Дверизам као будући светски покрет!

Проф. др Мила Алечковић Николић
Дверизам подрзумева Европу филозофа Лајбница, Европу народа уједињених у духовности.
Београд, 15.05.2012

Пре неколико дана, француски историчар и геополитичар Ив Батај крстио је нову (стару) слику света (Велтаншаунг) Покрета Двери као „ИСТОРИЈСКИ ДВЕРИЗАМ“. Његови текстови о Дверима отишли су на светске сајтове и први који је као једну од најважнијих вести дао приказ новог српског политичког покрета, био је корзикански национални сајт ПАТРИА НОСТРА. Од тада ме један број пријатеља из Европе зове и пита како да приступе покрету Двери, док ја покушавам да им објасним да је циљ Двери да прво почну да чисте коров и трулу траву у Србији, тј. у балканском тамном вилајету, као и да се тренутно боре да докажу изборну крађу. „Зар није свеједно, одакле ћемо кренути?", одговарају они, жељни нечег новог и искреног на планети глобалној.

Осећам зато да ће ДВЕРИЗАМ једнога дана у историји политичких покрета вероватно постати историјско име, али не име за један политички програм, већ за читав поглед на живот, прилагођен политици. Када се духовно наслеђе православља (односно првих хришћана) преведе у вулгарну раван политичког живота, а затим универзализује тако да буде доступно свим народима и свим традицијама, без обзира да ли они потичу из православне традиције или не, онда се рађа политички поглед на живот по имену ДВЕРИЗАМ.

То ће бити редак појам у историји светских покрета, који у себи не носи лично име творца већ саборни дух, и почиње словенском речју „двери“, за разлику од многих других кованица за покрете и идеологије, као што су капитализам, комунизам, теизам, атеизам, анархизам, фашизам, либерализам, корпоративизам, расизам, еволуционизам и други... Довољно је пребројати ове изразе па закључити да су светску историју стварала браћа из западног хришћанства, верског или лаичког, мање или више освајачког и прозелитског, а потом, наравно апостериори, слободног и „толерантног“.

Повратак заједничком архетипу
Али шта би био тај оригинални, будући дух ДВЕРИЗМА, извезен из мале, данас болесне Србије, у муци и невољи, извезен у свет уместо шљива и малина, иако је реч о Идеји која носи са собом и шљиве и малине, али и читав један поглед на овоземаљску политику?

То је, најпре, идеја враћања заједничком архетипском корену свих хришћана који приближени сами себи, могу да воле и друге људе, ближње и мање ближње. Кад човек себе дубински прихвати и заволи, он онда (онда и само онда) може да воли сва друга бића, односно цео свет. Далеки исток и Буда нам још пре Христоса поручују: „Ко жели просветљење нека ме следи“ и та је порука одавно присутна у нама и у нашем каснијем Христосовом позиву „Ко ме воли нека ме следи“. Није случајно Трубецкој позивао православне да понекад, управо у далеком истоку, пронађу потребну инспирацију.

Грчки философи припремају умну основу хришћанства, грчко-византијска традиција јој даје строгост, а Словени јој, уз веру, дају вероватно највише осећања.

Затим су у историји ницали разни нови и бројни покрети који су сви понављали стари људски архетип Спасиоца (Христоса у нама), на мање или више срећан или несрећан начин. Свака револуција у људској историји била је управо то: доношење новог спаса, појављивање новог Спасиоца, несвесно колективно понављање истог дубинског обрасца понашања. Чувена књига Николаја Берђајева „Смисао и значење руског комунизма“ говори управо о овоме, правећи изванредне психолошке анализе рускога човека (ја бих рекла, и српског) 19. века. Свет у коме свако ради за сваког, праведнији је, говорио је и писао Берђајев, од оног у коме је свако свакоме само пуко средство. Напуштање утилитаристичког модела (кажем модела иако је реч о једној теорији морала) и враћање деонтологији, први су аксиом ове древне идеје. Демократија према вредности (као у античком идеалу друштва врлина) јесте наш циљ, а не демократија према пукој бројчаној надмоћи.

У складу са жељом да се успостави нови облик друштва врлина, Двери српске у Србији, у 21. веку, ревалоризују интелектуалце и умне људе. Они су у суштини једина политичка групација на данашњој српској сцени која нема цезаристичко-јакобински страх од интелектуалаца и не потискује их у други и трећи план (или, по обичају, политике свих времена, утилитарно злоупотребљава). Објашњење за то јесте чињеница да су сви оснивачи Двери управо и сами интелектуалци, али они који су пронашли златну формулу органског јединства са народом. То јединство истинских интелектуалаца и народа јесте управо аристократски принцип у античком значењу ове речи.

Конзервативна револуција у великој (а не бриселској) Европи
Мој добар пријатељ, Александар Саша Дугин одавно у својој геополитичкој теорији говори о тзв. „конзервативној револуцији“ (али никако не у значењу у коме овај појам искривљено употребљавају амерички неоконзервативци!), свестан да је радикална промена итекако важан појам за људску историју, али да је важно и у ком правцу се она креће. Није довољна само „еволуција“, коју демократе и либерали толико истичу, бојећи се, наравно, хаоса, рушења, паљења и уништавања. Међутим, прљава вода, нарочито ако је већ постала буђава, у једном тренутку ипак мора да се проспе. Немогуће ју је очистити безбројним додавањем чаша чисте воде. Дође тренутак када та баруштина мора да се проспе до свог дна и да се ово дно добро опере. Притом је, наравно, сасвим могуће остати хуман и не разбити дно, већ га само добро очистити. И људска свест која еволуира ка вишим увидима и ка духовности, у тренутку метаноје доживљава преображај, готово револуционарног типа. Некаква је револуција зато у историји људских односа (као и у историји померања људског знања са новим парадигмама) ипак нужна. Једино важно питање је у ком правцу се креће та револуција, тј. промена парадигме. Да ли геоцентрични поглед на свет претварамо у хелиоцентрични, да ли Гутембергову штампарију претварамо у нове интернет технологије, или човека на силу претварамо у пацова?

У овом смислу, политичке идеје Двери које мењају читаву једну парадигму садашњег српског друштва и које представљају право алтернативно друштво, сличније су идејама једног Че Геваре, него било ког америчког или енглеског неоконзервативца. Овде је просто значење нације и националног ослобођења (пут којим треба поћи ка ослобођењу душе и колективне душе) другачије схваћено. Много је поштеније вратити се доброј традицији и оном што је у њој било најбоље, уместо да се она побија или на силу фалсификује под другим именима, као што је то вечно био случај са идејом социјалне правде.

„Увек је добро и благотворно бити конзервативан у односу на глупост“, говорио је француски писац Леон Доде.

Бог није ни лево ни десно
Двери усвојиле су оно о чему ми Срби света сведочимо већ веома дуго: политичка „левица“ и политичка „десница“, које чак ни један Де Гол није сматрао прикладним за дељење француског народа (а шта тек да кажемо у Србији!) део су прошлости људских сврставања. Док су биле у питању некакве идеје, још се и могло разговарати. Али, одавно овде није реч ни о каквим идејама, већ о чисто тополошким поделама и родбинско-партијским свађама. Идемо улево, јер неко кога не волимо седи десно од нас. Идемо удесно јер неко кога не волимо седи лево од нас.

И шта смо тиме добили? Привид, симулакрум и лаж, прибежиште за све фалсификаторе и самозванце, за бароне Минхаузене и лажове који ће спремно запливати на таласу масе кад год то опортунистички затреба. Отуда се толико медиокритета без икаквог убеђења и полакомило на политику као на занат, јер су схватили да је лако себи надевати називе које је немогуће тачно дефинисати. Али, не чини ово политику, а још мање то чини свет идеја, или људског животног преображаја за које се Двери боре и чија велика и висока врата они данас отварају.

Бог није ни лево, ни десно, већ горе, у висинама.

El to nesto kao Cetvrti Rajh ?

Покрет без вође
Јасно је да су Двери покрет без баналног политичког „шефа“. Реч „вођа" је мало племенитија реч, али ни она није адекватан појам, јер једног јединог „вође-кондукатора“ у овако схваћеном политичком покрету, нема. Стари концепт православне духовне саборности у овој слици света изванредно се помешао са новим типом покрета отпора или револуција „без вође“, без „главе“, односно без једне виреће главе коју би према својим стратегијама психолошког ратовања (36 стратегија) древни Кинези одмах одсекли и тако обезглавили непријатеља. Али, то у овој слици света, није оствариво. Нико овде нема улогу римског Папе, нема божјег викара, изасланика на земљи. Саборно водство једино је што је могуће. Ово је једна од најјачих страна Двери и њихова (наша) највећа снага. Нико не може да „гиљотинира главу“ Дверима и нико овде неће наћи ни Дантона, ни Робеспјера, али ће наћи огромну енергију за преображај без осветољубивости, преображај вођен древном духовношћу.

više mi se svidžaju pirati..

Angel4U:

El to nesto kao Cetvrti Rajh ?

Kliknite za proširenje...

Прочитај па ћеш спознати. Ја мислим да није али бих волео да чујем и твоје мишљење. Поставио сам ово овде да сакријем од политиканата али изгледа да је то немогуће.

Борба против лажног индивидуализма
Двери се не боре само за породицу као прокреацију, већ и за све оне који немају породицу, а жуде да је имају. У току политичке кампање Двери, један ми је човек пришао и казао: „Како ћу ја да се укључим у борбу за породицу кад сам ја сам, немам никог?"

„Баш зато, брате“, одговорила сам му - ко год не жели да буде бачени и напуштени атом у космосу, тај треба да буде са нама. Породица је схваћена као широк појам и цела Србија је наша породица. У томе је разлика Двери и традиционалне малограђанштине која је штитила утабано, али није давала наду напуштеним људима. Овде је реч о промени читаве слике света лажног индивидуализма који хара светом већ неколико векова, а отргао се контроли изворних протестаната, односно калвиниста. „Свако за себе“ је на духовној лествици далеко испод хришћанске поруке „свако за сваког“ или „свако за све“, или, како су француски мускетари у својој заклетви говорили „Сви за једног, један за све“.

Ми у психологији и психијатрији одавно знамо да усамљена јединка никада не може да постане здрава личност. Зрела личност се постаје само у колективу, односно у мета-опажају са другим људским бићима која нам говоре ко ми јесмо, враћајући нам повратну слику о нама самима. Карл Густав Јунг је говорио о човековој „Сенки“ и „Персони“, али и о „Аними“, „Анимусу“ и „Јаству“ (самоостварењу) коме тежимо. О томе, наравно, пише још Максим Исповедник у 7. веку. Ниједно људско биће без заједнице и без праве саборности не може да развије своје Ја, а камоли да крене путем преображаја, ка самооставрењу и Јаству. Ако живи без заједнице, оно остаје мали и напуштени атом у свемиру, на који канџе баца светски сурови капитализам, јер је раскорењене, шизофрене, напуштене и болесне људе најлакше ставити у ланце. Али, свако ситно, појединачно и себично Ја које жели да сатре друго конкурентско Ја и да се уздигне над њим, остаје безначајно. Што се више труди да угуши своје ривале, то више (п)остаје исто као и ти ривали, неостварено и безначајно ја, то све мање живи правим животом органског дела духовне заједнице. Такво биће увек је агресивно и остаје Музилов „човек без својстава“.

Уједињење Дверјана свих народа
Најзад, ДВЕРИЗАМ подразумева вероватно ону Европу о којој је говорио још философ Лајбниц, Европу уједињених народа у духовности, а не раскорењених технократа који желе да владају читавим светом у олигархијско-плутократијској групици банкарских лопова, тзв. „банкстера“, или у неком новом санхендриону.

Сви народи имају своје праве Дверјане и то је основа људске могуће слоге у будућности. Неће то осујетити јединку, односно појединца. Дверјани свих народа ту су да чувају ментално здравље људи и деце изникле из једне традиције, и да их спасавају од шизофреније и безимења. Идеје Двери не воде у изолацију, него показују једини могући пут преко кога се иде га другоме и ка другости. Није овде у питању само покрет политичких идеја, већ је реч о алхемијском открићу за једно ново друштво будућности, у добрим односима са традицијом.

Зато сам сигурна да ће у српској политичкој и егзистенцијалној прекретници данас рођени ДВЕРИЗАМ (ДВЕРЈАНСТВО) заживети, порасти у својој отаџбини, а затим поћи да путује читавим светом.




Проф. др Мила Алечковић Николић

ranjeni Zoro:

više mi se svidžaju pirati..

Kliknite za proširenje...

I meni
Ovde su uspeli od prvog da prodju sa skoro 8%.

svaki covek koji veruje u nesto u ovom vremenu nevernistva za mene je covek dostojan postovanja

a što se zovete dveri a ne vrata?

ima onaj vic kad je srbin karo amerikanku... pa joj salje pismo... draga ako dobijes nesto od mene a musko je, nazovi ga djordje a ne dzo da zvuci vise srpski, a ako bude zensko nazovi je marija a ne meri iz istog razloga.... amerikanka mu odgovara... dragi, ako ti dobijes nesto od mene nazovi ga traper da ti zvuci vise americki

Već smo, tokom poslednjih par decenija, bili mnogo puta svedoci (oportune) upotrebe romantičarskih arhaizama u politici, lepih, starih reči koje su tu da bi u sr(b)skom narodu pobudile nacionalnu svest. Kreatori političkog marketinga polaze od pretpostavke da će ovaj napaćeni narod biti dirnut u žicu samim spominjanjem svetosavlja, svoje nebeske uloge i vaskolikog kosmičkog značaja. A sada imamo i novi momenat: nit levo, nit desno, nit centar, ali plus povratak tradiciji. Porodica, jašta! Svaka porodica po troje dece, jašta! Ljubi bližnjeg svoga, naravno! Pravda za sve, svakako! Svi će raditi za svakog, i niko neće biti sredstvo; može! Hoćemo humanizovano, slobodno, ali malko konzervativno društvo – inspirisano budizmom, hrišćanstvom (pravoslavljem), Berđajevim i Če Gevarom. (Moliću lepo, a gde je na tom spisku inspiratora - Gandi?)
No, nijedan politički pokret danas ne nastaje spontano; iza svakog stoje vođe, ili vođa. Svi politički lideri su Minhauzeni. “Nije li politika samo veština da se laže u pravi čas?” pitao se Volter i to njegovo (retoričko) pitanje uopšte nije anahrono.
Kada pokret počne da zagovara “čišćenje baruština”, ja počinjem da se pitam – a ko je sebi dao za pravo da određuje šta je i koliko prljavo. Može li se nešto očistiti a da se ruke ne isprljaju?


p.s. Bog nije ni levo, ni desno, ni u visinama, već u čoveku. Ali ovo je razumljivo samo pod uslovom da je mala, odabrana klika potencijalnih glasača Dveri, verujuća, ili da je barem pročitala Bibliju.

normalno da nije... ali ako moram da biram izmedju pokreta koji na srpsko bice kalemi na silu ono sto mu nikad nije lezalo i nesto sto je manje vise sublimat svake zdrave drzave koja neguje tradiciju napr. porodice koja je jedino koheziono tkivo koje moze jednu zajednicu drzati na uzdi izazova svake vrste...onda sam za ovakav i slicne pokrete pa neka bude i prevara onih politickih lidera koji su ga promovisali.... prevara tog nivoa je bliza ljudskom u nama no prevara i malicizona laz vezana samo za materijalno lisena bilo ceg drugog.... pa i da imamo makar to materijalno nego je i to prevara najveca od svih.

gde je bog i u kome, niko na zemljinoj kugli ne moze utuviti ljudima u glavu dok oni to sami sebe ne utuve ili dok se on ne pojavi na nebu ili zemlji zavisno od raspolozenja mu njegovog. i tu srbija nije izuzetak od drugih, pa ni pravoslavlje.

losa ti provokacija... mislim to za bibliju. jer to pitaj bilo kog katolika bice slican odnos.

Moj skepticizam je ipak najtvrđa vera...

fisherman1:

Moj skepticizam je ipak najtvrđa vera...

Kliknite za proširenje...

meni kazes koji mirisem prevaru na kilometar... ali opet sve sto ima veze sa etnosom da ga ljudi ne zaborave, da ga se odreknu, ili ne daj boze namerno bace pod pokrivac zarad nekog laznog multikulturalizma koji nigde ne postoji jer je to sve samo maska za fasizam svake drzave, onda je to dobro. pa dokle traje...

marlon:

losa ti provokacija... mislim to za bibliju. jer to pitaj bilo kog katolika bice slican odnos.

Kliknite za proširenje...

Nije provokacija več konstatacija.

Možda sam ovu temu, odnosno tekst, doživela previše lično ... zbog izvesnih razloga. Ponešto znam a ovde ne mogu da kažem. Jednostavno, ne bi bilo fer. Reći ću onda kada moj deda, predratni dr filozofije, bude rehabilitovan.

Borac za prava zivotinja:

Nije provokacija več konstatacija.

Možda sam ovu temu, odnosno tekst, doživela previše lično ... zbog izvesnih razloga. Ponešto znam a ovde ne mogu da kažem. Jednostavno, ne bi bilo fer. Reći ću onda kada moj deda, predratni dr filozofije, bude rehabilitovan.

Kliknite za proširenje...

ja vido ljude koji setaju ono sa njima..retko kulturan i obrazovan svet ne ko one tadiceve lude dileje ili ne daj boze tomini bilmezi i prostaci. osecaju ljudi sta je nestalo iz nas pa zele to da osete ponovo... otprilike to dodje ko zena kad se zaljubi opet ko siparica i hebe joj se dal' je taj za kog ce da umre za vreme rata klao i ubijao ili pisao pesme u prozi

ja mislim da oni kada bi se docepali vlasti bili isti kao svi ostali, a i potpuno bi pustili crkvu u politiku. ok tradicija i vera, mogu ja biti svesna toga, ali ne volim da mi se vera nemece, ne samo pravoslavna, nego bilo koja. i jos neke stvarcice u vezi njih, tako da ja nikada ne bih bila njihov glasac, jer se oni u sustini obracaju malom krugu ljudi.

sve imam osecaj da bi mi liturgija bila obavezna. sa sve maramom na glavi.

evo je je jos jedna tadiceva glasacica

za kraj posto necu da spamujem temu politikom... ne postoji nijedan politicar na svetu koji ima cistu savest..nijedan. od mnogo zla treba izabrati najmanje i tako se svi rukovode u svetu kada glasaju.

zLozi:

ja mislim da oni kada bi se docepali vlasti bili isti kao svi ostali, a i potpuno bi pustili crkvu u politiku. ok tradicija i vera, mogu ja biti svesna toga, ali ne volim da mi se vera nemece, ne samo pravoslavna, nego bilo koja. i jos neke stvarcice u vezi njih, tako da ja nikada ne bih bila njihov glasac, jer se oni u sustini obracaju malom krugu ljudi.

sve imam osecaj da bi mi liturgija bila obavezna. sa sve maramom na glavi.

Kliknite za proširenje...

Naprotiv, oni se obraćaju velikom krugu ljudi, s tendencijom da ih ubede u elitizam svog pokreta. Čim se, u političkom/ideološkom kontekstu spomenu "intelektualci", to postaje udvaranje potencijalnom glasaču - "Možda si mali (običan) čovek al ćeš uz nas postati veliki."