Гдје почивају српски владари

На овој теми постављајте информације и фотографије гробница српских владара из свих времена из свих српских земаља. Успут- за које се босанске владаре зна гдје су сахрањени, сем за краљицу Катарину чији је гроб познат?

Лепа тема с обзиром да се многима не знају места почивања,док су другима често мењана и ни данас се не зна тачно.

Ево неких за које знам.
Мошти цара Душана су у цркви Св.Марка у Београду.


Мошти кнеза Лазара у Лазарици,Крушевац.


Мошти краља Милутина у цркви Христа краља у Софији,Бугарска.

Нисам знао да Милутин почива у Софији. Знао сам да је у Бугарској, али нисам знао гдје тачно.

Ројалиста:

За тело цара Душана се не може користити термин мошти, јер он никада није канонизован. Елем, мошти његовог сина, Св. цара Уроша, налазе се данас на Фрушкој гори, у Манастиру Нови Јазак:

Spojler

Kliknite za proširenje...

Тачно. Термин мошти се користи само за тијело канониованих. Душан је једини владар из лозе Немањића који то није.

У Студеници се налазе мошти Стефана Немање,његове жене Ане и синова Вукана и Стефана.


Na ulazu u Bogorodičinu crkvu, sa desne strane, nalazi se mermerni sarkofag ktitora Stefana Nemanje, čije su mošti prenete iz Hilandara 1207. Godine i u kome počiva kao sveti Simeon Mirotočivi. Pred samim oltarom, takođe s desne strane, smešten je kivot Stefana Prvovenčanog. Srebrni kovčeg poklonila je Persida, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića, a rad je Vinćenca Kaclera iz 1853.g. Sa leve strane ispred ikonostasa nalazi se ćivot sv.Anastasije, ćerke vizantijskog cara Romana IV, žene velikog župana Stefana Nemanje, majke velikog župana Vukana, Stefana Prvovenčanog, prvog kralja srpskog i Rastka – sv. Save. Kivot je od drveta, okovan srebrom i zlatom i ukrašen dragim kamenjem, emajlom i gravurom. Rađen je 3,5 godine. Njegov autor je đakon Vojislav Bilbija,po zanimanju stomatolog koji živi i radi u Holandiji, a bavi se živopisanjem ikona i obradom plemenitog metala. Kivot je poklonio manastiru 1996. godine.

Ројалиста:

За тело цара Душана се не може користити термин мошти, јер он никада није канонизован.

​

Kliknite za proširenje...

У праву си,али поента је иста,Душанови остаци су у цркви Св.Марка.

Lekizan:

У Студеници се налазе мошти Стефана Немање,његове жене Ане и синова Вукана и Стефана.

Spojler

Kliknite za proširenje...

Много лијепе слике.

Lekizan:

У праву си,али поента је иста,Душанови остаци су у цркви Св.Марка.

Kliknite za proširenje...

То ако су у цркви не даје им никакву предност у односу на оне што су под ведрим небом.

Иначе, у крипти цркве Св. Марка налазе се тела краља Александра и краљице Драге Обреновић. А у Саборној цркви у Београду лежи кнез Михаило Обреновић у предивном саркофагу.

Ројалиста:

То ако су у цркви не даје им никакву предност у односу на оне што су под ведрим небом.

Иначе, у крипти цркве Св. Марка налазе се тела краља Александра и краљице Драге Обреновић. А у Саборној цркви у Београду лежи кнез Михаило Обреновић у предивном саркофагу.

Kliknite za proširenje...

Таман за пар седмица идем у Београд, па ћу посјетити и Саборну цркву...

Надгробна плоча на гробу краља Милана у манастиру Крушедол.

И шта је фора са краљем Милутином, зар никог у власти не тангира што је у Бугарској?

Гробнице Твртка Другог, Стефана Томаша и још једног за сада непознатог владара се налазе у Бобовцу.


Краљица Катарина почива у цркви Santa Maria Ara Coeli у Риму.

Lekizan:

Мошти кнеза Лазара у Лазарици, Крушевац.

Spojler

Kliknite za proširenje...

не. мошти Св. кнеза Лазара се налазе испред царских двери у његовој задужбини- цркви Вазнесења Христовог, манастир Раваница.

Мошти краља Милутина у цркви Христа краља у Софији, Бугарска.

Spojler

Kliknite za proširenje...

тачно, али се не ради о ''цркви Христа Краља'', него о цркви Св. Краља (Милутина), тј. о цркви Св. Недеље:

Църквата "Света Неделя" е катедрала на Софийската митрополия. Тя заема мястото на стария площад Коручешме, който се славел със свой извор, засенчван от вековни дървета. Днес площадът се нарича "Света Неделя". През XIX и първите десетилетия на XX век храмът се нарича и "Свети Крал", тъй като в него се съхранявали мощите на сръбския крал Стефан Урош II (1282-1321). Около 1460 г. по време на чумна епидемия Софийският митрополит Силваний ги пренесъл от селището Трепче, северно от Прищина, в днешния Люлински манастир "Св. Кирил и Методий" (наричан и "Св. Крал"). Впоследствие те били пренесени последователно в ротондата "Св. Георги", в храма "Св. Безплътни сили" (или "Св. Архангели"), в митрополитската църква "Св. Марина". Вероятно в началото на XVIII в. храм "Св. Неделя" станал митрополитски и мощите на сръбския крал били пренесени в него.
http://bg.wikipedia.org/wiki/Света_Неделя_(София)

Kliknite za proširenje...

Bajo Pivljanin:

Гробнице Твртка Другог, Стефана Томаша и још једног за сада непознатог владара се налазе у Бобовцу.


[/IMG]

Kliknite za proširenje...

Ако се не варам, те плоче и све остало везано за Бобовац и сву хрватску параду везано за то мјесто је јако сумњиво.Па хрватско ходошашће, па прављења католичке цркве, па проглашење Бобовца за кључно мјесто Краљевине Босне... Иначе је чудно како већини босанских владара не знамо гроб.

Чика.Пера:

Ако се не варам, те плоче и све остало везано за Бобовац и сву хрватску параду везано за то мјесто је јако сумњиво.Па хрватско ходошашће, па прављења католичке цркве, па проглашење Бобовца за кључно мјесто Краљевине Босне... Иначе је чудно како већини босанских владара не знамо гроб.

Kliknite za proširenje...

Сви су они, осим Кулина Бана, заборављени од свих Босанаца, осим када их се сете због савремених полтичких потреба. Јербо, нико није остао да чува сећање на њих - римокатолици су одржавали светачке и култ Богородице, православна црква је улетела са својим заштитницима Немањићима, а муслиманима је и данас дражи онај што је Стефану Томашевићу одсекао главу негу сам Стефан и његови преци.
А успомену на Кулина изгладе сачуваше дубровачки трговци, јер им је он дао најшире повластице у својој држави.
Што се Хрвата тиче, не верујем да је то све "намештаљка" колико део смиљшење дугорочне политике остварења "хрватског државног права".

Bajo Pivljanin:

Сви су они, осим Кулина Бана, заборављени од свих Босанаца, осим када их се сете због савремених полтичких потреба. Јербо, нико није остао да чува сећање на њих - римокатолици су одржавали светачке и култ Богородице, православна црква је улетела са својим заштитницима Немањићима, а муслиманима је и данас дражи онај што је Стефану Томашевићу одсекао главу негу сам Стефан и његови преци.
А успомену на Кулина изгладе сачуваше дубровачки трговци, јер им је он дао најшире повластице у својој држави.
Што се Хрвата тиче, не верујем да је то све "намештаљка" колико део смиљшење дугорочне политике остварења "хрватског државног права".

Kliknite za proširenje...

Да, ово је све истина...Понекад се понеки Бошњак сјети неког боанског владара који му први падне напамет и буквално се наложи на њега. АЛи то само да би доказали своју посебност. И даље би најсрећнији били да им неко каже да су чисти Арапи( јер Турци нису довољно екстремни). А и од Кулина је остало само лијепо сјећање, пар новчића и ''Од Кулина бана и добријех дана''. Ништа више. Ни њему гроб не знамо.

Највише сам ту разочаран у Православну цркву. Јер је било и босанских владара који су били православци, као нпр. Твртко Први. Али не, важно је да ми нисмо имали никог другог до Немањића.

Нема никаквих индиција да је Твртко био православац.

Bajo Pivljanin:

Нема никаквих индиција да је Твртко био православац.

Kliknite za proširenje...

Крунисао се у МИлешеви, подигао православни манастир.

Чика.Пера:

Крунисао се у МИлешеви, подигао православни манастир.

Kliknite za proširenje...

И какве то везе има? Који је то манастир Твртко подигао?

И Драгутин је дизао римокатоличке манастире па то не значи да је био римокатолик.

Bajo Pivljanin:

Нема никаквих индиција да је Твртко био православац.

Kliknite za proširenje...

Не знам колико је извор поуздан (Mitja Velikonja, Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina, стр. 33), али могуће је да је Твртко I до 1347. године припадао православној вери, када се преобратио у римокатоличку, иако је у стварности можда највише нагињао Цркви босанској. Али мислим да ми данас не бисмо требали посвећивати више пажње његовој верској опредељености до онолико колико јој је и он сам посвећивао.

Bajo Pivljanin:

И какве то везе има? Који је то манастир Твртко подигао?

И Драгутин је дизао римокатоличке манастире па то не значи да је био римокатолик.

Kliknite za proširenje...

Када је ширио Босну на запад, подигао је манастир на територији данашње Хрватске. Не могу сада да се сјетим имена манастира.

Моје лично мишљење је да је већина босанских владара припадала Цркви босанској. И опет је неправда што их ''Хрвати сахрањују'' у католичкој цркви. Код њих и данас важи католик=Хрват

Bajo Pivljanin:

И Драгутин је дизао римокатоличке манастире па то не значи да је био римокатолик.

Kliknite za proširenje...

Иначе, које је римокатоличке манастире подигао Драгутин? Иначе знам да је био у добрим односима са католицима.

Statler and Waldorf:

не. мошти Св. кнеза Лазара се налазе испред царских двери у његовој задужбини- цркви Вазнесења Христовог, манастир Раваница.

Kliknite za proširenje...

Хвала на исправци.Биле су на целивању у Лазарици па сам мислио и да су премештеме у њу за стално.

Statler and Waldorf:

тачно, али се не ради о ''цркви Христа Краља'', него о цркви Св. Краља (Милутина), тј. о цркви Св. Недеље:

Kliknite za proširenje...

Да у праву си.Иначе било је у плану да се његове мошти преместе у његову задужбину манастир Бањска код Митровице где је и сахрањен,али се нешто то отегло.Рестаурација манастира није готова,а оно што је урађено изгледа да није доброг квалитета,затим ови проблеми са Шиптарима доле,као и противљење Бугара отежавају процес.