Slika „Krik“ Edvarda Munka prodata je za 120 miliona dolara (91 milion evra) na aukciji Sodebija u Njujorku i tako je postala najskuplje umetničko delo ikada prodato na aukciji, prenose agencije.


Početna cena slike bila je 80 miliona dolara: Uzbuđenje tokom licitacije
Na Sodebijevoj aukciji dela impresionista i moderne našle su se i slike Pikasa, Dalija i Miroa, ali je Munkova slika iz 1895. godine, posle Da Vinčijeve „Mona Lize“ najpoznatija umetnička slika na svetu, bila zvezda prodaje.

Zanimljivo je da je „Krik“, inače jedna od četiri verzije te slike norveškog slikara, zapravo pastel. Procenjen je na 80 miliona dolara, ali je nakon 15 minuta telefonskog nadmetanja dvoje kupaca cena podignuta na 119.922 miliona dolara, uključujući i proviziju aukcijske kuće.

Koliko je aukcija bila značajna, najbolje govori komentar generalnog direktora Sodebija kada su ga pitali da otkrije identitet kupca. „Neću vam reći ni najmanju mrvu!“, kazao je Bil Rupreht, a potom je nasuo sebi čašu džina kako bi proslavio najveću kupovinu ikada do sada i tako ostavio otvoreno najzanimljivije pitanje - ko je jedini privatni vlasnik Munkovog dela.

Često na udaru lopova
„Krik“ je više puta bio meta krađa. Prva krađa bila je 1994, kada je ukraden original iz Osla, no slika je ubrzo vraćena. Naoružani lopovi su 22. avgusta 2004. godine ponovo ukrali sliku, ovaj put zajedno sa „Bogorodicom“, iz Munkovog muzeja. Delo je nađeno tek 2006. godine. Nakon uspešne restauracije, slika j u stalnoj postavci muzeja od maja 2008.
Za bogatog srećnika nadmetao se Čarls Mofet, inače jedno od najbitnijih imena Sodebija i bivši kustos Nacionalne galerije. On se obično nadmeće za kupce iz Amerike pa spekulacije o vlasniku idu u tom pravcu.

Navodno, samo je osmoro ljudi dovoljno bogato i spremno da izdvoji toliko novca za umetnine, uključujući jednog od osnivača „Majkrosofta“ Poala Alena, kazino mogula Rona Laudera i Rona Laudea, vlasnika kozmetičke imperije „Este Laude“.

Nagađa se da je slika otišla u ruke anonimnog ruskog tajkuna ili bogatok šeika, a kao jedno od mogućih imena spominje se i i Stiven Koen, osnivač jednog od najvećih hedž fondova na svetu koji, prema pisanju „Volstrit džornala“ godišnje potroši milijardu na umetnine.

Kako bilo, prodaji se najviše radovao prodavac „Krika“ Piter Olsen. On će zaradu iskoristiti za otvaranje hotela i muzeja u Munkovu čast u Norveškoj. Posle prodaje, on je održao veoma strastven govor u kojem je, između ostalog, rekao i da je „Krik“ upozorenje na povećanu zagađenost vazduha i da pomaže u borbi za očuvanje životne sredine.

Ekspresionista Munk (1863-1944) je u periodu između 1893. i 1910. naslikao četiri verzije te slike. On je prilikom slikanja „Krika“ bio inspirisan crvenim nebom posle erupcije vulkana Krakatau u Indoneziji.


http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/320303/Ko-se-pocastio-Krikom-od-120-miliona-dolara