Dosta je bilo, menjamo sistem!

S obzirom na enormnu korumpiranost sistema, zašto bi gradjani i dalje podlegali nereprezentativnom poretku i uzurpiranoj strukturi vlasti, gde neko protiv koga je 90% ili 97% populacije formira vlast i upravlja državom?

Direktna demokratija (DD)

U Srbiji uproscen sistem treba da izgleda ovako:

Svaki gradjanin pripada svojoj lokalnoj grupi od 50-ak ljudi.
50-ak lokalnih gradjana izabere vodju koji ih privremeno zastupa, odnosno 100 ljudi ujedno može da izabere 2 vodje, 200 ljudi 4 vodje...

150 hiljada vodja u Srbiji (svaki može da garantuje sa ljudima koji stoje iza njega)

200 vodja (priblizno) iz sire zajednice, koji zastupaju svojih priblizno 10000 gradjana, dalje bira 2 do 4 poslanika među sobom.

200-400 poslanika na milion gradjana (1 na 5000 ili jedan na 2500 gradjana).
1500-3000 poslanika za Novu Narodnu Skupstinu Srbije, koja diskutuje i donosi važne odluke u skladu sa narodnom voljom.

Mandati su dinamicni i poslanik ili vodja se može smenuti (rotirati na nizu funkciju) u roku od 1 dan od strane onih koje zastupa.
Svako može da predlozi sebe za neku funkciju i da obrazlozi ciljeve, posle čega može da bude izabran (rotiran).

Kad se biraju vodje i poslanici uslov je da opsti interes bude daleko ispred licnog interesa.
Vodje i poslanici ne smeju biti clanovi partija.
Birati samo ljude od poverenja koji se ne prodaju, nema kupovanja glasova, sve je lako proveri kod gradjana.
Vodje i poslanici ne mogu da imaju ličnu korist zbog toga sto su izabrani, mogu samo da dobiju procenat od onih ispod sebe kada svima obezbede kolektivna dobra.

Svaki gradjanin je kandidat za vodju i poslanika, a poslanik je ujedno i vodja.
Ko je izabran za vodju ili poslanika, ne znači da će to i ostati posle 2 dana, može biti smenjen posle 2 minuta a može ostati neodređeno dokle god ima poverenje i reputaciju.
Malo je verovatno da neko hoće stalnu obavezu, često rotiranje je najverovatnije.
Pored sistema vodja i poslanika, vodje i poslanici dodeljuju zadatke menadzerima za razne oblasti i zadatke, koji se dinamicki biraju i angazuju po potrebi.

Model je resursna ekonomija, upotreba i razmena dobara za opste dobro.
Na primer, vodje međusobno ili preko poslanika ugovaraju potrebnu razmenu dobara, jedna grupa proizvede tonu povrca, i to onda razmeni sa drugim grupama u zamenu za tonu melka, tonu psenice, tonu kukuruza...
Novcana razmena često nije ni potrebna.
Neophodni troskovi se finansiraju grupno, kao sto je na primer gorivo za prevoz dobara, dok efikasniji energetski model nije uspostavljen.

Kada je ovakav sistem uspostavljen lako je sprovesti narodno vladanje kao sto je peticija protiv nečega i za usvajanje nečega.
Na primer, neki sadasnji funkcioner protiv koga je 95% populacije može lako biti skonjen sa polozaja jer milioni ljudi preko vodja glasaju za njegovo izvodjenje pred lice narodne pravde.
Tako bi bilo gotovo nemoguće da neko ko je dobio par procenata glasova na izorima, formira vlast i diktira sudbinu državi na korumpiran način.