Srbija danas odlučuje o novom predsednku države. Zapravo, u drugom krugu protivkandidati je stavljaju pred dilemom šta da izabere – „PROMENE“ ili „BOLJI ŽIVOT“?
Kako li je samo moguće jedno bez drugoga? Reč je o „znaku raspoznavanja“. Protivkandidati su iz svojih izbornih programa izvukli te dve reči. A Srbiji je nasušna potreba da ima i jedno i drugo. Zapravo, nemoguće je ići dalje putem obećanja. Srbiju su neophodne promene da bi stigla do boljeg života.

Nemoguće je išta promeniti ako vlast ostane na tome da je učinila maksimalno. A to znači, jedan od kandidata za šefa države faktički tvrdi da će se on „promeniti“ i da je dovoljno samo takva promena da bi država drugačije funkcionisala nego dosad. Privlačno, ali nerealno.Standard nam je dodirno dno za većinu stanovnika. Dovoljno je reći da u četiri velika grada 2 odsto stanovnika, prema istraživanju jedne grupe nezavisnih i nepristrasnih ekonomskih eksperata, drže preko 70 milijardi evra bogatstva. Ono očigledno nije u Srbiji. Nije u funkciji razvoja naše zemlje. Gde je?

Ta cifra je zastrašujuća kada je reč o socijalnim razlikama koje su se dogodile kroz privatizaciju. Tranzicija je sa društvenog stanovišta obesmislila svoj cilj. Zatrla je industriju u Srbiji. Stotinak ljudi je učinila enormno bogatim kroz pljačkašku privatizaciju, za koju i Evropska unija traži reviziju. A to je sadašnja vlast isticala kao svoj osnovni uspeh. Tačno je samo jedno – nekadašnja društvene svojina je prešla u vlasništvo države i uskog kruga onih koji su bili na vlasti ili su upravljali njome iz senke!
Time je Srbiju ostala bez istinske budućnosti, ako se stvari posamtraju kroz prizmu istinske mogućnosti rešavanja zaposlenosti. Bez industrije. Bez profitabilnih i poslova koji ne donose gubitke već dobit iz koje se ponovnim investiranjem osigurava dalji razvoj. Sve ostalo je u ekonomiji prazna priča. Neubedljiva i krajnje varljiva. O svetskoj ekonomskoj krizi i premijer je govorio da će nas samo dotaknuti.

Dakle, promene i bolji život su nešto što je Srbiji potrebno da bi imala budućnost. Onaj koji nije u stanju da reši osnovne probleme kao što je zaposlenost, da se obrne piramida i da dva odsto sredstava bude u sferi siromaštva a ostali da su iznad granice realnih egzistencijalnih potreba – Srbija gubi na ugledu u svetu, političkoj stabilnosti, ali i državnom suverenitetu.
Uzalud su onda i sve nade za ulazak u Evropsku uniju. Niko neće, pored svih nedaća koje EU ima sa Grčkom, Španijom, Portugalijom ili Italijom da sutra u svojoj porodici ima i ovakvu Srbiju.
Valja verovati u instikt i inteligenciju nacije. Nije reč o navijaštvu već o istini. Teško je prevariti gladnog da će imati blji život ako sutra na kormilo zasednu ljudi i stranke koje su i dosad pokušavali da Srbiju usreći. Tim koji gubi ne menja navijače već sebe!
U svakom slučaju Srbija već u ponedeljak neće biti ista kao danas. A kakva će biti – znaće se tokom noći. Sve zavisi kome narod da svoj glas.

http://bktvnews.com/promene-ili-bolji-zivot/

Promene od nas zavise.