Zanima me sta misle ljudi upuceni u istoriju i koji su istoj posveceni: Koliko je bitan trenutak kada se neshto ( naravno i kako) plasira u javnost/svet?

Ne verujem da istu snagu u svesti ljudi imaju dogadjaji izvadjeni iz shkrinja nakon vishe decenija u uporedjenju sa nechim sto je upravo aktuelno.

Isto tako, slusham priche iz ratnih zbivanja(2. sv. rat) sa raznih, tada zaracenih strana. Autentichne priche obichnog choveka, nishta spektakularno, ali jako ubedljivo sve ostavljaju isti pechat: to shto se nije TADA iznelo u javnost, za te ljude ne postoji. Ne postoji u kolektivnoj svesti.
Sve shto odstoji u istorijskom depou, namerno ili ne, izadje pohabano, izbledelo, koliko god da po zakonu zlochin ne zastareva.

Intenzitet emocija sa kojima je nesto izrecheno nosi razlicitu energiju , emocije koje vode prichu odmah nakoh dogadjaja poseduju tzv. reptilnu energiju, onu evolutivno nasledjenu od pra-predaka, energiju za prezhivljavanje. Priche iz naftalina poduprte su eventualno sa neshto melanholije , tako da ni slovo ne izmeshtaju iz teksta.

Kada i kako izneti istinu u javnost, predociti vreme sadashnje/ ili jucherashnje, jer istorija se i te kako pravi , izmedju ostalog i (ne)spretnom psihologijom, da bi ista ta istorija neminovno uticala na psihologiju pojedinaca i masa.

Hvala na svakom ostavljenom odgovoru!