Средњовековни стећци

gost 304153

Primećen član
Poruka
822
Стећак, биљег или мрамор је био уобичајен надгробни споменик у средњовјековној БиХ. До данас је пронађено око 60 000 стећака који се налазе углавном у БиХ, али их има и у Црној Гори, Хрватској и Србији. Најпознатија некропола стећака је Радимља код Стоца у Херцеговини. Многи стећци су украшени, а на нешто мање њих су уклесани и ћирилични натписи и тако представљају посебан дио српске културе. Постављајте што више слика стећака, натписа, детаља, литературе и свега осталог везаног за тему( уз фотографију стећка би било добро навести и локацију).
LukomirS.jpg

Ево, да ја почнем. Ово су стећци у селу Лукомир, општина Коњиц, на Бјелашници, највисочијем насељеном мјесту у БиХ.
 
Bio sam samo jednom, prije dvadesetak godina. Vidio sam nekoliko stecaka ali samo jedan ima tu svastiku. Obliznje srpsko selo iz koga je moja porodica nije starije od 200 godina a stecci su mnogo stariji tako da se u narodnom predanju nije nista sacuvalo o tim starim stanovnicima toga kraja od kojih je ostalo samo to kao groblje.
 
Bio sam samo jednom, prije dvadesetak godina. Vidio sam nekoliko stecaka ali samo jedan ima tu svastiku. Obliznje srpsko selo iz koga je moja porodica nije starije od 200 godina a stecci su mnogo stariji tako da se u narodnom predanju nije nista sacuvalo o tim starim stanovnicima toga kraja od kojih je ostalo samo to kao groblje.

Ја сам видио доста стећака, али нити један са свастиком( осим оног који си ти поставио, и то на слици). У мом крају има много, много стећака, али нису ни украшени нити имају видљивих натписа( иако на некима имају трагови старих ћириличних натписа). Занимљиво ми је што чак ни војводин стећак није украшен.
 
Ја сам видио доста стећака, али нити један са свастиком( осим оног који си ти поставио, и то на слици).

Stećak na nekropoli Grebine iznad naselja Čeveljuša (Plina) pored Ploča.
simboli2.jpg


A ima ih prilično.
100-327ee9e994.jpg


102-5e53af4d3a.jpg
Marian Wenzel - "Ukrasni motivi na stećcima", Sarajevo, 1965.
 
Ја сам видио доста стећака, али нити један са свастиком( осим оног који си ти поставио, и то на слици). У мом крају има много, много стећака, али нису ни украшени нити имају видљивих натписа( иако на некима имају трагови старих ћириличних натписа). Занимљиво ми је што чак ни војводин стећак није украшен.

Meni je jos cudno otkuda oni na tolikoj visini. Ovi stecci koje sam postavio na slici nalaze se na skoro 1500 metara nadmorske visine. Interesantno mi je zasto su isli toliko visoko u planine iznad danasnjeg Sarajeva kada je sarajevsko polje tako pogodno za normalan zivot. I ko su bili ti ljudi od kojih nista vise nije ostalo osim tih nekoliko nadgrobnih spomenika.
 
Meni je jos cudno otkuda oni na tolikoj visini. Ovi stecci koje sam postavio na slici nalaze se na skoro 1500 metara nadmorske visine. Interesantno mi je zasto su isli toliko visoko u planine iznad danasnjeg Sarajeva kada je sarajevsko polje tako pogodno za normalan zivot. I ko su bili ti ljudi od kojih nista vise nije ostalo osim tih nekoliko nadgrobnih spomenika.

У случају да си из Сарајева, вјероватно знаш за брдо Павловац. Ту се налазио огроман број стећака, некропола, коју је измјестила ЈНА. Ти стећци и данас стоје у општини Источна Илиџа, набацани једни на друге и зарасли. Таквим их је ЈНА оставила, а нико не чини ништа да се спасу од пропадања, што је могуће јер нису тотално сломљени. На Павловцу је остао само један стећак, тежак скоро 32 тоне( мислим да се ради о најтежем стећку икада пронађеном) и ради се о стећку војводе Павла Раденовића из властелинке куће Павловића. Он је убијен у лову у близини Вареша, а сахрањем је на павловцу, илити у Касиндолу. Будући да не знам колика је тачна старост касиндола, фасцинира ме бројност стећака у овом крају.
 
Da, znam naravno za Pavlovac i cuo sam da je nekako povezan sa plemickom kucom Pavlovica ali nisam se nesto nikada dublje interesovao za to. Zvuci nevjerovatno to da je stecak tezak 32 tone. Da li je to monolit i ako jeste kako je onda dovucen tu, odakle, zasto toliki...

31 тону и 920 килограма тачније. Немам појма, то и мене копка, будући да наш крај није претјерано каменит и стјеновит, тако да су га морали довући барем са неке каменитије планине, Трескавице нпр. а то је подалеко. Величина је збиља достојна војводе и најзначајнијег представника породице Павловић. Стећак се налази на сред ливаде која се баш по тој некрополи којасе налазила ту зове Мрамор(је) и у жалосном је стању. АЛи, оно баш претјерано жалосном. Сад ћу поставити слику.
 
А ово су стећци који су некада били на Павловцу, 20ак њих измјештених од стране ЈНА. Сада се налазе поред цесте, у насељу Бијело Поље. И они су, такође у жалосном стању. Што да вам говорим, видите сами:
bp.jpg

bp1.jpg
 
Ево и још једног стећка оштећеног приликом помјерања багером током изградње новог пута који из И. Сарајева води на Јахорину, на брду Криж, свега пар стотина метара од павловачког стећка, такође у Касиндолу.
kr.jpg
 
Иначе, у Радимљи се на више стећака појављује сличан, готово исти приказ човјека, војника, са уздигнутом десном руком и лијевом на куку, док се лијево од њега налази лук и стријела.
 
Kupih juče na ulici knjigu "Bogumili" od nekog Radmila Petrovića...nemam pojma ko je čo'ek...
Počeh da čitam... vidim citira Račkog i Dominika Mandića... pa i uporno forsira prevaziđeni (da ne kažem nametnuti) naziv "bogumili" za bosanske krstjane...pomislih ovo je neko antisrpsko smeće, ali kako više čitam sve mi realnije izgleda...

Je li čuo ko za ovog Radmila Petrovića i čitao ovu knjigu?
 
Kupih juče na ulici knjigu "Bogumili" od nekog Radmila Petrovića...nemam pojma ko je čo'ek...
Počeh da čitam... vidim citira Račkog i Dominika Mandića... pa i uporno forsira prevaziđeni (da ne kažem nametnuti) naziv "bogumili" za bosanske krstjane...pomislih ovo je neko antisrpsko smeće, ali kako više čitam sve mi realnije izgleda...

Je li čuo ko za ovog Radmila Petrovića i čitao ovu knjigu?

http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/rpetrovic-dracka_l.php

http://www.delfi.rs/ka1un5867/delfi_knjige_bogumili.html

http://books.google.rs/books/about/Bogumili.html?id=EeQWSQAACAAJ&redir_esc=y
 
Poslednja izmena:
Kupih juče na ulici knjigu "Bogumili" od nekog Radmila Petrovića...nemam pojma ko je čo'ek...
Počeh da čitam... vidim citira Račkog i Dominika Mandića... pa i uporno forsira prevaziđeni (da ne kažem nametnuti) naziv "bogumili" za bosanske krstjane...pomislih ovo je neko antisrpsko smeće, ali kako više čitam sve mi realnije izgleda...

Je li čuo ko za ovog Radmila Petrovića i čitao ovu knjigu?

Рођен 1949. године, дипломирао археологију на Филозофском факултету у Београду и Историју уметности на истом факултету. Магистрирао је на Археолошком факултету 1997. године, са темом "Приручник за златарство Авара". Докторску дисертацију "Налази металних крстова византијског културног круга на Балканском полуострву и југоисточној Европи", одбранио је на Филозофском факултету у Београду 10. јула 1992. године. Бави се религијом и митологијом. Сарадник је више научних и стручних институција у земљи и иностранству.

Редовни је професор и шеф катедре за историју уметности на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Досадашњи ангажмани: гостујући професор (Античка историја) на Филозофском факултету у Нишу (5 година); гостујући професор (Општа историја уметности) на Академији лепих уметности у Београду (2 године); гостујући професор (Историја дизајна) на Академији примењених уметности у Београду (1 година); гостујући професор (Општа историја уметности и Историја дизајна) на Универзитету "Слобомир" у Бијељини (2 године); гостујући професор (Општа историја уметности и Историја дизајна) на Универзитету "Слобомир" у Добоју (2 године).

Био је ангажован као директор истраживачког пројекта, Археологија и историја уметности, при Институту за истраживање старословенске културе - Прилеп (Македонија).

Члан је УЛУПУДС-а у секцији историчара уметности (критика). Председник је Филозофског друштва Југоисточне Европе за Косово - 6 година. Власник је Атељеа „Византија“ за примењену уметност у Београду. У Атељеу “Византија” осмислио је и реализовао више од 50 цркава. Најзначајније су: (ентеријери) у Либертвилу (САД), Бирмингему (В. Британија), саркофаг цара Душана у цркви Св. Марка у Београду. Израдио је саркофаг краља Владислава у цркви Светог Саве у Милешеви. Приредио изложбу илустрација ентеријера храма Светог Саве и целокупног пројекта светосавског крста у Халандрију (Атина, 1997, Грчка).
 
Kupih juče na ulici knjigu "Bogumili" od nekog Radmila Petrovića...nemam pojma ko je čo'ek...
Počeh da čitam... vidim citira Račkog i Dominika Mandića... pa i uporno forsira prevaziđeni (da ne kažem nametnuti) naziv "bogumili" za bosanske krstjane...pomislih ovo je neko antisrpsko smeće, ali kako više čitam sve mi realnije izgleda...

Je li čuo ko za ovog Radmila Petrovića i čitao ovu knjigu?

Чуо сам за човјека али нисам читао ништа од њега. Кориштење назива ''богумили'' за крстјане је превазиђено. Има ли се гдје та књига нађу на нету?
 

Back
Top