Slověnsko-mitološka toponomastika „Balkana”

Carlin15:
Original postavio Mrkalj:
Narvno da nije HEMUS jer je ono -us latinski sufiks. Grčki je Αἵμ(ου) a čita se Haímou. Ako zanemarimo grčki imenski sufiks, dobijamo haim od satrosrpskog h[a]lm. - хълм Ne bi me čudilo da je latinsko hum, koje označava tlo (humus) upravo od srpskog hum.
Kliknite za proširenje...

Balkan Worlds: The First and Last Europe - Page 127:
Hlm or Hum (from Vlach culme,” derived from Latin culmen, for “hill”)

Balkan Worlds: The First and Last Europe, By Traian Stoianovich
Kliknite za proširenje...

U najboljem slučaju hum i culmen su kognati zajedničkog IE korena.

culmination (n.) 1630s, from French culmination, noun of action from past participle stem of Late Latin culminare "to top, to crown," from Latin culmen (genitive culminis) "top, peak, summit, roof, gable," also used figuratively, contraction of columen "top, summit" (from PIE root *kel- (2) "to be prominent; hill"). Originally a term in astronomy/astrology; figurative use is from 1650s.*kel- (2) Proto-Indo-European root meaning "to be prominent," also "hill."

It forms all or part of: colonel; colonnade; colophon; column; culminate; culmination; excel; excellence; excellent; excelsior; hill; holm.

It is the hypothetical source of/evidence for its existence is provided by: Sanskrit kutam "top, skull;" Latin collis "hill," columna "projecting object," cellere "raise;" Greek kolonos "hill," kolophon "summit;" Lithuanian kalnas "mountain," kalnelis "hill," kelti "raise;" Old English hyll "hill," Old Norse hallr "stone," Gothic hallus "rock."


✧ prasl. *xъlmъ (stsl. xlъmъ, rus. xolm, češ. chlum) ← germ. *hulma- (stengl. holm)

Ali u jednom drugom sistemu, možemo izvoditi od slovenske reči germanske i romanske. Samo je pitanje referntnog sisitema.
 
HanibalBarka666:
Da li neko može da postavi neku naučnu literaturu (ne internet sajtove) za etimologiju reči Treb-Trebiti-Trebište i njegovu vezu sa žrtvenikom i slovenskom mitologijom ?
Hvala
Kliknite za proširenje...

Сретен Петровић, Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу, Народна књига , Београд, 2004.г.

Има око 850 страна, богато је прожета и примерима из осталих словенских група
Верујем да је има на нету у пдф издању, извини што немам довољно времена да претражим ја

p028816c0.jpg


о аутору https://sr.wikipedia.org/sr/Сретен_Петровић

Такође, одреднице ТРЕБИШТЕ и ЖРТВА у Српском митолошком речнику, Нолит, Београд, 1970...око 320 страна
Аутори речника су Ш.Перишић, П.Ж.Петровић и Н.Пантелић
564250744957357d9d04a878b5.jpg
 
Poslednja izmena:
У вези са жртвеником такође постоји и термин капиште:

wEChf7G.png

https://books.google.rs/books?id=U1...XAhWCthoKHe0kBesQ6AEINTAC#v=onepage&q&f=false

..те Филиповић, одмах наводи Капиштец, култно место са три извора воде у околини Скопља:
"То место Капиштец помиње се 1300 у баштинској повељи краља Милутина обновљеном манастиру св. Ђорђа код Скопља под именом Капешт'ц."

..такође; Поводом констатације П. Скока да се један шкољ крај Ластова зове Капиште, аутор износи да у околини Скопља постоји мјесто са три култна извора која се заједнички зову Капиштец.
uO0qYmj.png

https://books.google.rs/books?id=_5...KHRm0DZAQ6AEIUjAK#v=onepage&q=капиште&f=false

Капиштец — населба во состав на Општина Центар во Скопје. Населбата се наоѓа на околу 1 км југозападно од плоштадот во Скопје, на подножјето на планината Водно...Името на Капиштец е поврзано со капиштето на потокот кој течел низ него, а кое, како сите такви места, во паганско време служело за поставување на идоли...Освен големиот број станбени објекти, во Капиштец се наоѓаат два трговски центри („Капиштец“ и „Беверли Хилс“))......https://mk.wikipedia.org/wiki/Капиштец

Постоји и Капеш, надм.висине 1300м, окружен бунарима (Бунарићи,Кочин бунар, Омаров бунар,Рамчевића бунар)
43°6'5" N 19°59'9" E
http://www.getamap.net/maps/serbia_and_montenegro/srbija_(serbia)/_kapes/

По чланку Јакше Динића, у Пиротском зборнику /стр 281 http://www.nbpi.org.rs/wordpress/wp-content/uploads/2014/11/Pirotski-zbornik-37-38-2013..pdf
У Пиперима, два брда носе назив Капеш,
У општини Трговиште, јужна Србија, пашњак има назив Капиште,
У селу Рготина, источна Србија, три назива: Капиш,Поткапиш и Скапеј.
hFVZkQN.png
 
Poslednja izmena:
Srebrena:
У вези са жртвеником такође постоји и термин капиште:
Kliknite za proširenje...

Ево шта је Веселин Чајкановић написао за Енциклопедију СХС (Загреб, 1928, књ. 4):

ХРАМОВИ. О Х. у правом смислу (кућа, у којој станује божанство) нема код незнабожачких наших предака никаквих трагова (реч »капиште«, у Доментијана и иначе, не мора значити »храм«). Вероватно је да наши стари за своје идоле нису имали нарочитих Х., [исто онако као на пр. ни стари Германци, Иранци, Индоаријевци и др. Идоли су били у пољима, у каквом освећеном гају и др. Жртве су приношене на (старинским) могилама, у пољима (пред идолом, или под светим дрветом), шумама, на рекама, изворима, на врху брда и у пећинама. Ту је замишљан божански нумен као присутан, али специјалних Х. није било. В. Ч.

Док у Историји Црне Горе (Београд, 1967, књ. 1) за појам Капиште стоји напомена: Капиште (на примјер, Каписелиште, локалитет у Бобовцима код Коњица) има значење незнабожачки храм или жртвеник.

А ево и шта Ђока Слијепчевић каже за капиште: Није јасно шта је Доментијан мислио под идолима код Срба. Ниједан од ових идола није до сада код нас пронађен за разлику од Руса (кип бога Перуна) и код Полапских Словена статуе богова. Указивано је и на то да су „словенски изрази за ознаку идола туђински, делимично источног порекла: кумир, кап или капиште или балван, који се код Срба јављају као називи за делове земљишта. . .“.

Такође и овде (ГЗМ, 1957, св. 1):

Screen_Shot_11-15-17_at_11.36_PM.png
 
Evo još jednog logičkog argumenta u prilog srpskoj autohtonosti na Južnom poluostrvu.

Kod Srba (i odsrbica) ne postoji sećanje na staru veru u onoj meri u kojoj postoji kod severnih Slovena, koji su se znatno kasnije hristijanizovali, ali istovremeno kod Srba postoji slovensko-religijska toponomastika. To ukazuje da je naša slovensko-mitološka toponomastika starija od hrišćanskog pokrštenja Srba o kojem svedoče ranohrišćanske bazilike širom srpskog ozemlja.
 
HanibalBarka666:
Da li neko može da postavi neku naučnu literaturu (ne internet sajtove) za etimologiju reči Treb-Trebiti-Trebište i njegovu vezu sa žrtvenikom i slovenskom mitologijom ?

Hvala
Kliknite za proširenje...

Никакве везе ТРЕБИЊЕ са требљењем нема, иако на први поглед има неоспорне везе.
Реч ТРЕБИЊЕ, је заиста дошла у србски језик од немуштих и полу-говорљивих грка, који више од 15 гласова не разумеју.
ТРЕБИЊЕ је у свом корену имало реч СРБИЊЕ, тј место где има доста Срба, не само ваарош, већ читав крај источног Захумља, веза је иста као и ТРИБАЛИ> СРБАЛИ, СРБЉИ.
Грци глас С, замељују често са Т, и ето ти објашњења како је од СРБИЊА, настало ТРЕБИЊЕ.
 
Ројалиста:
Ниједан од ових идола није до сада код нас пронађен за разлику од Руса (кип бога Перуна) и код Полапских Словена статуе богова. ....
Screen_Shot_11-15-17_at_11.36_PM.png
Kliknite za proširenje...

Па наравно да није кад Северни Словени, нису имали ревносне Немањиће, који су се трудили из петиних жила да буду већи Грци, него само Грци! ИСТО ТО гледамо и данас, на политичкој сцени Србије.
А друго, на северу, дрво далеко дуже може да остане сачувано него на југу, чиста биологија, и северно дрво је бољег састава од јужног дрвета, и општи услови погодују очувању.
 
Баш ми је потребно црно на бело јер доста имена које су Словени прихватили су варијације новог или старог завета а сама имена јеврејског порекла Марко , Лука , Данило , Матија , Марија и тд. Зато ме интересује да ли може бити германско , келтско и тд?
 
Mrkalj:
Naravno, gosn. Slavni. To nam je poznato. ;) I Bugarska Peruštica je naselje u podnožju planine Pereštica. Sveti Ilija je Perunovo srednje ime. ;)


Srpski naziv za februar, veljača, potiče od slovenskog paganskog praznika Velja Noć, koja je padala u februaru i ostala u obliku današnjih poklada, maškara.  Svetkovina kojom se slavio odlazak haosa bile su Velje Noći. Za vreme ovog praznika mladići, koledari, oblačili su se u kapute od ovčije vune i nosili groteskne maske, lutali po selima i pevali pesme o tome kako su dugo putovali i kako su mokri i blatnjavi, verovatno zbog toga što je to aluzija na to da dolaze iz podzemnog sveta, u kom obitava Veles i koji su oni zamišljali vlažnim. Glava kuće koji bi ih primio darivao bi ih.

Dakle, imamo podzemni, mokri svet Velesa iznad kojeg se uzdiže Perun, visoka planina koja privlači udar groma.
Kliknite za proširenje...

"Vlasi" u Veljači (Veljoj noći) ritualno isteruju svog boga Velesa; poklade (maškare):

 
Poslednja izmena:
Triglav

troglav planine.png


Rusalke

rusalke pplanina.png



PERUN
Prenj je planinski masiv u Hercegovini sa mnogim vrhovima, od kojih je najviši Zelena glava (2115 m). Jedna od pretpostavki je da je Prenj svoje današnje ime dobio po Perunu, bogu gromovniku starih Slavena. Latinski naziv Prenja je Mons Daversus
https://bs.wikipedia.org/wiki/Prenj

VOLOS
Velež (grč. Chelmos oros, lat. Mons Vecenicus) jest krečnjačka planina u Hercegovini. Smještena je istočno od Mostara. Pruža se smjerom sjeverozapad-jugoistok s grebenom dužine 13 km. Najviši je vrh Botin (1.969 m), a ostali su vrhovi Teleća lastva (1.905 m), Brasina (ili Guvnine) (1.897 m) i Vlačuge (1.754 m). Ime je dobila po slavenskom bogu Velesu
https://bs.wikipedia.org/wiki/Velež_(planina)

Kod stanovnika Podveležja Velež ima mitski status i za nju su vezane brojne legende, od toga da se u samoj planini krije sedam (u drugoj verziji: 77) vrela, koje samo posebna družina može pronaći, da se u korini (magla koja se često proteže vršnim grebenom planine) kriju vile[3], pa do toga da se u jednoj pećini na Veleži leže bura (u Podveležju se bura naziva i veleštak), ali se taji u kojoj. Na Veleži postoji i kultna šuma Tisovac.
Pogled sa brda Hum na plato Podveležja i vršnu zonu planine Velež
3035452_orig.jpg

https://www.dinarskogorje.com/vele382.html
 
Poslednja izmena:
ПиРИН у ПиРИНској Македонији

800px-%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B0.svg.png


Прошле су ми кроз руке неке старе мапе из "европске Турске", и поставила сам их на форум негде, где је Пирин исписан као ПЕРА-даг. Кад налетим на њих, поставићу овде.

*pak , od St. Zaharijeva doznao da se na jednom vrhu planine Pirin , koji okolno stanovništvo zove Perun - gora..
*Другой хороший пример на * Peruny * Perynь представлен в болгарском языковом ареале , в названиях гор Перин , Пирин - планина
*који је име планине Пирин ( Перин ) у Македонији изводио од » Перуне и на неке аналогије Перун - Перин
* он же отождествил с Перин ( планина ) , Пирин название горного массива
https://www.google.com/search?q=пер...CpIBBDAuMTGYAQCgAQHAAQE&sclient=gws-wiz-books
 
Perun - Toponimi
Moreover, the name of Perun is also commonly found in South Slavic toponymy. The Bulgarian and Macedonian people believe that the name of the Bulgarian mountain Pirin, one of the highest mountains of the Balkan Peninsula, was named after Perun.

Perun is also the name of the hill in Podstrana next to Split, Croatia. There are also places called:

Perun (the famous mountain in Bosnia Herzegovina, Vareš),

Perunac,

Perunovac,

Perunika,

Perunička Glava,

Peruni Vrh,

Perunja Ves,

Peruna Dubrava,

Perunuša,

Perušice,

Perudina and

Perutovac.[12]

The word "Pero" means feather and the names of mountains and cities could refer to poultry. These names today mostly represent mountain tops, but in medieval times, large oaks, sacred groves and even entire villages or citadels were named Perun. Among South Slavs, a mountain plant Iris germanica is known in folklore as perunika ("Perun's plant") and sometimes also as bogisha ("god's plant"), and was believed to grow from ground that had been struck by lightning.[13]

The Bulgarian people believe that the name of city Pernik is thought to have originated from that of Slavic god Perun with the Slavic placename suffix –nik (or –ik) added, and was first mentioned in the 9th century. The medieval town was a key Bulgarian stronghold during Bulgarian tsar Samuil's wars against the Byzantine Empire in the 11th century, when it was governed by the local noble Krakra of Pernik, withstanding Byzantine sieges a number of times.

Some places in Central Europe possibly named after Perun are the villages of Parndorf (formerly known as Perun) and Pernitz in the Parndorf Plain, Perná in Moravia, Beroun in Bohemia, and Pernek in Slovakia.

Onomastics​

The Montenegrin surname Peruničić and the Macedonian Перуновски (Perunovski) are derived from Perun.
 
Тачне локације топонима обележене су жуто-црним коловратима на мапи преузетој из родоверног часописа "Слава!" :

1. Перуњи врх, Корушка, Словенија
2. Велесово, село код Крања, Словенија
3. Триглав, планински врх, Словенија
4. Макоше, место у области Рибница, Словенија
5. Перунчевац, брдо у општини Грачишће, Истра, Хрватска
6. Перун, брдо на Учкој код Ријеке, Хрватска
7. Велес, полуострво јужно од Ријеке, Хрватска
8. Вид, село близу Блатног језера, Мађарска
9. Хрсово, место у близини Бјеловара, Хрватска
10. Велешевец, село између Загреба и Сиска, Хрватскa
11. Видово, село код Дрвара, Босна и Херцеговина
12. Троглав, врх код Ливна, Босна и Херцеговина
13. Перун, брдо код места Подстрана, Сплит, Хрватска
14. Видова гора, острво Брач, Хрватска
15. Вид, село код Метковића, Хрватска
16. Хрсовац, извор код Мостара, Босна и Херцеговина
17. Мокошица, насеље код Дубровника, Хрватска
18. Макоше, место код Дубровника, Хрватска
19. Перун, планина код Вареша, Босна и Херцеговина
20. Видово, брдо код Тузле, Босна и Херцеговина
21. Видово, брдо у близини Сарајева, Босна и Херцеговина
22. Ладин врх, код Пљеваља, Црна Гора
23. Велестово, насеље у општини Цетиње, Црна Гора
24. Велесница, село код Кладова, Србија
25. Велес, село код Гуче, Србија
26. Троглав, планина код Богутовца, Србија
27. Видово брдо, код Новог Пазара, Србија
28. Видово брдо, у близини Звечана, Србија
29. Перуника, село код Куршумлије, Србија
30. Велес, планински врх, околина Скадра, Албанија
31. Велес, планина, Албанија
32. Велешта, село код Струге, Македонија
33. Велестово, место код Охрида, Македонија
34. Марена, село код Кавадарца, Македонија
35. Велес, град, Македонија
36. Моране, село код Скопља, Македонија
37. Перунска планина, округ Кратово, Македонија
38. Велестино, место код Волоса, Грчка
39. Волос, град, Грчка
40. Хрсово, село, Егејска Македонија, Грчка
41. Хрсово, село, Бугарска
42. Перуника, село, Бугарска
43. Велести, село код Краиова, Румунија
10644188_938307462859703_6567416044953063187_o.png


mapa balkana mitoloska.png
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top