mala_zemunka
Početnik
- Poruka
- 7
... tj. šta vi mislite o tome? (naravno reč je o stupanju u odnose)
E ovako... Moja priča... Imala sam nepunih petnaest godina, bila sam sa dečkom oko 5 meseci. Voleo me je, volela sam ga. Svakodnevno smo se vidjali, pričali o svemu, bili smo potpuno otvoreni jedan prema drugome i kao dečko i devojka i kao prijatelji. Razumeli smo se u potpunosti. O sexu sam počela da "razmišljam" oko svoje 13-14 godine, bez namere da išta radim po tom pitanju (malo glupo zvuči, ali ne znam kako drugačije da se izrazim), jednostavno me je zanimalo sve o tome. Znala sam sve što treba da se zna, nikada nisam bila lakomislena po tom pitanju, jednostavno bila sam 100% upućena, na sve moguće načine.
Prvi put o tome sam počela da ozbiljnije razmišljam kada je prošlo 3 meseca naše veze. Ni u jednom trenutku mu to nisam pominjala, rekla sam mu da on to ne očekuje od mene, da sam premlada. (on je imao 16, i bio je nevin) On je to prihvatio bez pogovora.
Jedan dan (tad smo bili oko 5 meseci u vezi), kad smo izašli pokrenula sam tu temu i rekla mu da... ga želim? Posle nekoliko dana, bili smo kod njega i... to se dogodilo.
Ostali smo zajedno još tri meseca posle toga, i iz nekih totalno glupih razloga smo raskinuli. Ostao mi je i ostaće mi lepa uspomena, i ni u jednom trenutku nisam ni pomislila na to da se kajem. - jednostavno, uradila sam to, kada sam mislila da treba, i da se sutra ponovi ista priča, isto bih uradila. Znači, apsolutno sam bila i ostala sigurna u svoju odluku.
Neki će reći "imala si sreće", neki "klinke se danas satiru od *****" (samo citiram) Da ne nabrajam dalje, znate i sami kakve su priče. Ovo je bilo samo moje iskustvo, moje mišljenje o tome.
Uglavnom sam sa naslušala dosta mišljenja suprotnih mom, zanima me, da li se neko slaže sa mnom? (Sad deluje ko da molim boga da nisam jedini izuzetak, ali dobro, nek bude i da je tako, opet bih volela da čujem!!) Pozz za sve...
E ovako... Moja priča... Imala sam nepunih petnaest godina, bila sam sa dečkom oko 5 meseci. Voleo me je, volela sam ga. Svakodnevno smo se vidjali, pričali o svemu, bili smo potpuno otvoreni jedan prema drugome i kao dečko i devojka i kao prijatelji. Razumeli smo se u potpunosti. O sexu sam počela da "razmišljam" oko svoje 13-14 godine, bez namere da išta radim po tom pitanju (malo glupo zvuči, ali ne znam kako drugačije da se izrazim), jednostavno me je zanimalo sve o tome. Znala sam sve što treba da se zna, nikada nisam bila lakomislena po tom pitanju, jednostavno bila sam 100% upućena, na sve moguće načine.
Prvi put o tome sam počela da ozbiljnije razmišljam kada je prošlo 3 meseca naše veze. Ni u jednom trenutku mu to nisam pominjala, rekla sam mu da on to ne očekuje od mene, da sam premlada. (on je imao 16, i bio je nevin) On je to prihvatio bez pogovora.
Jedan dan (tad smo bili oko 5 meseci u vezi), kad smo izašli pokrenula sam tu temu i rekla mu da... ga želim? Posle nekoliko dana, bili smo kod njega i... to se dogodilo.
Ostali smo zajedno još tri meseca posle toga, i iz nekih totalno glupih razloga smo raskinuli. Ostao mi je i ostaće mi lepa uspomena, i ni u jednom trenutku nisam ni pomislila na to da se kajem. - jednostavno, uradila sam to, kada sam mislila da treba, i da se sutra ponovi ista priča, isto bih uradila. Znači, apsolutno sam bila i ostala sigurna u svoju odluku.
Neki će reći "imala si sreće", neki "klinke se danas satiru od *****" (samo citiram) Da ne nabrajam dalje, znate i sami kakve su priče. Ovo je bilo samo moje iskustvo, moje mišljenje o tome.
Uglavnom sam sa naslušala dosta mišljenja suprotnih mom, zanima me, da li se neko slaže sa mnom? (Sad deluje ko da molim boga da nisam jedini izuzetak, ali dobro, nek bude i da je tako, opet bih volela da čujem!!) Pozz za sve...
samo sam cekao da vidim kada ce se to se desiti
