Душан Силни
Zainteresovan član
- Poruka
- 435
Ovo ne žele da znate: Island izašao iz krize štiteći svoje građane, a ne banke!
13. 05. 2012 22:09 | Index.hr / Превео: Жарко Војводић
Успешан Исландски модел
Рејкјавик – Организација за економску сарадњу и развој процењује како ће исландска економија ове године да прерасте подручје еврозоне, а мере које је Исланд спровео да би се опоравио од дубоке финансијске кризе у којој се нашао 2008. године показале су се успешнима.
Рејтингшка агенција Фич Исланду је подигла рејтинг, па та острвска држава након статуса ”ђубре” и спољног дуга од 50 милијарди евра сада има стабилну прогнозу. 2011. Исланд је остварио раст БДП-а од 2.9 посто, иако би ове године могао да падне на и даље задовољавајућих 2.4 посто. Сам дефицит буџета је са 6.5 посто из 2009. прошле године смањен на само 0.5 посто, а ове се године очекује суфицит.
Потребе грађана испред потреба банака и тржишта
Исландским приступом решавању финансијског слома потребе грађана су у сваком погледу стављене испред потреба тржишта и банака. Споразумом између владе и банака домаћинства су добила отпис дугова, тако што се дуг опраштао оним домаћинствима којима је износ премашивао 110 посто укупне имовине.
Такође, тамошњи Врховни суд је у јуну 2010. одлучио да су кредити с валутним клаузулама незаконити, тако да грађани више нису морали да покривају губитке домаће валуте. Од краја 2008. исландске банке су опростиле зајмове у износу од 13 посто укупне домаће производње, чиме се терет дуговања олакшао за више од четвртине грађана.
Због тога, Исланђани који су 2009. парламент гађали камењем захтевајући да политичке вође и банкари преузму одговорност за економски и финансијски колапс земље сада задовољно убиру плодове свог беса, исто као и резултате негативног изгласавања референдума о помагању пропалих банака са 85 милијарди долара.
”Ако су домаћинства неликвидна, банке то, без обзира на своје интересе, требају да прихвате”
Ларс Кристенсен из Данске Банке у Копенхагену рекао је да је Исланд, о томе што је потребно и шта учинити у кризи, следио упутства из приручника, а с тиме би требао да се сложи сваки економиста, те је коментаришући потезе исландске владе додао и да банке, без обзира на своје интересе, једноставно морају да прихвате неликвидност домаћинстава.
Већина Исланђана не жели у ЕУ
Уз мере којима је помогнуто грађанима исландске власти ће да подигну оптужнице против свих одговорних за ризично пословање, па ће тако пред судом да се нађе чак 90 особа, а више од 200 особа, укључујући и руководиоце три највеће исландске банке.
Под истрагом ће се наћи и бивши премијер Геир Харде. Парламент још увек није одлучио да ли ће истрајати у оптужници која је због његове улоге у кризи против њега подигнута пре три године.
У међувремену спроведене анкете показају да већина Исланђана не жели да уђе у европску унију у којој дужничка криза траје већ трећу годину, и не назире јој се крај.
Ovo ne žele da znate: Island izašao iz krize štiteći svoje građane, a ne banke!
http://www.index.hr/vijesti/clanak/...stiteci-svoje-gradjane-a-ne-banke/600156.aspx
13. 05. 2012 22:09 | Index.hr / Превео: Жарко Војводић
Успешан Исландски модел
Рејкјавик – Организација за економску сарадњу и развој процењује како ће исландска економија ове године да прерасте подручје еврозоне, а мере које је Исланд спровео да би се опоравио од дубоке финансијске кризе у којој се нашао 2008. године показале су се успешнима.
Рејтингшка агенција Фич Исланду је подигла рејтинг, па та острвска држава након статуса ”ђубре” и спољног дуга од 50 милијарди евра сада има стабилну прогнозу. 2011. Исланд је остварио раст БДП-а од 2.9 посто, иако би ове године могао да падне на и даље задовољавајућих 2.4 посто. Сам дефицит буџета је са 6.5 посто из 2009. прошле године смањен на само 0.5 посто, а ове се године очекује суфицит.
Потребе грађана испред потреба банака и тржишта
Исландским приступом решавању финансијског слома потребе грађана су у сваком погледу стављене испред потреба тржишта и банака. Споразумом између владе и банака домаћинства су добила отпис дугова, тако што се дуг опраштао оним домаћинствима којима је износ премашивао 110 посто укупне имовине.
Такође, тамошњи Врховни суд је у јуну 2010. одлучио да су кредити с валутним клаузулама незаконити, тако да грађани више нису морали да покривају губитке домаће валуте. Од краја 2008. исландске банке су опростиле зајмове у износу од 13 посто укупне домаће производње, чиме се терет дуговања олакшао за више од четвртине грађана.
Због тога, Исланђани који су 2009. парламент гађали камењем захтевајући да политичке вође и банкари преузму одговорност за економски и финансијски колапс земље сада задовољно убиру плодове свог беса, исто као и резултате негативног изгласавања референдума о помагању пропалих банака са 85 милијарди долара.
”Ако су домаћинства неликвидна, банке то, без обзира на своје интересе, требају да прихвате”
Ларс Кристенсен из Данске Банке у Копенхагену рекао је да је Исланд, о томе што је потребно и шта учинити у кризи, следио упутства из приручника, а с тиме би требао да се сложи сваки економиста, те је коментаришући потезе исландске владе додао и да банке, без обзира на своје интересе, једноставно морају да прихвате неликвидност домаћинстава.
Већина Исланђана не жели у ЕУ
Уз мере којима је помогнуто грађанима исландске власти ће да подигну оптужнице против свих одговорних за ризично пословање, па ће тако пред судом да се нађе чак 90 особа, а више од 200 особа, укључујући и руководиоце три највеће исландске банке.
Под истрагом ће се наћи и бивши премијер Геир Харде. Парламент још увек није одлучио да ли ће истрајати у оптужници која је због његове улоге у кризи против њега подигнута пре три године.
У међувремену спроведене анкете показају да већина Исланђана не жели да уђе у европску унију у којој дужничка криза траје већ трећу годину, и не назире јој се крај.
Ovo ne žele da znate: Island izašao iz krize štiteći svoje građane, a ne banke!
http://www.index.hr/vijesti/clanak/...stiteci-svoje-gradjane-a-ne-banke/600156.aspx
salim se no
