Još jedna odrođena Srbenda od kalibra:
Navrded mu je bio Đorđe Crnogunjac (Karagunj)
Srebro, jel znaš ko je na slici?
Mora da je Karajan fon Herbert, zar ne? Prilično oronuo na ovoj slici.
Priznajem da sam ga uveк smatrala izuzetno lepim Austrijancem
,
Crnogunjac znači postao Crnoglavac
Evo slučaja posthumno bugarizovanog Srbina, Njegoševog učitelja
Деда Мисаил - Србин из Знепоља
Деда Мисаил родом је из Трна, и зове се
Мисаил Цветковић Бајкуш.
Њега и његов манастир пленили су Турци прошлог рата нашега. Однели су му 25.000 гроша у готову, 40.000 са стоком и дрејама, “крсат” што га је донео из Свете Горе, златан, с Часним дрветом и две мале пушке црногорске - спомен из војевања и хајдуковања
,Дивну и дирљиву повест о деда Мисаилу забележио је Мита Ракић, наш преводилац и путописац који је непосредно након ослобођења од Турака (1877/8), посетио древни манастир Свете Богородице покрај Знепоља.
"..Зађаконио се у Дечанима. Две године је био у манастиру Савини код Котора, у архимандрита Никанора Богетића. У Црну Гору дошао је 1822. Ту се сасвим поцрногорчио: пасао свијетло оружје, војевао с Црногорцима, и хајдуковао с Морачанима где је, у Морачком манастиру, био две године. ...
..Сувременик наше славне епохе - Буне на даије и Таковског устанка, Дада Мисаил памти многе наше несреће оног доба. Он зна када је је Карафејзија робио Србију: „Докараше, вели, много робље и силну стоку“. Зна када је Милосав Ресавац долазио, доцније, у Трн те откупио из ропства своју сестру Белку, која је била у селу Баићу, један час северно од Трна, на Јерми.
Деда Мисаилу се познаје да је „шетао“ по нашим крајевима. И сада после толико година сталног живљења овде, говори најближе шумадијском говору, а црквену књигу чита онако како се у Савини и Црној гори чита - свуда “а” место “о” и “ь”.
Велики Србин и хришћанин, он се јако брине да се цело хришћанство на Трачком полуострву ослободи од Турака, и да Србија добије све што је од старине и по садашњости њено. Кад му казах да ће да остане под Турцима Маћедонија и Румелија, Деда Мисаил уздахну и рече: „Проклети Турци! Не да њих Англитера и Ени-Дуња!“ Запитах га ко је та Ени-Дуња, и одговори ми да је то Нова Дуња - Америка. Сирота Америка!
- Много се љути на претензије Бугарске и на неправду која се хоће нама да учини. Зар се, вели, Срби седамдесет година били и крвавили, од њихових глава Ћеле Кула се градила, и сада три године ратовали, - па да кусају Бугари који су седели и гледали шта се ради? Ја бих њима рекао што и орао вранама: Носио орао комад меса у кљуну, а за њим летеле вране, кад пао орао да једе месо, а вране рекле: „Ах, ала се уморисмо носећи месо!“. „Што је која у кљуну носила, одговорио орао, то нека и једе!“
- Кад би мене питале Силе, ја би им прво казао шта је чије, ама неће да ме слушају: „србско је до Старе Планине, тамо по за Софију, и Рил је србски, и по за њега право све до Велеса.“ Пита ме хоће ли да остане Србији и Бакарно Гумно. Мени се не казује шта и докле остаје србско, па га питам где је то Бакарно Гумно? „Тамо на куде Скопље, одговара ми старац - то је старовремско србско, Ту су се Срби први пут појавили, и оградили бакарно гумно да вршу, и отада се скопљанско зове Бакарно Гумно.“
http://srbiubugarskoj.blogspot.com/2015/07/blog-post_27.html
Стара црква Св. Петке била је 6 аршине дуга, а 3 широка.
Садашња је црква и велика и лепа. од камена срезана. Обновио ју је, 1825, Деда Мисаил Цветковић Бајкуш, архимандрит из манастира Св. Богородице близу Трна, и утрошио на њу
својих 130.000 гроша. Показивао ми је писмено од чорбаџија трнских онога времена, како је он доиста дао толико новаца својих , а народ само кулуком помогао, и како за то има право да бере приход од цркве , да му тас иде у њој, и да му се даје на годину по 9 ока зеитина- или 90 гроша. „Док су ови потписници били живи. вели Деда Мисаил, који ми је причао ову причу о Св Петки , дотле је и мој тас по цркви ходио и зеитин им доходио ; а откако они помреше, ови што насташе не знају ни за правду,ни Бога , па истераше и мене из Трна и мој тас из Св. Петке“.
https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/из-нове-србије/изводи-из-нове-србије-мите-ракића-2/
