Tekila Gerila
Aktivan član
- Poruka
- 1.113
Док сам читао текст Слободана Антонића „Поука избора 2012“, нисам могао да се не сетим две народне изреке. Прва је: „Чега се паметан стиди тиме се бена поноси“. Друга је: „У лажи су кратке ноге“. Те народне умотворине пале су ми на памет, не због Антонићевих клетви и увреда на мој рачун, већ услед суштински контроверзних елемената његовог текста. Што се тиче Антонићевог клеветања и вређања, уобичајеног у његовим чланцима од када нема шта друго сувисло да каже на рачун опонената, на то сам навикао, и до сада се уздржавао чак и индиректно да одговорим.
ПРЉАВА ИЗБОРНА ПОСЛА
Антонић се, а да и не поцрвени, хвали да су он и Вукадиновић – јавности већ добро знани као лобисти ДС-а – умногоме тачно предвидели резултате избора. Сада је многима јасно да су избори били лажирани, а Антонићу се омакло „признање“ да су он и његов НСПМ компањон знали шта се спрема! Када сам то прочитао остао сам без речи. Уместо да ћуте, пошто су обавили свој део прљавих изборних послова за рачун „жутих“ и њихове избледело „црвене“ пратеће коалиције, а против ДСС-а, СНС-а, СРС-а и Двери – они се сада, на неки начин, чак и хвале својим (не)делима, односно посредно признају да су благовремено били упућени у оно шта је Борисова & Дачићева екипа радила.
Мада, можда је то у складу са пословном логиком. Није искључено ни да се ради о комерцијалној поруци: „Коме је до изборних играрија нек иде у НСПМ“. А морал? Па он ту и тако одавно не „станује“. Једино је за Антонића незгодно што не може у исто време да буде политички шибицар и да успешно продаје имиџ „поштеног“, „независног интелектуалца“. Док то покушава на једној страни, а на другој маркетиншки велича потенцијале НСПМ-а да ради оно што смо видели да је последње 3-4 године чинио –директно доприноси томе да сва „раскош“ његових манипулација постане огољено очита. Да се на време одлучио шта хоће да буде – нескривени лобиста или „слободомислећи интелектуалац“ који из потаје ради за естаблишмент – боље би прошао.
Уосталом, шта има везе и да је решио да нескрива свој пропагандистички статус? Није ово доба када су биле цењене истинске „грађанске вредности“, односно моралност била за узор, те када се знало шта је и ко је професор универзитета. Данас и „кокаинска хероина“, Биљана Србљановић, предаје на универзитету. Што онда Слободан Антонић не би мога да буде професор на услузи Шаперу или неком другом опуномоћенику „жутог двора“?
ГАЖЕЊЕ НАРОДА
Не живимо у Немачкој 19. већ у Србији са почетка 21. века, где је владајућој „елити“ Карлеуша арбитар „укуса“ а НСПМ мерило „морала“. Када је на незаконит начин краљ Хесена 1837. године укину Устав, професори угледног Гетингенског универзитета томе су се масовно успротивили па су због тога били отпуштени од стране владе Хановера (која се солидарисала са владаром Хесена). Када 2012. године Тадић покраде изборе, Слободан Антонић и неке друге његове колеге са Београдског универзитета, окоме се на опозицију! Зато ће, на овај или онај начин, вероватно бити награђени од стране режима (ако опстане). Ето, то је нама дало нешто мање од два века моралне деградације!
Но, није се баш све променило. Када су поменути немачки професори избачени са посла, многи грађани Хановера и других немачких држава упутили су протесна писма владајућим структурама поменуте али и других немачких краљевине. Добили су одговор од министра унутрашњих послова Пруске (Густава фон Роха), који је постао надалеко чувен. Он је гласио: „Поданицима, због ограничене способности да разумеју ствари, није допуштено да суде о поступцима највиших инстанци власти“.
Очито, и Тадић са својом булументом мисли да грађани Србије имају врло „ограничен ум“, те су дужни да прихвате све што им буде сервирано, како на изборима тако и после њих (нпр. планирано скоро подизање ПДВ-а чак до невероватних 25%). Ту је сличност између наших жутих „барона“ и немачке феудалне касте у епохи када је покушавала да очува свој утицај. Разлика је у моралном и стручном квалитету тадашње немачке академске заједнице и великог дела њихових садашњих српских колега. Са тиме да актуелни режим има право да ниподаштава вољу нашег народа, готово да је несумњиво, потпуно се слаже Слободан Антонић (о лажном Влаху Ђорђу Вукадиновићу да и не говорим). Некада су професори и нашег Филозофског факултета уважавали етику, сада им је, изгледа, драже да свирају у „дипле“.
МРЖЊА УМЕСТО АРГУМЕНАТА
Када је током Другог светског рата од српских културних радника тражено да потпишу један апел за рачун окупатора, међу онима који су то одбили био је и чувени хелениста и филозоф Милош Ђурић. На то му је један његов познаник, иначе професор музике, дошапнуо: „Потпиши Мишо, страдаћеш“. Ђурић му је одговорио: „Лако је теби, ти у некакве дипле свираш, ја предајем етику“.
Милош Ђурић је због своје принципијелности послат у логор на Бањици, где је, иако је преживео рат, провео тешке дане. С друге стране, многи од оних што се данас куну у своје „интелектуално поштење“, и крију иза академских титула док раде неморалне ствари, не да би потписали било какав проглас окупатора, већ би у „сласт“ свакога ко им се замерио – поготово ако је свестан оног што раде – опањкавали и на друге начине гурали у казамате. Уосталом, неки од њих су били најгоре комунистичке главосече, које су чак и 80-их година набеђивали и прогањали истински слободоумне интелектуалце због „српског национализма“, „клерофашизма“ и томе сличног (опширније о том – потом).
Хвала Богу што смо само под меком окупацијом НАТО-а и његових овдашњих следбеника! Мање више што нас из пар преосталих слободних медија (Печат, Видовдан, Нови Стандард), нпр. Антонић на разне начине вербално вређа (примитивци, људи који имају црно испод ноктију, пећинске сподобе, „патриотско-коментаторска баба-Смиљана“ – што је нова увреда у његовом асортиману, пре неки дан „ексклузивно“ упућена мени). Како се каже: „Псује ко Влах“. Нека. Не би Антонић тако поступао да има било шта друго да каже, а да се не „упетља ко пиле у кучину“, као што се десило са текстом „Поука избора 2012“, којим је јавност подсетио да је НСПМ унапред знао како ће Тадић наместити изборе.
Видовдан
ПРЉАВА ИЗБОРНА ПОСЛА
Антонић се, а да и не поцрвени, хвали да су он и Вукадиновић – јавности већ добро знани као лобисти ДС-а – умногоме тачно предвидели резултате избора. Сада је многима јасно да су избори били лажирани, а Антонићу се омакло „признање“ да су он и његов НСПМ компањон знали шта се спрема! Када сам то прочитао остао сам без речи. Уместо да ћуте, пошто су обавили свој део прљавих изборних послова за рачун „жутих“ и њихове избледело „црвене“ пратеће коалиције, а против ДСС-а, СНС-а, СРС-а и Двери – они се сада, на неки начин, чак и хвале својим (не)делима, односно посредно признају да су благовремено били упућени у оно шта је Борисова & Дачићева екипа радила.
Мада, можда је то у складу са пословном логиком. Није искључено ни да се ради о комерцијалној поруци: „Коме је до изборних играрија нек иде у НСПМ“. А морал? Па он ту и тако одавно не „станује“. Једино је за Антонића незгодно што не може у исто време да буде политички шибицар и да успешно продаје имиџ „поштеног“, „независног интелектуалца“. Док то покушава на једној страни, а на другој маркетиншки велича потенцијале НСПМ-а да ради оно што смо видели да је последње 3-4 године чинио –директно доприноси томе да сва „раскош“ његових манипулација постане огољено очита. Да се на време одлучио шта хоће да буде – нескривени лобиста или „слободомислећи интелектуалац“ који из потаје ради за естаблишмент – боље би прошао.
Уосталом, шта има везе и да је решио да нескрива свој пропагандистички статус? Није ово доба када су биле цењене истинске „грађанске вредности“, односно моралност била за узор, те када се знало шта је и ко је професор универзитета. Данас и „кокаинска хероина“, Биљана Србљановић, предаје на универзитету. Што онда Слободан Антонић не би мога да буде професор на услузи Шаперу или неком другом опуномоћенику „жутог двора“?
ГАЖЕЊЕ НАРОДА
Не живимо у Немачкој 19. већ у Србији са почетка 21. века, где је владајућој „елити“ Карлеуша арбитар „укуса“ а НСПМ мерило „морала“. Када је на незаконит начин краљ Хесена 1837. године укину Устав, професори угледног Гетингенског универзитета томе су се масовно успротивили па су због тога били отпуштени од стране владе Хановера (која се солидарисала са владаром Хесена). Када 2012. године Тадић покраде изборе, Слободан Антонић и неке друге његове колеге са Београдског универзитета, окоме се на опозицију! Зато ће, на овај или онај начин, вероватно бити награђени од стране режима (ако опстане). Ето, то је нама дало нешто мање од два века моралне деградације!
Но, није се баш све променило. Када су поменути немачки професори избачени са посла, многи грађани Хановера и других немачких држава упутили су протесна писма владајућим структурама поменуте али и других немачких краљевине. Добили су одговор од министра унутрашњих послова Пруске (Густава фон Роха), који је постао надалеко чувен. Он је гласио: „Поданицима, због ограничене способности да разумеју ствари, није допуштено да суде о поступцима највиших инстанци власти“.
Очито, и Тадић са својом булументом мисли да грађани Србије имају врло „ограничен ум“, те су дужни да прихвате све што им буде сервирано, како на изборима тако и после њих (нпр. планирано скоро подизање ПДВ-а чак до невероватних 25%). Ту је сличност између наших жутих „барона“ и немачке феудалне касте у епохи када је покушавала да очува свој утицај. Разлика је у моралном и стручном квалитету тадашње немачке академске заједнице и великог дела њихових садашњих српских колега. Са тиме да актуелни режим има право да ниподаштава вољу нашег народа, готово да је несумњиво, потпуно се слаже Слободан Антонић (о лажном Влаху Ђорђу Вукадиновићу да и не говорим). Некада су професори и нашег Филозофског факултета уважавали етику, сада им је, изгледа, драже да свирају у „дипле“.
МРЖЊА УМЕСТО АРГУМЕНАТА
Када је током Другог светског рата од српских културних радника тражено да потпишу један апел за рачун окупатора, међу онима који су то одбили био је и чувени хелениста и филозоф Милош Ђурић. На то му је један његов познаник, иначе професор музике, дошапнуо: „Потпиши Мишо, страдаћеш“. Ђурић му је одговорио: „Лако је теби, ти у некакве дипле свираш, ја предајем етику“.
Милош Ђурић је због своје принципијелности послат у логор на Бањици, где је, иако је преживео рат, провео тешке дане. С друге стране, многи од оних што се данас куну у своје „интелектуално поштење“, и крију иза академских титула док раде неморалне ствари, не да би потписали било какав проглас окупатора, већ би у „сласт“ свакога ко им се замерио – поготово ако је свестан оног што раде – опањкавали и на друге начине гурали у казамате. Уосталом, неки од њих су били најгоре комунистичке главосече, које су чак и 80-их година набеђивали и прогањали истински слободоумне интелектуалце због „српског национализма“, „клерофашизма“ и томе сличног (опширније о том – потом).
Хвала Богу што смо само под меком окупацијом НАТО-а и његових овдашњих следбеника! Мање више што нас из пар преосталих слободних медија (Печат, Видовдан, Нови Стандард), нпр. Антонић на разне начине вербално вређа (примитивци, људи који имају црно испод ноктију, пећинске сподобе, „патриотско-коментаторска баба-Смиљана“ – што је нова увреда у његовом асортиману, пре неки дан „ексклузивно“ упућена мени). Како се каже: „Псује ко Влах“. Нека. Не би Антонић тако поступао да има било шта друго да каже, а да се не „упетља ко пиле у кучину“, као што се десило са текстом „Поука избора 2012“, којим је јавност подсетио да је НСПМ унапред знао како ће Тадић наместити изборе.
Видовдан
