oziman
Veoma poznat
- Poruka
- 11.564
Сваки елеменат сазнавања своје порекло има у субјективном.
Ткз. "секундарни квалитети" боја, мирис, укус, осећај додира, не постоје на предметима као такви, већ само у нашој свести. Изван свести нема никаквих боја , мириса укуса .
Такође, ткз. "примарни квалитети" своје порекло имају у субјективном а неоспоран доказ тога јесте Барклијева корелативност субјекта и објекта.
Тако да свако наше сазнање, искуство, своје порекло има у субјективном ..у свести. Изван свести нема оваквог света каквог сазнајемо већ има трансцендентне (изван могућности сазнања) непознате "Ствари по себи".
Зашто ово пишем?
Зато да приликом размишљања о ништа или о спавању без снова, несвести или егзистенцији после смрти, имамо у виду да изван свести нема ДАЉЕГ ПРОТИЦАЊА ВРЕМЕНА , НЕМА објективног света док смо ми ето одсутни.
Изван свести нема никакве линије времена, нема простора док оно чега има не улази у категорије сазнавања нашег разума и потпуно је другачије од свега што познајемо....трансцендентно.
Сада, обратимо пажњу на те субјективне садржаје своје свести и запитајмо се да ли међу њима има нечега што бисмо назвали "спавање без снова" или "несвест"? Нема! Када размишљмо о спавању без снова замишљамо сами себе како спавамо, при чему смо будни да буднији не можемо бити.
Или овако. Предвечерје је и моја свест је пуна мисли, осећаја , осећања који се непрекидно смењују. Онда заспим. За то време немам искуства ... Следеће је буђење. Значи, имамо искуство пре спавања и искуство после буђеења а између је "ништа" НУЛА. Значи, то је КОНТИНУИТЕТ ! Ако имаш две линије а између њих НУЛА растојања.. онда је то једна линија. Само континуитет субјективне егзистенције за нас постоји. Нема никакве несвести, спавања без снова. Континуитет све до смрти.. а и после смрти ..јер "ништа" нема значења. То је реч проистекла из заблуде целог човечанства коју је тек филозофија успела да разоткрије као такву.
Горе речено сажећу у неколико реченица:
Имао сам искуство дубоког сна и при томе замишљам овако нешто;
Поблем је што је ово опажај, слика коју замишљам док сам будан а не искуство дубоког сна или свест о несвести која је противуречност.
Ми немамо и никада нисмо имали искуство несвести, спавања без снова нити било чега сличног. Наша субјективна егзистенција је континуитет ..без прекида.
Тема је дакле субјективна егзистенција. Оно јесте...Тешко је уклонити баласт научног метода и заробљености у сирови материјализам а који није навикао да обраћа пажњу на сопствену субјективну егзистенцију, већ само на сенке на зиду Платонове пећине. Зато склоните тај баласт научног метода на страну, бар на тренутак, и реците шта мислите онда о својој субјективној егзистенцији и питању непостојања, несвести или стању дубоког сна без снова?
Ткз. "секундарни квалитети" боја, мирис, укус, осећај додира, не постоје на предметима као такви, већ само у нашој свести. Изван свести нема никаквих боја , мириса укуса .
Коме ово чудно звучи нека погледа овај блог о иделаности секундарних квалитета:
http://forum.krstarica.com/entry.php/6319-Primarni-i-sekundarni-kvaliteti
http://forum.krstarica.com/entry.php/6319-Primarni-i-sekundarni-kvaliteti
Тако да свако наше сазнање, искуство, своје порекло има у субјективном ..у свести. Изван свести нема оваквог света каквог сазнајемо већ има трансцендентне (изван могућности сазнања) непознате "Ствари по себи".
Зашто ово пишем?
Зато да приликом размишљања о ништа или о спавању без снова, несвести или егзистенцији после смрти, имамо у виду да изван свести нема ДАЉЕГ ПРОТИЦАЊА ВРЕМЕНА , НЕМА објективног света док смо ми ето одсутни.
Изван свести нема никакве линије времена, нема простора док оно чега има не улази у категорије сазнавања нашег разума и потпуно је другачије од свега што познајемо....трансцендентно.
Сада, обратимо пажњу на те субјективне садржаје своје свести и запитајмо се да ли међу њима има нечега што бисмо назвали "спавање без снова" или "несвест"? Нема! Када размишљмо о спавању без снова замишљамо сами себе како спавамо, при чему смо будни да буднији не можемо бити.
Или овако. Предвечерје је и моја свест је пуна мисли, осећаја , осећања који се непрекидно смењују. Онда заспим. За то време немам искуства ... Следеће је буђење. Значи, имамо искуство пре спавања и искуство после буђеења а између је "ништа" НУЛА. Значи, то је КОНТИНУИТЕТ ! Ако имаш две линије а између њих НУЛА растојања.. онда је то једна линија. Само континуитет субјективне егзистенције за нас постоји. Нема никакве несвести, спавања без снова. Континуитет све до смрти.. а и после смрти ..јер "ништа" нема значења. То је реч проистекла из заблуде целог човечанства коју је тек филозофија успела да разоткрије као такву.
Горе речено сажећу у неколико реченица:
Имао сам искуство дубоког сна и при томе замишљам овако нешто;
Поблем је што је ово опажај, слика коју замишљам док сам будан а не искуство дубоког сна или свест о несвести која је противуречност.
Ми немамо и никада нисмо имали искуство несвести, спавања без снова нити било чега сличног. Наша субјективна егзистенција је континуитет ..без прекида.
Тема је дакле субјективна егзистенција. Оно јесте...Тешко је уклонити баласт научног метода и заробљености у сирови материјализам а који није навикао да обраћа пажњу на сопствену субјективну егзистенцију, већ само на сенке на зиду Платонове пећине. Зато склоните тај баласт научног метода на страну, бар на тренутак, и реците шта мислите онда о својој субјективној егзистенцији и питању непостојања, несвести или стању дубоког сна без снова?
Али хајде, Можда неко и разуме.
