Izlazak iz kruga

postoje brojne teze, istraživanja isl. o takozvanoj zoni komfora - modusu po kome naš život funkcioniše ušuškan i organizovan i o tome kako je važno iskočiti iz nje radi daljeg napretka, razvoja ils
šta radite ili ste radili da uznapredujete, usvojite nove stavri izvan svog kruga i koliko je to bolno

evo jednog članka: http://www.lovesensa.rs/clanci/trening-za-uspeh/izadjite-iz-svoje-zone-komfora

pa ne nemam neku spec zonu vidljivu za druge koja bi uticala na okolinu..ali sugurica je to i bolje je biti zatvoren i ne otvarati se previse

Ovo je pogodak pravo u centar za nase celokupno drustvo, ali i za ljude sa ovog foruma.

Covek je po svojoj prirodi porazavajuce konzervativno bice, pa su ta svojevoljna iskakanja iz komfora i rutine prava retkost.
To sto nas povremeno zivot sam katapultira iz osvojenih pozicija ne treba mesati sa slobodnom voljom i odlukom da ,,skocimo u nepoznato''. To je tek prava stvar. Desilo mi se svega par puta u zivotu. Na ostale ,,skokove'' sam bila prinudjena.
Sad sam u fazi uljuskavanja i ususkavanja. I bas imam utisak, ne da ne napredujem, nego da regresiram!

Svi veliki ljudi kroz istoriju upravo su postali veliki jer su "iskakali" iz svog takozvanog kruga. I stalno preskakali granice.

Mislim da nas upravo STRAH sprecava da izdjemo iz svog "kruga".

Ljudi se plase promena jer misle da mogu upasti u goru situaciju nego gde se sada nalaze. Tako vidimo da se ljudi pate, muce ali ipak ostaju u svom krugu jer se plase promena. Plase se da ce im te promene doneti samo gore a izgubiti i ono malo udobnosti i mira koji su imali.

jednostavno ću reći...nemam ništa protiv fine ušuškane sigurice...al ne bježim nikad od duhovnog razvoja...i znam da uvijek možemo više i bolje

izaci iz zone komforta znaci prihvatiti rizik

dakle, pitanje se moze svesti na "zasto ljudi ne zele da pristanu na rizik?"

i onda sledi ona cuvena "ko riskira taj profitira"

ja prihvatam rizik, tako da nemam sta da dodam osim da se zajedno sa tobom pitam sta je to sto druge sprecava da pokazu muda?

bitno je ocijeniti da li je nešto vrijedno rizika

bezibre!:

postoje brojne teze, istraživanja isl. o takozvanoj zoni komfora - modusu po kome naš život funkcioniše ušuškan i organizovan i o tome kako je važno iskočiti iz nje radi daljeg napretka, razvoja ils
šta radite ili ste radili da uznapredujete, usvojite nove stavri izvan svog kruga i koliko je to bolno

evo jednog članka: http://www.lovesensa.rs/clanci/trening-za-uspeh/izadjite-iz-svoje-zone-komfora

Kliknite za proširenje...

Polovinom devedesetih sam bila prinuđena da izađem iz svog ušuškanog sveta i počnem nešto sasvim novo, nešto što nije imalo blage veze sa mojim dotadašnjim životom. Bilo je prilično bolno u svakom pogledu. Tokom vremena sam se privikla ali uz neprekidnu nadu da će se vratiti ono što nekad beše. Naravno nije se vratilo, ništa se ne vraća, čak i kad mislimo da se vratilo to više nije ono što smo mislili da će biti.
Meni je uglavnom bilo strašno stresno, valjda i zato što sam takva osoba, volim svoj ušuškan i poznat svet, volim svoj komoditet, pomalo robujem nekim svojim navikama.
Snašla sam se i počela da plivam i tim drugim vodama, ali me je koštalo i zdravlja.
Gledajući unazad nisam sigurna da bih ponovo pokušala niti da bih uspela čak i da pokušam. Kako god, ja sam kanda baš pravi primer onih koji svoje gnezdo, ušuškano i upickano nikako ne bi menjali za nešto novo i nepoznato. Ne volim da rizikujem, ne volim drastične promene, čak i ono prekrštanje ruku na drugi način mi je bilo poprilično teško, uspeh tek iz petog pokušaja.

Boli. Opasno boli. Bez pripremljenosti na bol, eventualne anestezije, ubija, a kako nemas pojma o intenzitetu bola to je osecaj nezaboravan.Ali ako ne razmisljas oo tome onda i bol utuli... ali ne zauvek. Tj. boli zauvek osim ako se ne naviknes na bol ili bol preraste u milovanje ili bar negushenje ili nestezanje ili nepritiskanje. Ako je memorija propustiva materija ili naredbi zabrane izlozena, ono u krugu izgleda kao skoro nepostojeca, kao u snovima dozivljena prica sa nekim posledicama koje se mogu opipati, u albumima okrznuti. Napredovanje u potencijalu je nekada nazadovanje u realu, iako su namere bile bash nevine i ciste, najbolje i najuzvisenije. Napredovanje izvan kruga je rezultat upornosti i zelje da se baci kamen i napravi nova spirala sa mnostvo odskoka unapred. Kad se kamencic zavrljaci onda nema nazad. Bitno da je pljosnat, mali i treba centrirati ne odozgo nego sa strane.

User Unfriendly:

izaci iz zone komforta znaci prihvatiti rizik

dakle, pitanje se moze svesti na "zasto ljudi ne zele da pristanu na rizik?"

i onda sledi ona cuvena "ko riskira taj profitira"

ja prihvatam rizik, tako da nemam sta da dodam osim da se zajedno sa tobom pitam sta je to sto druge sprecava da pokazu muda?

Kliknite za proširenje...

Ljudi ne zele da pristanu na rizik zato sto imaju strah od neuspesnog pokusaja...
Iz cega sledi da bi ljudi promisljanjem trebalo da se oslobode straha...
Samo cini mi se da u praksi promisljanje odmaze

bezibre!:

postoje brojne teze, istraživanja isl. o takozvanoj zoni komfora - modusu po kome naš život funkcioniše ušuškan i organizovan i o tome kako je važno iskočiti iz nje radi daljeg napretka, razvoja ils
šta radite ili ste radili da uznapredujete, usvojite nove stavri izvan svog kruga i koliko je to bolno

evo jednog članka: http://www.lovesensa.rs/clanci/trening-za-uspeh/izadjite-iz-svoje-zone-komfora

Kliknite za proširenje...

Ne znaci da ako napustimo modus po kome nas zivot funkcionise da cemo odjednom dobiti prosvetljenje. Mozda i nazadujemo umesto da napredujemo.
I sta ima lose u tome da zivimo u takozvanoj zoni konfora, posebno ako smo srecni i zadovoljni s onim sta imamo?!
Recimo da si profesor na fakultetu koji je zadovoljan sa svojim poslom, imas zenu, decu... imas svoj svet u kome se osecas vise nego komforno.
Da li ces napredovati, ako ostavis sve to i odes recimo da zivis ko bezdomnik, kopas po kontejnerima, prosis na ulici?

Sibyla:

Spojler

Ne znaci da ako napustimo modus po kome nas zivot funkcionise da cemo odjednom dobiti prosvetljenje. Mozda i nazadujemo umesto da napredujemo.
I sta ima lose u tome da zivimo u takozvanoj zoni konfora, posebno ako smo srecni i zadovoljni s onim sta imamo?!

Recimo da si profesor na fakultetu koji je zadovoljan sa svojim poslom, imas zenu, decu... imas svoj svet u kome se osecas vise nego komforno.

Spojler

Da li ces napredovati, ako ostavis sve to i odes recimo da zivis ko bezdomnik, kopas po kontejnerima, prosis na ulici?

Kliknite za proširenje...

Oh yea, komformizam zacelja indexa citiranosti uz privid zivota punim plucima

winx vila:

Oh yea, komformizam zacelja indexa citiranosti uz privid zivota punim plucima

Kliknite za proširenje...

mislim da komformizam profesora podrazumeva i odredjeni socijalni status, kao i polaganje punog prava na studentkinje bez drustvene osude

u pećini, sa krznima i vatricom bilo je sasvim udobno..

ranjeni Zoro:

u pećini, sa krznima i vatricom bilo je sasvim udobno..

Kliknite za proširenje...

Ne mogu da prestanem da se smejem!

Ne znam sta nam je sve ovo trebalo?!

Jedino što radim po ovom pitanju je da upoznajem ljude virtuelno...
Volim mir rutinica rules...

Признајем, не волим више ама баш никакве промјене, па ни најситније. Оне радикалне су направиле посао за сто живота.
Чак и то најневиније упознавање нових људи...нешто ми не иде, колико год се понекад присиљавала. Знам гдје је закочило, али не успијевам откочити.

Navika je jedna muka a odvika dve..tj klin se klinom izbija stare navike se prevladjuju usvajanjem novih.

Martial:

Navika je

Kliknite za proširenje...

gvozdena kosulja...

Canoodler:

gvozdena kosulja...

Kliknite za proširenje...

Sto moze da bude u nekim prilikama korisno ..ako npr neko puca na tebe nije lose imati gvozdenu kosulju zar ne..ali ako upadnes u duboku vodu gvozdena kosulja ce te povuci na dno i udaviti..

ja volim ponavljanje... mada bivalo je u životu perioda kad sam nekako bežala od toga ili pola ponavljam a pola ne, ali sam polunigde ionako
ili ga ne volim ali eto