Mickie
Veoma poznat
- Poruka
- 13.240
У Италији је број самоубистава прилиближан броју самоубистава у Тунису пре револуције.
Алесандро Полити, политички аналитичар из Италије који тврди да се „цела Европа налази под нападом финансијских шпекуланата“. Тврди да у Европи нема довољно солидарности и да свака земља цинично поручује – „ми нисмо Грчка“ – док се управо грчки сценарио полако и сигурно шири на целу Европу.
Полити такође истиче да у овом процесу не испашта само радничка класа већ да се мерама штедње жели потпуно да се уништи средња класа. Управо из тог аргумента произлази његова констатација да се бројне земље Европе данас налазе „на ивици оружане револуције“. Алесандро Полити се притом сигурно ослања на бројне историјске лекције, попут индустријске револуције и свргавања феудализма, када је управо средња класа предводила одлучујуће револуције против система који јој је угрожавао егзистенцију. У разговору за Русија Данас такође се осврће на још увек „стабилне“ економије и тврди да су оне тек формално стабилне, док им у стварности свима прети сценарио који већ неко време гледамо у Грчкој.
* Пред Грчком су тешке одлуке – могла би да изађе из еврозоне, можда да банкротира и почне из почетка или пак да се држи овог плана и да трпи деценије мера штедње. Којим правцем би Грчка требало да иде?
Верујем да постоји и трећи правац – европске земље морале би да покажу већу солидарност, која је саставни део лисабонског уговора, али веома мало солидарности смо видели прошлих месеци. Ово је финансијски напад шпекуланата који нападају Европу тако што прво почињу са слабијим земљама и онда се крећу према центру, а центар су у овом случају Француска, Немачка и друге земље са ААА рејтинзима. Свим тим земљама прети се падом рејтинга. Француска је већ срозана на рејтинг „А“. Средња класа се уништава због ових финансијских интереса, то је нешто што је у потпуној супротности са демократијом и слободом.
* Као да описујете некакву ланчану реакцију која се шири из Атине. Прогнозирате ли застрашујући сценарио који казује да ће се и друге државе наћи у истој ситуацији у којој је сада Грчка?
Ако државе и даље буду разједињене, а шпекуланти наставе свој координисани напад, онда је ова ситуација неизбежна. То је управо оно што би европске земље морале покушати да спрече. Али у овом тренутку сви говоре: „Ми нисмо Грчка, ми смо другачији. Нека Грчка плати и онда ће све бити добро“. Ово је веома лош став.
* У реду, разједињеност није добра идеја, али шта јесте? Велике проблеме сада већ имају и Шпанија, Италија и Португалија. Шта је решење?
Као прво, требало би колективно преговарати о дуговањима. Свака држава је сада препуштена сама себи. То није добро кад се налазите под нападом финанцијских шпекуланата – ово није само криза. Требало би надзирати дугове – диференцирати оне који су стварни и оне који представљају сумњиве финансијске операције које Европљани не би требало да плаћају.
* Истакнимо једну ствар коју многи данас не помињу. А то је да на крају дана све те мере штедње највише осећају сами грађани. Колико још дуго радници и средња класа могу да поднесу ове мере штедње? Људи губе све, пензије, здравство, штедњу – где је бес?
Грчка је већ дотакла дно а и друге државе ће ускоро. Јер не ради се овде само о радничкој класи. Најтеже погођена ће заправо бити средња класа, која ће бити тотално уништена само за интересе финансијске елите. Зато сматрам да је ситуација у многим земљама дословно зрела за оружану побуну. У Италији је број самоубистава прилиближан броју самоубистава у Тунису пре револуције.
* У Шпанији имамо масовне протесте против мера штедње. У Италији видимо нове сукобе са полицијом. Знамо добро шта се догађа у Грчкој – пре неколико недеља човек се упуцао у главу пред зградом парламента. Зар није јавност до сада проговорила?
Да, нажалост, постоји политичка и пословна класа која је образована на темељу 30 година дерегулације. Они виде ситуацију, али не схватају поруку која им се шаље. Италија тврди да је број самоубистава у земљи више-мањи исти као и протеклих година, верујем да су статистичари Бен Алија тврдили исто пре побуне у Тунису. Али ови политичари не осећају ништа уколико се то не догађа директно њима.
* Кад је скована идеја еврозоне, тада се она многима чинила као добра идеја. Да ли сада имамо ситуацију кад еврократе у Бриселу и другде једноставно не желе да одустану од те идеје?
Не само они него и политичари. Ствар је у томе да су и наизглед стабилније земље у великим проблемима, банке су им пуне токсичних дугова, о томе се веома мало прича. Поједине земље само изгледају стабилно, али заправо нису. Погледајмо само Велику Британију. Увели су мере штедње, али и даље имају јаку економију упркос чињеници да им је јасно да са дугом стоје веома лоше. С друге стране, имамо САД, које поручују – не желимо да нас се тичу проблеми ЕУ – упркос чињеници да су сви проблеми и настали на темељу скандала у САД.
http://www.vaseljenska.com/vesti/evropa-na-ivici-oruzane-revolucije/
