s_O_k_O
Domaćin
- Poruka
- 4.979
Аутократ или четнички војвода? Србија бира између два зла
У Србији се 20. свибња одржава други круг предсједничких избора
Кандидати су Борис Тадић (ДС) и Томислав Николић (СНС)
Пише: Петар Видов
Текст
БОРИС ТАДИЋ или Томислав Николић? Питање је то на које ће србијански бирачи одговорити у другом кругу предсједничких избора, који се одржава у неђељу 20. свибња.
У првом је кругу Тадић, предсједнички кандидат Демократске странке (ДС), освојио 25,31 посто гласова, док је кандидат Српске напредне странке Николић освојио 25,05 посто гласова.
Тадић је фаворит
Иако се из приложених бројки чини да кандидати у други круг улазе изједначени, Тадић се ипак сматра фаворитом. Бивши (а вјеројатно и будући) предсједник Србије у предности је због савеза које је склопио након опћих избора 6. свибња; побједу ће му вјеројатно донијети подршка Ивице Дачића, чији ће СПС опет бити важан фактор у коалицијској влади.
Спортским рјечником речено, Тадић има и психолошку предност, с обзиром да је већ два пута био у другом кругу предсједничких избора с Николићем, и оба пута је однио побједу. Јак вјетар у леђа кандидату ДС-а даје и подршка из иноземства; Еуропа и регија Тадића доживљавају као умјеренијег кандидата и пожељнијег дипломатског партнера.
У чему је разлика?
Прича је то коју је бирачима у овој кампањи продавао и Тадић. Предсједник ДС-а није се устручавао оштре реторике не би ли окршај између њега и Николића представио као избор између еуропске будућности и повратка у мрак деведесетих.
Они који србијанску политику проматрају изнутра се, међутим, с оваквом констатацијом никако неће сложити. Чињеница је да између политике коју заговарају Тадић и Николић нема суштинских разлика. Обојица заговарају улазак Србије у Еуропску унију, обојица одбијају признати независност Косова, обојица тврде да баш у њиховом господарском плану лежи кључ боље будућности Србије...
Четнички војвода Тома Гробар
Николићу, познатом по надимку Тома Гробар којег је зарадио као директор комуналног подузећа у Крагујевцу у чијем се саставу налазило и градско гробље, највећи утег око ногу представља његова прошлост из доба док је био члан Српске радикалне странке Војислава Шешеља, а када је зарадио и титулу четничког војводе. На коју је, као што је касније тврдио, и даље поносан.
Из тог раздобља датира и његово зазивање "велике Србије", чију би западну границу, према Шешељевој доктрини, требала представљати црта Карлобаг - Огулин - Карловац - Вировитица. Но, таквих се претензија Николић одавно одрекао; барем у јавном говору.
Аутократ којем Устав ништа не значи
Тадићево идеолошко усмјерење у том је погледу свакако пуно прихватљивије. Барем на први поглед. Наиме, чак ће и хрватски дипломатски извори (али само "офф тхе рецорд") казати да је разлика између Тадића и Николића искључиво у фасади. Предсједник ДС-а је тип политичара који ће доћи у Хрватску или БиХ како би се испричао због србијанских злочина, док истовремено допушта страначким керберима попут Вука Јеремића или Драгана Ђиласа да говоре и раде што год желе.
Политички противници ће Тадића описати као аутократа који је потпуно приватизирао политичку сцену. И неће бити далеко од истине. Да Тадић Србијом влада жељезном руком видљиво је из начина на који је миноризирао улогу премијера, чије су уставне овласти формално, баш као у Хрватској, знатно веће од предсједничких. Устав је Тадић, на крају крајева, оспорио и када је прогурао закон који ће му омогућити да и по трећи пут буде изабран за предсједника.
Тијеком предизборне кампање Тадић се често хвалио како није умочен ни у какве корупцијске афере. Доиста, његова имовина је релативно скромна, а пола своје предсједничке плаће давао је у хуманитарне сврхе. Но, то се никако не може рећи за његове најближе страначке и коалицијске сураднике, које се неријетко доводи у везу с мутним тајкунима попут Мирослава Мишковића или Милана Беке, као и с власништвом над већим дијелом српских маинстреам медија, који одреда отворено агитирају за Тадића и ДС.
Између два зла
Идеологијом незадојени србијански бирачи се, као што се види из приложеног, налазе између политичког чекића и наковња. Чак ни традиционална метода "гласања против" односно "избора мањег зла" у овом случају тешко може доћи до изражаја.
Између Тадића и Николића драстичне разлике, уистину, нема. Просјечни бирач можда би и желио развластити Тадића, казнити га због тога што је живот у Србији данас тежи него икада. Али неће то учинити јер зна да би Николић врло лако могао бити још гори.
Што онда остаје? Можда једино у гласачку кутију убацити "бели листић", односно прекрижити обје опције и на листић нашврљати нешто непристојно. Јер, како нам је тијеком недавног посјета српској метрополи казао млади београдски активист Марко Аксентијевић - Акса:
"Ово ми је јединствена прилика да на листић нацртам ***** и да то нетко преброји".
http://www.index.hr/vijesti/clanak/...jvoda-srbija-bira-izmedju-dva-zla/615589.aspx
У Србији се 20. свибња одржава други круг предсједничких избора
Кандидати су Борис Тадић (ДС) и Томислав Николић (СНС)
Пише: Петар Видов
Текст
БОРИС ТАДИЋ или Томислав Николић? Питање је то на које ће србијански бирачи одговорити у другом кругу предсједничких избора, који се одржава у неђељу 20. свибња.
У првом је кругу Тадић, предсједнички кандидат Демократске странке (ДС), освојио 25,31 посто гласова, док је кандидат Српске напредне странке Николић освојио 25,05 посто гласова.
Тадић је фаворит
Иако се из приложених бројки чини да кандидати у други круг улазе изједначени, Тадић се ипак сматра фаворитом. Бивши (а вјеројатно и будући) предсједник Србије у предности је због савеза које је склопио након опћих избора 6. свибња; побједу ће му вјеројатно донијети подршка Ивице Дачића, чији ће СПС опет бити важан фактор у коалицијској влади.
Спортским рјечником речено, Тадић има и психолошку предност, с обзиром да је већ два пута био у другом кругу предсједничких избора с Николићем, и оба пута је однио побједу. Јак вјетар у леђа кандидату ДС-а даје и подршка из иноземства; Еуропа и регија Тадића доживљавају као умјеренијег кандидата и пожељнијег дипломатског партнера.
У чему је разлика?
Прича је то коју је бирачима у овој кампањи продавао и Тадић. Предсједник ДС-а није се устручавао оштре реторике не би ли окршај између њега и Николића представио као избор између еуропске будућности и повратка у мрак деведесетих.
Они који србијанску политику проматрају изнутра се, међутим, с оваквом констатацијом никако неће сложити. Чињеница је да између политике коју заговарају Тадић и Николић нема суштинских разлика. Обојица заговарају улазак Србије у Еуропску унију, обојица одбијају признати независност Косова, обојица тврде да баш у њиховом господарском плану лежи кључ боље будућности Србије...
Четнички војвода Тома Гробар
Николићу, познатом по надимку Тома Гробар којег је зарадио као директор комуналног подузећа у Крагујевцу у чијем се саставу налазило и градско гробље, највећи утег око ногу представља његова прошлост из доба док је био члан Српске радикалне странке Војислава Шешеља, а када је зарадио и титулу четничког војводе. На коју је, као што је касније тврдио, и даље поносан.
Из тог раздобља датира и његово зазивање "велике Србије", чију би западну границу, према Шешељевој доктрини, требала представљати црта Карлобаг - Огулин - Карловац - Вировитица. Но, таквих се претензија Николић одавно одрекао; барем у јавном говору.
Аутократ којем Устав ништа не значи
Тадићево идеолошко усмјерење у том је погледу свакако пуно прихватљивије. Барем на први поглед. Наиме, чак ће и хрватски дипломатски извори (али само "офф тхе рецорд") казати да је разлика између Тадића и Николића искључиво у фасади. Предсједник ДС-а је тип политичара који ће доћи у Хрватску или БиХ како би се испричао због србијанских злочина, док истовремено допушта страначким керберима попут Вука Јеремића или Драгана Ђиласа да говоре и раде што год желе.
Политички противници ће Тадића описати као аутократа који је потпуно приватизирао политичку сцену. И неће бити далеко од истине. Да Тадић Србијом влада жељезном руком видљиво је из начина на који је миноризирао улогу премијера, чије су уставне овласти формално, баш као у Хрватској, знатно веће од предсједничких. Устав је Тадић, на крају крајева, оспорио и када је прогурао закон који ће му омогућити да и по трећи пут буде изабран за предсједника.
Тијеком предизборне кампање Тадић се често хвалио како није умочен ни у какве корупцијске афере. Доиста, његова имовина је релативно скромна, а пола своје предсједничке плаће давао је у хуманитарне сврхе. Но, то се никако не може рећи за његове најближе страначке и коалицијске сураднике, које се неријетко доводи у везу с мутним тајкунима попут Мирослава Мишковића или Милана Беке, као и с власништвом над већим дијелом српских маинстреам медија, који одреда отворено агитирају за Тадића и ДС.
Између два зла
Идеологијом незадојени србијански бирачи се, као што се види из приложеног, налазе између политичког чекића и наковња. Чак ни традиционална метода "гласања против" односно "избора мањег зла" у овом случају тешко може доћи до изражаја.
Између Тадића и Николића драстичне разлике, уистину, нема. Просјечни бирач можда би и желио развластити Тадића, казнити га због тога што је живот у Србији данас тежи него икада. Али неће то учинити јер зна да би Николић врло лако могао бити још гори.
Што онда остаје? Можда једино у гласачку кутију убацити "бели листић", односно прекрижити обје опције и на листић нашврљати нешто непристојно. Јер, како нам је тијеком недавног посјета српској метрополи казао млади београдски активист Марко Аксентијевић - Акса:
"Ово ми је јединствена прилика да на листић нацртам ***** и да то нетко преброји".
http://www.index.hr/vijesti/clanak/...jvoda-srbija-bira-izmedju-dva-zla/615589.aspx
