предак херцега Стјепана, чувени војсковођа и заповедник левог крила српске војске у Косовској бици-
војвода Влатко Вуковић Косача (који је водио босански одред) сахрањен је у селу Бољуни код Стоца, које је због сачуваног великог броја епитафа- једна од најзначајнијих некропола стећака (ту се спомињу: ''Тарах Биљуновић, Радосав Хераковић, Грубач, Влатко Вуковић, Љубица Влатковица, Вукић Вучић Вукац, Јерина Вукасовић, Петар Вукчић, Радић Вучић, Стана Ђурановица, Влад Владисалић, Радић Владисалић и Радићев брат''). стећци у Бољунима, као и у већини некропола, су у облику сандука, плоча, сљеменака и крстача.
стећак великог војводе Влатка је крстача на којој ћирилицом пише:
„Асе лежи добри јунак и чоек Влатко Вуковић. Пише Семорад“
http://www.rb-donjahercegovina.ba/GisPodaci.aspx?id=8
што се тиче
херцега Стјепана Вукчића Косаче- он је по свој прилици сахрањен у цркви Св. Јована Крститеља подно његове престонице- средњовековног града Сокола код Шћепан Поља, која је (уз ону посвећену Св. Ђорђу код Горажда и неколицину других), једна од најзначајнијих задужбина ове српске властеоске породице.
о задужбинарству Косача:
ево те цркве Св. Стефана (у народу позната као Шћепаница) у којој се налази и гроб
великог војводе Сандаља Хранића Косаче, стрица херцега Стјепана:
а ево и те у Сопотници, коју је херцег од Светог Саве подигао у свом родном крају- Горажду (поред оне што су му преци подигли у селу Косаче)
са ктиторског каменог натписа изнад улаза:
“
V ljeto 6954/1446. god. az rab Hristu Bogu gospodin herceg Stefan vazdvigoh hram Svetoga velikomučenika Hristova Georgija mole (se) jemu da pomolit se za mnje grešnom Vladice moemu Hristu".
http://www.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3057
а ту је још и мала Црква Успења Богородице у манастиру Савина код Херцег Новог, коју су у близини херцегове зимске резиденције градили приморски мајстори, а 1455. осликао чувени дубровачки сликар Ловро Маринов Добричевић, са приметним елементима готичког стила. о херцеговом ктиторству сведочи и опширни дефтер санџака Херцеговине (№ 484) из 1585. где је записано да је Савину изградио херцег Стјепан.
занимљив је и податак из херцеговог тестамента (од 20. маја 1466. године), где он каже-
''и јоште сину ми Стјепану остављам мошти моје и иконе''.
да не остане неспоменут и
Ахмед-паша (Стјепан) Херцеговић Косача (1455-1517), син херцега Стјепана и полубрат краљице Катарине, који се потурчио и постао велики везир у Османском царству. за разлику од оца који је подизао цркве, овај је зидао џамије, медресе и мектебе..
