Visoke i niske kamate nemaju veze sa razvijenosti zemlje nego monetarnom politikom.
Испада по теби да монетарна политика нема утицаја на привредне токове?
Kamate u Kanadi su bile 20% tokom osamdesetih godina a danas su 3%. Isto tako i sa Amerikom mada su njihove rate danas blize nuli.
Није током осамдесетих већ само током 1981. Баци поглед на линк, па се увери:
http://www.bcrealtor.com/d_bkcan.htm
Можемо видети да је већи део посматраног периода (1935-2011), референтна каматна стопа била око 5% или мање. Последњих година се креће око 1%, за разлику од референтне стопе НБС која је готово двоцифрена, а до недавно је била и целих 18%. То не би издржала ни једна Немачка, поготово када би своје државне банке распродала странцима. Јер једино оне емитују националну валуту и као такве представљају кичму финансијског система сваке земље. Остале банке, приватне и стране, емитују трансакциону валуту у интересу својих власника, а не народа или грађана који им несвесно плаћају рекет у виду недржавних пореза.
И друга ствар, негде до 1974. Централна банка Канаде (која је и дан данас у државном власништву) је позајмљивала свеж новац канадској влади. Што ће рећи да је влада задуживала саму себе и уједно убирала камату. Тако да Канађани до тог периода нису имали проблема било са буџетским дефицитом, било са високим, тј. нагомиланим јавним дугом. Треба ли уопште истицати да у Србији та могућност тренутно непостоји. Шта више, било коме у Србији је забрањено да оснива нове банке. Дозвољено је само странцима. Постојеће државне (и приватне које не жалим) се могу само продати (докапитализовати). Катастрофа. То се мора променити, ако власт (и народ) желе да се привреда опорави. Све остало је одвратна демагогија.
http://globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=30074
Да су високе камате пожељан стимуланс по економију, ваљда би их нека развијена земља практиковала. Али ми свуда видимо супротно: Немачка, Швајцарска, Аустрија, Јапан, Америка, Канада, итд. имају врло ниске референтне, а са њима и остале каматне стопе. Па није то случајно. Да не помињем да такве развијене земаље чувају своје државне, тј. јавне банке, или рецимо дозвољавају фирмама да емитују своју (локалну) валуту, што је у Србији нечувено, итд. Једино се код нас и у сличним банана државама форсира губитничка и деструктивна формула: високе камате + банке у доминантно страном власништву.
Ako im ne treba stednja i depositi kako onda prave pare? Da.... na kockanje.
Лако, транзицијом са новчаница на текуће рачуне. Наиме, отварање текућих рачуна је исто што и штампање новца. Уписивање неке суме на такав рачун (проистекло из неког кредитног посла) је исто што и пуштање новчанице у промет у облику зајма. Та лакоћа креирања новца ниизчега произилази отуда што новац није капитал (имовина пер се) већ пуко потраживање (број, запис, белешка) и уједно мерна јединица.
