- Poruka
- 10.509
Koliko je primena alternativnih sudskih sankcija sačuvala državni budžet? Kažnjenici su odradili 30.000 sati ili 3.700 dana, što je ravno 10-godišnjoj robiji
U POSLEDNJE tri godine, koliko se primenjuju alternativne sankcije, 632 osuđenika zavrnula su rukave u nekom od javnih preduzeća, umesto da su sedeli iza rešetaka i brojali dane do slobode.
Matematički rečeno, odradili su 30.000 sati društveno-korisnog rada ili 3.700 dana - što je jednako jednoj desetogodišnjoj robiji! Tako su državi uštedeli preko 10 miliona dinara.
Kako kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, sudije su izrekle alternativne sankcije u ukupno 694 slučaja. Razliku između tog broja i osuda na društveno-koristan rad čine 62 uslovne osude sa zaštitnim nadzorom koliko je do sada izrečeno maloletnicima.
SAMO JEDAN SKINUO NARUKVICU U UPRAVI kažu da je tokom prošle godine 70 krivih osuđeno na kućni zatvor sa elektronskom narukvicom i 18 bez ove vrste nadzora. Samo u jednom slučaju, osuđeni je napustio svoju kuću bez dozvole, i odveden pravo u zatvor.
Prema rečima sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Snežane Ivković, rad u javnom interesu može da se izrekne osuđenima za krivična dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili novčana kazna.
- Osuđeni ne mogu da budu plaćeni za taj rad, a on ne može da bude kraći od 60 časova, niti duži od 360, odnosno kraći od jednog meseca niti duži od pola godine - objašnjava Ivkovićeva. - Inače, osuđeni moraju da pristanu na ovu sankciju kojom se utiče i na njihovu rehabilitaciju, pošto ovde nije reč o osobama koje su sklone kriminalu, pa im zato ni ne treba izreći strože kazne. Samim tim, ovim sankcijama sprečava se i zastarelost krivičnog gonjenja, suđenje se mnogo brže okončava, a i društvo ima korist od rada osuđenih.
Prema rečima Ivkovićeve, ako osuđeni prestane da radi u javnom interesu, ova kazna mu se zamenjuje zatvorom. Do sada je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija zabeležila 21 takav slučaj. U svakom od njih, osuđeni su prestali da dolaze na rad, ali se nikada poslodavci nisu požalili na ovakve "radnike".
Alternativne sankcije zasada se izvršavaju samo u onim gradovima u kojima su otvorene povereničke kancelarije - u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Somboru, Valjevu, Nišu i Kragujevcu. U ovih sedam gradova potpisana su čak 63 ugovora o saradnji sa javnim i komunalnim preduzećima, mesnim zajednicama i ostalim radnim organizacijama u kojima osuđeni izdržavaju kazne, a na "listu čekanja" upisani su još i Šabac, Smederevo, Pančevo, Sremska Mitrovica, Kikinda.
http://www.svevesti.com/a230574-od-alternativne-robije-10-miliona-uštede
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nešto razmišljam, baš lepo što je država uštedela, kada ima para u budžetu nema potrebe za stranim investicijama koje znače nova radna mesta, nije stranac otvorio u svojoj zemlji nego baš u našoj da se zaposle Milisav i Radiša...
Nego, koliko bi uštedeli na budžetu kada bi kojekavi biznismeni otišli na društveno koristan rad
umesto na drruštveni krad koji nikako da se sakcioniše?
Poslednja izmena:
Kasnije pokušava da pobegne i dogura do 20 godina.
To samo treba mlatiti
