Не знам да ли и Немце рачунамо у "међународну заједницу".
Реално, југословенска војска је капитулирала 1941. године. Четници су импровизација. Хетерогена и некоориднисана скупина са недовољно јасним циљем која је као једино заједничко имала крајње уопштену идеологију садржану у формули "за краља и отаџбину". Савезници су их признавали јер их то ништа није коштало, а имали су ипак некога ко је правио пометњу на територијама која је држала Немачка.
Eво па да коментаришемо.
1. У вези легалности жандармерије и комесарске управе.
Комесарска управа је била легална. Према међународној ратној конвенцији окупатор може да остави неке установе да раде(општине, полиција, жандармерија, судови и школе) и њихови припадници се неће третирати као савезници окупатора већ они службеници које окупатор накнадно постави. Међутим, формација коју окупатор оснује се сматра паравојном и њени припадници ће одговарати као сарадници окупатора.
2. У вези легалности капитулације.
Капитулација војске није легална. Влада је овластила делегацију генерала Калафатовића за преговоре о примирју, али не и да га потпише. Међутим, генерал Калафатовић је заробљен, па је престала и пуномоћ тог овлашћења, јер по закону заробљеник не може да буде преговарач. Немци су га одвели у БГ и противправно почели преговоре о примирју, саставивши документ за који кажу да је пуноправан само на немачком језику. Калафатовић је одбио да га потпише, али је под притиском одредио даље преговараче. Поменути уговор каже следеће: Потписивањем Уговора о примирју југословенска оружана сила има да капитулира безусловно и одводи се у ратно заробљеништво итд, итд. што може да се тумачи као беусловна предаја, а не капитулација у правном смислу, јер је уговор назван одредба о примирју. Даље, потписници тог уговора, овлашћени од стране Калафатовића су били такође ратни заробљеник, генерал Радивоје Марковић и политичар без функције Цинцар Марковић. Самим тим што су у тренутку преговора били то што су били, они правно нису имали то право ни да преговарају, а не да потписују било шта, као и Калафатовић када је пао у заробљеништво што није имао право да их именује као нове преговараче, јер је и сам изгубио овлашћење преговарача када је пао у заробљеништво. Како влада није признала капитулацију и како је призната од Западних савезника, то стоји да је она легална.
3. О легалности четника
Пре рата војводе Бирчанин, Пећанац и Станковић су имали овлашћења да у случају окупације организују четничке одреде, с тим да ако неко од њих буде заробљен или убијен, највиши официр на терену оснује команду четничких одреда. Дража није основао Равногорски покрет, већ команду четничких одреда Југословенске војске, што је основао и Пећанац. Како је Пећанац ступио у колаборацију, његова овлашћења су пренета на Дражу(с тим да је Дража имао овлашћења да оснива четничке одреде и пре тога, јер су остала двојица пали у заробљеништво. Бирчанин је касније и сам потврдио своја овлашћења Дражи). Пошто је признат као командант војске и министар исте од легалне владе Дража је четничке одреде ЈВ, преименовао у Југословенску војску, која је формално подељена на војску у Отаџбини, заробљеништву и ван отаџбине.
3. Шта је Равногорски покрет.
То није нова војска коју је Дража основао, већ надстраначка коалиција свих политичких странака, изузев комуниста и Збора. Политичке партије су иамле право националне пропаганде у рату, али не и сопственог деловања у смислу промоција и слично.
4. О легалности комуниста.
На старту рата комунисти су паравојна формација забрањене странке, па самим тим гоњење истих од стране четника није било кажњиво.
Комунисти нису постали легална војска новембра 1943. Тад је одлучено да се признају као савезници великих сила и да им се пружи помоћ.
Нису ни кад су се споразумели Тито и Шубашић јер је Шубашићева влада била нелегална, са обзиром на то да је она била привремена, да су је Енглези признали противправним рушењем Пурићеве владе, која је није признала.
Нису ни када је краљ Петар позвао грађане да се придруже Титу. Касније је он поништио тај проглас.
Комунисти су постали легални марта 1945. када је Титова влада добила међународно признање. Тада је и НОВЈ призната као званична војска.
Наравно Краљевина је постојала до избора новембра 1945. када су је комунисти непоштеним гласањем укинули, преко ћоравих кутија. Ти избори су наравно били нелегални јер друга опција осим комуниста није постојала-једина опција гласања је била или за комунисте или ни за кога. Тако су комунисти могли лако да прогласе победу јер су они били једина опција на изборима, пошто државом мора неко а не нико да влада.
