Најбогатија Српкиња и једна од најмоћнијих жена у Северној Америци Ребека Мекдоналд каже да због корупције нема жељу да шири посао на Србију.
Једна од најмоћнијих жена у Северној Америци: Ребека Мекдоналд
Ребека Мекдоналд ових дана је у Београду. Дошла је да обиђе пријатеље, али и да дарује 200.000 долара за изградњу станова избеглицама који годинама живе у насељу Крњача, пишу Вечерње Новости.
У Београд на матуру
Ускоро опет долазим у Београд на прославу 40 година од матуре. Срећна сам због тога. Тада ћу се прикључити акцији да милион Срба из дијаспоре даје по један евро месечно за изградњу кућа и станова за избеглице, самохране мајке, одбданишта и болнице, открила је Ребека Мекдоналд.
Ребека поседује пословну империју "Џаст енерџи" са 3.000 запослених и вредну две милијарде долара. Прву фирму "Енерџи сејвингс инком фанд", која продаје струју и гас, основала је средином деведесетих. После погибије мужа Пирсона Мекдоналда 1992. сама управља компанијом.
Живи са сином Данијелом, кћерком Александром и троје унучади. Према њеним речима посао је обиман и не оставља јој пуно слободног времена. Каже то је срећа, јер је њену компанију криза мимоишла.
“Не користим кредите и немам дуговања према банкама. Сада је добро, али то ништа не значи. Читав свет је у великој хуманитарној и економској кризи, јер се почетком века суочио са проблемом становништва. Милијарду људи данас нема шта да једе, а друга милијарда нема шта да ради. Земља је пренасељена и прескупа за одржавање”, каже она.
Са друге стране, како додаје, највећа светска привреда САД је у огромним губитцима. Америку скупо коштају ратови које води и тешко се закашљала. А када се САД закашљу, онда цео свет добије упалу плућа, а и Србија болује...
За допринос орден Светог Саве
За допринос развоју српске колоније у Канади саговорница је добила Орден Светог Саве. “Помажем Српску заједницу у Канади увек када ме зове, финансирам неке организације и њихове програме. Подигла сам цркву, јер ми је мајка Љубица у једном тренутку рекла: "Убавка, видим да помажеш наш народ, али то није довољно!“
Ребека је члан је елитног клуба "Хорацио Алгер" у Вашингтону, који окупља 300 најмоћнијих људи САД и Канаде и члан је управе клуба коју чине 20 најмоћнијих. Признаје да није лако жена у бизнису, а посебно у енергетици.
“У Америци тај посао припада само мушкарцима, али сам се ја изборила да ме прихвате и поштују. У Србији је то, како сам схватила, немогућа мисија”.
Убавка Ребека Мекдоналд, међутим, нема жељу да шири свој бизнис у Србији.
“Уверила сам се да овде влада огромна корупција. Разговарала сам са неким бизнисменима о мојим пројектима, али су ме одмах питали: "Који је ту мој део?“ Нисмо почели ни да радимо, а они би да узму свој део. Мојој мајци Љубици Митић један општински функционер је на превару отео кућу. А син тог преваранта је сада био кандидат за председника Србије... Зато мислим да Србији због високе корупције нема напретка”, огорчена је Ребека.
На питање да ли као најмоћнија Српкиња у северној Америци утиче на политику Канаде и САД према Србији, госпођа Мекдоналд открива да то чини више незванично, преко пријатеља, него званично преко наших организација или дипломата.
“Нико у свету није од половине прошлог века ценио Србе као САД и Канада. То је трајало све до распада СФРЈ, када смо ми одлучили да се не боримо за своје старе пријатеље. И уместо да смо водили активну политику, чекали смо да правда победи. Изгубили смо прво политички, после медијски, а на крају и војни рат.
Упознала сам српске дипломате у Отави које нису знали енглески, нису их интересовали политички и привредни односи Србије и Канаде, већ како ће да пребаце контејнер са својим намештајем у Београд”.
Ребека са жаљењем констатује да је намеравала да доведе канадског министра спољних послова у Београд, али је он одустао, јер није имао никакве контакте са нашим дипломатама.
“Одлазим тужна за Канаду. Моји пријатељи живе од скромне пензије, коју потроше за лекове, тако да им за храну остаје јако мало новца. Ми из Канаде помажемо, али знате, ја бих била много срећнија када би се у Србији живело и радило нормално и без туђе помоћи”.
Дакле, није јасно из ова два текста да ли је чича Глишин отац неки општински функционер или је грађевински предузимач
