Алекса Шантић
Prikazujem rezultate 1 do 3 od 3

Tema: Алекса Шантић

  1. #1
    Veoma poznat diretore (avatar)
    Učlanjen
    18.07.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    38:54:18N 77:00:58W
    Poruke
    12.957
    Reputaciona moć
    182

    Podrazumevano Алекса Шантић

    Posto nigdje nema teme o jednom od velikana srpske poezije rekoh sebi da zapocnem jednu

    GLEDAO SAM NEBO...


    Gledao sam nebo
    U po noći tije,
    Ni jedan oblačak
    Pokriv'o ga nije.

    Sijale su zv'jezde
    U divotnom čaru,
    I pjesmice vile
    Svom noćnom stražaru;

    I mjesec ih gled'o
    Pa se osmjehiv'o,
    Vasionom zlatne,
    Zrake je razliv'o.

    Sv'jetlile su gore,
    Sv'jetlile se dole,
    I vječno sumorne
    One st'jene gole.

    Ali na jedanput
    Kao da se pak'o
    U razjari crnoj
    Na taj svijet mak'o.

    Zaduvao vihor
    Pomamom demona,
    Pomračalo nebo,
    C'jela vasiona.

    Drhtala je zemlja,
    Strepile su strane;
    Uzdisala gora,
    Lomile se grane.

    Što god cv'jeća bješe
    Mirisava, divna,
    Sve iščupa jarost
    Vihorova kivna.

    Al' gle kako pade
    Ta paklena sila,
    Razvedri se nebo, -
    Svanu zora mila.

    Skrili se oblaci,
    Razbjegle se tmine; -
    Eto b'jelog danka
    Da nam suncem sine.

    * * *

    Oh, da li će tako,
    Oh, da li će jednom,
    Nakon teških tmina,
    Svanut' Srpstvu b'jednom?

    Hoće, hoće, hoće,
    Oj nadaj se, rode!
    Ti ćeš stići tamo,
    Kud te želje vode.


    1889.



  2. #2
    Veoma poznat diretore (avatar)
    Učlanjen
    18.07.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    38:54:18N 77:00:58W
    Poruke
    12.957
    Reputaciona moć
    182

    Podrazumevano

    U SLAĐANOM GLASU...


    U slađanom glasu tvome
    Sami anđ'o milja zbori;
    A u oku premilome
    Plamen svetog raja gori.

    Toplim žarom toga plama
    Ja slabačke zgr'jevam grudi; -
    Zagrljeno milinama
    U sreći se srce budi...

    Porušeni dvori nada
    U duši se opet dižu;
    Mjesto tuge, bola, jada
    Ružičasti sanci stižu...

    Kako su mi topla krila,
    Oh, kako se kr'jepi žiće!
    K'o čelica kada mila
    Spusti krilo na cvjetiće.

    Oh, pa hodi, rajski stvore,
    Da plamenom oka tvoga
    Snažim dušu, dižem dvore
    Porušenog nada moga...


    1887.

  3. #3
    Veoma poznat diretore (avatar)
    Učlanjen
    18.07.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    38:54:18N 77:00:58W
    Poruke
    12.957
    Reputaciona moć
    182

    Podrazumevano

    LUCIFER


    Silan i golem u noć leti, hrli,
    Kô da ga bure pobešnjele nose.
    Pogledaj! Divnu ženu, čije kose
    Kô zlatan plamen vihore, on grli.

    Krila mu bukte kô barjaci vatre.
    A koban podsmeh na licu mu titra;
    Nebu se kesi i ta neman hitra
    Kô da bi htela sve zvezde da satre.

    Već iznad mene minu i prohuja,
    Kô razuzdana široka oluja -
    Pomami njeni kad je s mora gone.

    Jošte se vidi. Kao požar neki,
    Krvav i sjajan, u prostor daleki
    Gubi se, eno, i za greben tone.

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •