za praktična rešenja služi nauka
filozofija ne služi ničemu - ona je hobi dokonih ljudi koji imaju kompleks da nisu dovoljno mudri
Наука служи практичним решењима свакоднедвног живота или тачније речено, бави се баналностима и то потпуно задовољава оне којима је једини смисао живота храна и продужење врсте. Таквима не требе више. Драга им је наука дала упутства како да се лакше прехране и како да лакше одржавају ту своју егзистенцију преневши је на своје потомке и то је то ! Ултимативно достигнуће људске мисли и човековог бивостовања уопште! А што се тиче оно мало метафизичке потребе која им се понекад јави у паузама вођења празних разговора и бесмислених активности, њу у потпуности задовољавају наиве црквене догме. Тако да је слика комплетна... слика бивствовања које се мало разликује од било којег животињског. И чему онда филозофија?
Веровао или не. Има и оних људи којима се та твоја градња кула од карата не може предтставити као циљ живота,. ИМА ОНИХ КОЈИ нису заведени сенкама на зиду Платове пећине и који не траже пролазне снеке, него оно што не настаје и нестаје већ увек јесте. Има оних које не занима питање како ..него питање ШТА ? Може наука до самих темеља објаснити како најбоље саградити кулу од карата, то ће и даље бити нешто пролазно и краткотрајно. Нешто што је далеко од суштине.
Пренећу овде текст у коме сам објаснио чему служи филозофија:
Dakle, za sta nam sluzi filozofija? Sta dobijamo od nje? Sta uzimamo od nje? Da li nam ona nesto daje? Da li moramo da se mucimo, dok dobijemo to sto hocemo?
Filozofija sluzi da nam da odgovore na suštinska pitanja o svetu i zivotu a koja su se postavila sama od sebe kada je covek došao do svesti. Sta je svet, sta smo mi , sta je smrt, sta je zivot, sta je realno a sta idealno? Dati odgovor na pitanje "šta", a ne na pitanje "kako" posao je filozofije.
Pitas se cemu sluze ti odgovori? Prakticnim banalnim stavrima u zivotu ne sluze. Filozof je kao covek sa durbinom, kako je govorio Sopenhauer, moze da vidi zvezde, ali tim durbinom ne vidi nista ispred sebe. Ali to znanje "o zvezdama" mnogo je vrednije od banalnog znanja "kako". Kako izorati njivu, kako napraviti bunar i doci do vode, kako uloviti divljac, kako napraviti luk i strelu? Ta pitanja su kao sto vidis banalnosti, a pitanje sta je sustina sveta i zivota ne sluzi nicemu prakticnom i svakidasnjem, ali sluzi tome da znanjem dodjemo do spoznaje sustine sveta i zivota. Nema vaznijeg znanja od toga. Hocu da znam kako da napravim luk i strelu i ulovim divljac..HOCU.. ali hocu da znam i sta su ovaj svet i zivot u svojoj sustini a ne u nacinu svog pojavljivanja.
Mozda usled urodjene covekove lenjosti kao i zazora prema takvim pitanjima, izgleda da su oni prvi ciljevi vazniji, ali gresis. Metafizicka potreba izdvaja se iz mora svakidasnjeg zivota kod svakog coveka. Niko nije ravnodusan pred time.
Ako je išta na ovom svetu poželjno, toliko poželjno da bi to čak i sirova i tupa gomila u svojim prosvetljenijim trenucima više cenila od srebra i zlata, to je da zrak svetlosti padne na tamu našeg postojanja i da saznamo nešto o ovom svom zagonetnom životu, u kome ništa nije jasno sem njegove bede i njegove ništavnosti. Sopenhauer Svet kao volja i predstava 2
Ziveti sa slikom o svetu i zivotu gde je svet objekata realan, gde moja svest nestaje a ovaj svet objekata ostaje ovakav kakvim ga vidimo, gde smo mi nasa tela pri cemu ta tela nastaju i nestaju, da je posle smrti za nas "nista", da je kretanje i trajanje isto sto i linija i tome slicno. Ziveti sa takvim skupom neverovatnih APSURDA u vreme kada je filozofija dosla vec odavno do svog vrhunca i dala odgovore na sva pitanja koje je covek u osvitu svesti postavio... neshvatljivo je.
Zato je vazna filozofija..jer je ona razbila sve ove zablude koje sam nabrojao, a coveku omogucila susret sa transcendentnim, sa njegovom pravom sustinom izvan pojave koju je zaboravio.
Shvatiti da sanjas, da je svet predstava a da je realnost nesto drugo "stvar po sebi", to omogucuje filozofija. A kada u snu shvatis da sanjas imas sansu da se probudis. Razbiti zablude uobicajenog misljenja uz pomoc filozofije ...vec je pocetak budjenja.
Ću kaptane-nemoj ba tako...Kad reknem jari koji magistriro u Sarajevu još osamdesetih...
