijaju, takodje.

da bi se napustio taj model, roditelji bi pre rodjenja deteta da izučavaju psihologiju godinu dana, intenzivno

Ljubav bas takva kakva jeste , tek neinhibirana nesposobnoscu da se pokaze.

ljubav je kad želiš da budeš sa nekim. Znam mnoge roditelje koji, pošto su dobili ordenje za svoje roditeljstvo od baba, deda, komšiluka i sveopšteg publikuma - beže na posao, od te iste dece ili uh uvaljuju istim tim babama i strinama, kao da su ih njima rodili (a možda i jesu?)

Segment o dostojanstvu odnosi se prevashodno na dostojanstvo deteta, toliko samopodrazumevajuce, zasluzeno samim njihovim postojanjem.
šta li je tu toliko samopodrazumevajuće..Deca gube dostojanstvo onog momenta kada roditelji zaborave da deca nisu tražila da budu rođena. A to se dešava skoro pa redovno
Kliknite za proširenje...

..........
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

C
Petljanje moderne psihologije, i psihijatrije, u književnost
2
Odgovora
29
Pregleda
617
ИПХ ЗИЛОТ+
ИПХ ЗИЛОТ+
Grom_sa_neba!
Odletela u Japan i iznajmila oca kako bi izlečila "bol" iz detinjstva...
Odgovora
6
Pregleda
211
Vilgefortz
Vilgefortz
Zelena milja
Uticaj i promena
2
Odgovora
30
Pregleda
614
georgejune
georgejune

Back
Top