- Poruka
- 1.451
Србија и Русија могу економски сарађивати у многим областима. Пољопривреда и прехрамбена индустрија Србије не могу произвести толико хране колико се може продати у Русији. Треба се фокусирати на руске регионе, јер су Москва и Петербург пребогати за нас и тамо слабо шта можемо пласирати. Хемијска и фармацеутска индустрија такође могу наћи огромно тржиште у Русије, али метрополе треба избегавати јер је ту конкуренција превелика. Русија има још око 60 градова који су већи од Новог Сада по броју становника, а неки су већи и од Београда и то је прилика за целокупну нашу лаку индустрију, тј. индустрију робе широке потрошње.
Немачка је одлучила да затвори све своје нуклеарне електране после катастрофе у Фукушими, а у нашем региону је већ несташица електричне енергије, тако да је то још једна прилика за нас. Ми имамо огроман потенцијал хидроенергије, пре свега у сливу Дрине, потребни су само инвестиције или кредити, а то би најпре и најповољније стигло из Русије. Требало би склопити споразум са руском компанијом Росатом о изградњи неколико нуклеарних електрана на територији Србије, тако да би смо врло лако могли да постанемо велики извозник струје и да дебело зарађујемо, чак иако би смо узели кредит. Једино би смо морали да живимо са ризиком, али смо већ у таквој ситуацији, јер нуклеарке постоје у Бугарској, Мађарској и Словенији, и у случају некакве катастрофе, и ми би смо били погођени.
У изградњи тих пројеката би била запослена наша грађевинска оператива, а опште је познато да наши грађевинци већ живе од оног што зараде у Русији, што би се могло веома повећати. Сад кад Либије и Ирака више нема, Русија је практично једини опстанак за наше грађевинарство, што за послове у Русији, што за послове у Србији на будућим руским пројектима.
Ми сада увозимо машине и средства за производњу са Запада, а далеко би нам било јефтиније, а и боље да увозимо производе руске и белоруске тешке индустрије. Ево на пример уместо трактора марке Џон Дир или Фергусон, препоручујем тракторе и друге пољопривредне машине произвођача Ростсељмаш. Касније кад би смо економски ојачали, могли би смо да купујемо оружје од Руса које је врхунског квалитета, не да би смо ратовали већ управо да не би.
Немачка је одлучила да затвори све своје нуклеарне електране после катастрофе у Фукушими, а у нашем региону је већ несташица електричне енергије, тако да је то још једна прилика за нас. Ми имамо огроман потенцијал хидроенергије, пре свега у сливу Дрине, потребни су само инвестиције или кредити, а то би најпре и најповољније стигло из Русије. Требало би склопити споразум са руском компанијом Росатом о изградњи неколико нуклеарних електрана на територији Србије, тако да би смо врло лако могли да постанемо велики извозник струје и да дебело зарађујемо, чак иако би смо узели кредит. Једино би смо морали да живимо са ризиком, али смо већ у таквој ситуацији, јер нуклеарке постоје у Бугарској, Мађарској и Словенији, и у случају некакве катастрофе, и ми би смо били погођени.
У изградњи тих пројеката би била запослена наша грађевинска оператива, а опште је познато да наши грађевинци већ живе од оног што зараде у Русији, што би се могло веома повећати. Сад кад Либије и Ирака више нема, Русија је практично једини опстанак за наше грађевинарство, што за послове у Русији, што за послове у Србији на будућим руским пројектима.
Ми сада увозимо машине и средства за производњу са Запада, а далеко би нам било јефтиније, а и боље да увозимо производе руске и белоруске тешке индустрије. Ево на пример уместо трактора марке Џон Дир или Фергусон, препоручујем тракторе и друге пољопривредне машине произвођача Ростсељмаш. Касније кад би смо економски ојачали, могли би смо да купујемо оружје од Руса које је врхунског квалитета, не да би смо ратовали већ управо да не би.
