Sociofobija

mislim da ovde nema nekih stručnjaka
ali koliko čitam javlja se kao anksiozni socijalni poremećaj kao kliničko stanje, sociajlna anksioznost (neprijatnost, strah, zabrinutos u svakodnevnim društvenim situacijama) oi određena socijalna fobija oja se javlja u određenim situacijama; pa se valjda u skaldu sa tim i tretira
laički, ja verujem u doboku moć introspekcije, znači čovek treba da se ispita u čemu leži njegov strah, koliko je realan, šta je to što loše može da mu se dogodi isl
iskreno bez stručnjaka ništa, ali imam blagu predstavi o količini neprijatnosti koju može da izaziva a niko ne mora i ne treba da živi s tim jer su to uglavnom iluzorni starhovi i nerealni kompleksi
 
sociofobija? m, imao sam to
gadna stvar
bila neka krema za to, ali slabo..drži vodu dok majstori odu

Ipak, nekako je izlečih, samo..sad društvo ima fobiju od mene.
ne zna se šta je gore..
 
Laicki receno, strah da se ne izblamiras u nekoj socijalnoj situaciji, prodavnici, casu, s drustvom na picu.
Leci se posetom psihologu, eventualnim lekovima, mada svaki psiholog preporucuje suocavanje sa svojim strahom, tj. izlaganjem socijalnim situacijama, dok ti se hemija u mozgu polako ne navikne na sve to.
Sa tim se moze i ziveti, dokle god zbog toga ne pocnes da se izolujes od drugih ljudi i svih drustvenih situacija.

Ja sam u neku ruku, socijalni fobik, i zivi se sa tim, malo ti je frka da ne ispadnes glup, plasis se da kazes sta mislis, jer mislis da svi gledaju tebe i cekaju trenutak kada ce da ti se nesto omakne i da ti se smeju, ali realno nije tako.
Svi nekada ispadnemo glupi, zamuckujemo, pocrvenimo, znoje nam se dlanovi i niko ne obraca previse paznje na to, osim nas samih i sto vise mislis o tome sta ce biti, vise se stresiras i fobija jace urdara.
Ako mozes prepusti se, strah ne ujeda, ljudi ne ujedaju, ako ne, i ako ti je preveliki problem, potrazi strucnu pomoc, mada kljuc je suocavanje sa strahom :)
 
Lollol:
Laicki receno, strah da se ne izblamiras u nekoj socijalnoj situaciji, prodavnici, casu, s drustvom na picu.
Leci se posetom psihologu, eventualnim lekovima, mada svaki psiholog preporucuje suocavanje sa svojim strahom, tj. izlaganjem socijalnim situacijama, dok ti se hemija u mozgu polako ne navikne na sve to.
Sa tim se moze i ziveti, dokle god zbog toga ne pocnes da se izolujes od drugih ljudi i svih drustvenih situacija.

Ja sam u neku ruku, socijalni fobik, i zivi se sa tim, malo ti je frka da ne ispadnes glup, plasis se da kazes sta mislis, jer mislis da svi gledaju tebe i cekaju trenutak kada ce da ti se nesto omakne i da ti se smeju, ali realno nije tako.
Svi nekada ispadnemo glupi, zamuckujemo, pocrvenimo, znoje nam se dlanovi i niko ne obraca previse paznje na to, osim nas samih i sto vise mislis o tome sta ce biti, vise se stresiras i fobija jace urdara.
Ako mozes prepusti se, strah ne ujeda, ljudi ne ujedaju, ako ne, i ako ti je preveliki problem, potrazi strucnu pomoc, mada kljuc je suocavanje sa strahom :)
Kliknite za proširenje...

Tako je . Za vecinu recenog a za ostalo me mrzi da ispravljam sad!

U principu glavna stvar koju si rekao je DA SE COVEK NE TRUDI DA ISPADNE NEPOGRESIV I PERFEKTAN U SVAKOM POGLEDU JER JE TO ONO STO JACA FOBIJU!

Kljuc je u razumevanju da ti nisi niko posebno , da si isti kao i svi ostali i da imas 1000 mana kao i svi ostali ali i 1000 vrlina.

Zato ljudi koji su opusteni, koji kuliraju, kojima je sve nebitno nikada nemaju problema sa tim nekim fobijama, panicnim napadima i poremecajima anksioznosti.
Zasto?

Pa zato sto njih boli uvo za sve, pa makar izgledali najgroznije, najruznije, najgluplje itd.

Ove stvari se desavaju posebno kod licnosti koje su perfekcionisti (sto je lose) jer zadaju sebi previse ciljeva, previse posla koji moraju da urade, i trude se natprosecno da izgledaju 100% najbolje u svakom pogledu. A stresovi su preveliki sa kojima se suocavaju.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top