Slike grada Pančeva
Strana 1 od 5 12345 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 124

Tema: Slike grada Pančeva

  1. #1
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Slike grada Pančeva

    Ovo sam oduvek zeleo da uradim.
    Ovde cu ostavljati slike Panceva, za nas Pancevce, ali prvenstveno za one koji zele da posete i vide Pancevo.
    Krenucu od slike, kada je centar Panceva, krasio veliki trg.




  2. #2
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    Slika istog trga, sa pocetka ovog veka.


  3. #3
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    Pogled sa mosta.


  4. #4
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    Spomenik.


  5. #5
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    A sada malo o istoriji grada i njenim znamenitostima.

    NARODNA BAŠTA

    U nesporne i neprolazne zasluge prvog pančevačkog urbaniste, brigadnog generala Mihovila Mihaljevića, spada svakako podizanje i uređenje Narodne bašte površine 16 jutara, godine 1829. Narodna bašta je za stanovništvo Pančeva predstavljala mnogo više od običnog parka - bilo je to omiljeno šetalište Pančevaca, promenada, mesto za izlazak, provod i rekreaciju, u koje je građanstvo u naročito velikom broju svraćalo nedeljom i praznikom. Krajem školske godine učenici Gimnazije, Građanske i Trgovačke škole defilovali su svečano obučeni stazama Narodne bašte, praćeni pogledima roditelja i rodbine.

    Levo od ulazne kapije nalazi se danas sasvim ruinirana i napuštena zgrada nekadašnjeg Pančevačkog poljoprivrednog udruženja, koje je imalo i sopstveno ogledno dobro. Ovo Udruženje osnovano je 1869. godine, a prestalo da postoji ubrzo posle završetka Drugog svetskog rata.

    Od 15. avgusta do 17. septembra 1905. godine u Narodnoj bašti održana je velika industrijska i poljoprivredna izložba koju je obišlo, za vreme u kome u našem gradu živi 19 hiljada ljudi, fantastičnih 100 480 posetilaca. Tom prilikom isečeno je mnogo stabala da bi bilo podignuto 26 paviljona, hala, postavki i pratećih objekata, koji su nakon završetka izložbe uklonjeni. Ostao je samo muzički paviljon u kojem je vikendom, praznikom i raznim prigodama svirala pleh muzika, a Pančevci dolazili na špacirung, špricer, kapuciner i šećernu vunu. Stariji bi sedeli na klupama postavljenim oko paviljona, a mlađi šetali u krug.

    U Narodnoj bašti postajala su i dva zemljana terena za laun-tenis kao i zgrada Laun-tenis kluba, osnovanog 1908. godine. Laun tenis doslovno znači "poljski tenis", tenis koji se igra u polju, najčešće na travnatoj podlozi. Neposredno posle Prvog rata ovde su viđenije pančevačke gospođice zaigrale hazenu, vrstu igre slične rukometu.

    Šezdesetih godina, u sklopu opšteg raskida sa prošlošću, muzički paviljon je srušen a na njegovom mestu izgrađena fontana s neidentifikovanom kamenom skulpturom. Istom prilikom uklonjena je ograda, a kasnije podignute zgrade Elektro-distribucije i javni WC.

    Bista Jovana Pavlovića, osnivača i urednika "Pančevca", postavljena je 1969. godine, povodom stogodišnjice izlaska prvog broja, s leve strane od ulaza u Narodnu baštu.

    Današnji izgled Narodne bašte je više nego žalostan. Dva stuba od cigala koji su držali ulaznu gvozdenu kapiju skloni su padu, Zgrada Pančevačkog poljoprivrednog udruženja, koju je do pre nekoliko godina koristilo "Zelenilo", potpuno je ruinirana i napuštena, a bivše ogledno dobro koje je bilo pretvoreno u Rasadnik zaraslo je u korov. Betonske staze su ispucale, noćna rasveta je više nego oskudna, klupe su oštećene, a o odsustvu organizovanog održavanja i zaštite retkih biljnih vrsta, estetskog uređenja i negovanja ukrasnog bilja, ne vredi trošiti reči. Fontana ne radi, a javni WC je van upotrebe, a gomile najrazličitijih otpadaka i smeća su redovna pojava.


  6. #6
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    A sada malo o poznatim Pancevcima.

    Đorđe Vajfert: Rođen je 15. juna 1850. Apsolvirao je veliku pivarsku školu u Vajenstefanu kod Minhena. Preuzeo je pivaru koju je u Beogradu sazidao njegov otac, a koju je kasnije proširio. Posedovao je nekoliko rudnika u Srbiji (rudnike bakra i mrkog uglja, kao i zlatni majdan u Sv. Ani) te je na taj način postao tvorac modernog rudarstva u Srbiji. Bio je jedan od najvećih industrijalaca u Jugoslaviji. Takođe je bio i guverner Srpske Narodne Banke. O svom trošku je u Pančevu 1922./23. sazidao srkvu Sv. Ane i portalna zgrada na rimokatoličkom groblju 1924. godine.


    Paja Jovanović (1859-1957): Slikar, jedan od glavnih predstavnika rutiniranog akademskog realizma kod južnih Slovena. Gotovo ceo život je proveo u Beču. Još u mladosti se pročuo po slikama idealizovanih tipova i scena iz arbanaškog i crnogorskog narodnog života (Mačevanje, Boj petlova, Kićenje neveste). Izradio je tri velike kompozicije sa temama iz nacionalne istorije, koje su postale vrlo popularne zahvaljujući reprodukcijama putem oleografije (Seoba Srba, Proglašenje Dušanovog Zakonika, Takovski ustanak). Slikao je i crkvene slike, među kojima i dva velika ikonostasa u Sabornoj crkvi u Novom Sadu i u crkvi u Dolovu. Naročito je tražen i cenjen kao “laskav” portretist, najviše u Beču i Beogradu, gde je portretisao niz vladara, crkvenih dostojanstvenika i bogataša. Svoj atelje, skice i slike je zaveštao beogradskom gradskom muzeju.


    Uroš Predić (1857-1953):Slikar, izraziti predstavnik akademskog realizma. Učio je u Beču i Minhenu. Portretisao je gotovo sve istaknutije ličnosti iz političkog i kulturnog života u Srbiji s kraja 19-og i prve polovine 20-og veka. Izrađivao je ikone (preko 1000 ikona) i ukrasio ikonostas Preobraženske (Gornje) crkve u Pančevu, istorijske kompozicije (vesela braća, bosanski begunci, Kosovka Devojka, siroče na majčinom grobu). Najbolji mali radovi su mu ”Pod dudom” i ”Marljive ručice”, i portreti Pere Dobrinovića i Marka Murata.



    Jovan Jovanović Zmaj (1833-1904): Bio je pesnik, urednik književnih i satirienih listova i lekar. Razvio se u samostalnog pesnika pod uticajem narodne poezije, Branka Radičevića, nemačkih romantičara i mađarskog pesnika Šandora Petefija, da bi vrlo rano postao jedan od najpopularnijih poeta srpske građanske klase. Stihovima je popularisao slobodarske ideje svoga vremena i Miletićeve narodne stranke. Aktivni društveni radnik, veliki talenat i veliki stvaralac, bio je pesnički izraz duhovnog i društvenog života srpskog naroda od 1850 do 1900. godine. Kao veliki lirski pesnik, opevao je srećne i tragične trenutke svog porodičnog života u knjigama ”Đulići” i ”Đulići uveoci”. Napisao je čitave tomove političke i satirične poezije, koja je imala ogromnog uticaja na razvitak nacionalne i građanske svesti. Osnivač je dečije poezije kod nas. Pokrenuo je i uređivao književni list ”Javor”, satirične listove ”Zmaj”, ”Žiža”, ”Starmali” i dečiji list ”Neven”. Za života su mu izdate pesme u knjizi pod naslovom ”Pevanija”. Mnogo je prevodio s mađarskog (Petefija, Aranja), nemačkog (Getea i druge), ruskog (Ljermontova, Puškina), engleskog (Tenisona), itd. Pisao je i u prozi (pesnička legenda ”Vidosava Brankovića”), a ogledao se i u drami (šaljivi komad ”Šaran”).


  7. #7
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    A sada malo o poznatim gostima Panceva. Licnostima koje su zivele u nasem gradu.


    U jesen 1897. godine, u Pančevu se nastanjuje dvadesetogodišnja nastavnica Isidora Sekulić. Predavala je matematiku i prirodne nauke u Višoj devojačkoj školi sve do 1906. godine. Naredne dve i po godine često putuje po Evropi, a Pančevo definitivno napušta tek u proleće 1909. godine.


    Idvorčanin Mihajlo Pupin krajem šezdesetih godina prošlog veka pohađao je višu realnu školu u Pančevu. Školovanje je nastavio u Pragu, a zatim odlazi u SAD, gde kasnije postaje veliki izumitelj svoga doba. Pupin je, osim što je bio vičan sa kalemovima, bio vešt i u baratanju rečima. Za autobiografiju, koju je napisao na engleskom jeziku, dobio je Pulicerovu nagradu 1924. godine. Knjiga pod nazivom Od pašnjaka do naučenjaka objavljena je prvi put u izdanju Matice srpske 1929. godine.


    Početkom dvadesetih godina ovog veka u Pančevu je živeo i Miloš Crnjanski. U Gimnaziji je tokom školske 1921. i 1922. godine isprva držao časove gimnastike, a zatim predavao istoriju i geografiju. Stanovao je ovde, u kući gospođe Milutinović i osim što je podučavao gimnazijalce bio je centarfor i kapiten fudbalskog kluba "Banat".


  8. #8
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    Crkva sa dva tornja.


  9. #9
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    Most ka nasem glavom gradu Beogradu.


  10. #10
    Obećava
    Učlanjen
    10.03.2005.
    Lokacija
    highway to hell!!!
    Poruke
    95
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano

    Pa lepo je to samo sto ti pokaza samo lepe slike!!
    A onaj zagadjeni deo nista!!
    Ma salim se samo nas ti hvali!!

  11. #11
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    Na zahtev objavljujem i slike zagadjenja.
    Pancevo u trenucima, kada je sve sivo nad njim.


  12. #12
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    A ovo je nasa draga fabrika, Petrohemija, slikana nocu.
    Divna je, zar ne?! Radi i zagadjuje!


  13. #13

    Podrazumevano Slika

    Kako ubacuješ te slike?I ja bih nešto ubacila ali nemogu da provalim kako.Nisam Pančevka ali imam drugaricu kod koje često dolazim,imam par lepih slika

  14. #14
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Re: Slika

    Citat Original postavio Indi
    Kako ubacuješ te slike?I ja bih nešto ubacila ali nemogu da provalim kako.Nisam Pančevka ali imam drugaricu kod koje često dolazim,imam par lepih slika
    Ako su slike sa neko sajta, ubacujes ih na sledeci nacin:

    [img]pa URL slike, pa zatvaras sa [/img]

    A ako su slike u tvom racunaru, ubacujes ih sa ove adrese

    http://www.imageshack.ws/index.php

    Tu mozes da uploudujes sliku iz racunara.

    Pozdravi drugaricu. :wink:
    Pozdrav!

  15. #15
    Iskusan S_K_V_O (avatar)
    Učlanjen
    01.08.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    6.152
    Reputaciona moć
    114

    Podrazumevano

    Meni se od nalepljenih slicica u Pancevu najvise svidja baja sa trece slike.Rimljanin sa dobrim trbusnjacima...pun pogodak! :wink:

  16. #16
    Početnik
    Učlanjen
    24.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    tamo daleko
    Poruke
    0
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio S_K_V_O
    Meni se od nalepljenih slicica u Pancevu najvise svidja baja sa trece slike.Rimljanin sa dobrim trbusnjacima...pun pogodak! :wink:
    To je Florijan, zaštitnik vatrogasaca. U desnoj ruci mu je kanta sa vodom, a ispod je kuća. Tek da se zna. Zop


  17. #17
    Iskusan S_K_V_O (avatar)
    Učlanjen
    01.08.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    6.152
    Reputaciona moć
    114

    Podrazumevano

    Znaci voli da se igra s vatrom...mmmmmmmm...Florijane...

  18. #18
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    A sada malo istorije, naseg grada.
    Malo je dugacko... :? ali *ebi ga...


    Pancevo kao naselje, kako to dokazuju arheoloske iskopine nadjene u mestu i okolini, postojalo je jos u doba kada su ovim krajevima vladali Dacani, Rimljani, Sarmati i Jagizi, a i za vreme doseljenja Slovena na Balkansko poluostrvo. Tokom seobe naroda prosli su kroz ovaj grad Goti, Gepidi, Huni i Avari, ali je naselje koje je tu postojalo nestalo za vreme te seobes, kao sto su nestajala i druga naselja kojih je bilo u nasim krajevima. Pancevo je postojalo za vreme Madjara, pa, verovatno i docnije kada su Banat osvajali ili uznemiravali Vizantinci, mongoli ili Tatari i Kuzmani, a posle Kosovske bitke i Turci koji su ga drzali sve do ih nisu izbacili Austrijanci 1716. godine. Menjajuæi svoje gospodare, Pancevo je menjalo i nazive svoga naselja. Prvi i najstariji naziv za Pancevo prema zabelesci anonimnog madjarskog hronicara, bio je PANUKA u IX veku, koji je nosilo u doba kada su Arpadoviæi pokorili bugarskog vojvodu Glada i primorali ga da sklopi s njima mir. Po jednom spisku utvrdjenja iz doba vladavine Gejze I (927-977) Pancevo treba da je postojalo pod nazivom PONUCEA i PANOÈA u X veku. Posle podrug veka mi doznajemo za naziv BANSIF, pod kojim ga je zabelezio arapski geograf Muhamed el Šetif Idrizi u svom delu "Poznavanje Balkanskog poluostrva", koje je izdao 1153. Po njemu je Bansif "trgovacka varos, u kojoj se nalaze marljivi Grci zbog svojih trgovackih poslova." Ovaj navod je dokaz da je Pancevo postojalo pre vise od 800 godina. To je najstariji istorijski izvor o poreklu naselja i imena Pancevo . Ono svedoci ne samo o njegovom postojanju veæ i o ulozi koje je imalo u privrednom zivotu ovog vremena.

    Od tog doba, svakako usled invazije stranih naroda, mi o Pancevu, sve do 1430. ne znamo nista. Tek tada, iz jednog pisma Matije Talovca saznajemo za postojanje Panceva posto ga u njemu spominje kao selo PANÈAL, blizu Trnista. Tako se, naime, zvalo naselje i utvrdjenje koje se nalazilo izmedju Omoljice i Ivanova, nedaleko od Panceva. Tri godine docnije, 1433. mi doznajemo za jedan naziv Panceva, i to od francuskog plemiæa Bertrana de la Brokijea, koji je po nalogu kralja Filipa Dobrog putovao u Palestinu i pri povratku preæao iz Beograda u Pancevo, odakle je produzio u pravcu Budima. U svom izvestaju koji je podneo kralju on Pancevo naziva PANSEG i oznacava ga selom bez nekog narocitog obelezja. Sada nastaje dug vremenski period u kome nema ni pomena o Pancevu. Ono je 1552. palo pod tursku vlast i ostalo pod njom sve do 1716. godine, dakle pune 164. godine. Iz tog perioda posedujemo dva opisa Panceva sa dva njegova naziva, i to jedan od pocetka, a drugi od polovine XVI veka. Prvi nalazimo u arapskom rukopisu koji je napisao Mehmed Sipahi Zade i nosi naslov "Najjasniji putevi za poznavanje zemalja i gradova", u kome se Pancevo pominje pod nazovom PAJÈOVA. Taj rukopis potice od 1605. godine, a sadrzi izmedju ostalog i opise nekih banatskih i sremskih gradova koji su postojali krajem XVI veka, pa tako i Panceva. Drugi opis i naziv Panceva potice od turskog putopisca Evlije Èelebije, koji ga je zabelezio pod nazivom PANZOVA. On je 1660. putujuæi za Vel. Varadin, presao Dunav kod Grocke i dosao u Pancevo, o kome je zapisao sledeæe: "To je cetvorougaona drvena tvrdjava koja lezi na usæu Tamisa u Dunav na jednom mestu koje je obraslo vrbama, a ciji prosek iznosi 100 koracaja. U njoj se nalazi zapovednik sa 50 vojnika. Ona ima poprilican magacin za municiju, dzamiju, gostionicu, i malu carsiju, ali nema kupatila. Kuæe su uglavnom pokrivene pruæem i trskom. Ovde utice Tamis u Dunav. Tamis je mala mocvarna reka. Grad Pancevo je priviligisani turski srez u Temisvarskom vilajetu sa 150 akci (3 dukata). Odavde odosmo ka severu u selo Zeldes koje pripada alaj-begu. Na ovoj ravnici nema kamena ni u velicini zrna od pasulja, a trava tako bujno raste da se u njoj ne vidi konjanik". Ova zabeleska truskog putopisca za nas je vrlo dragocena. Po njoj dobijamo sliku ne samo o tome kako kako je Pancevo izgledalo za vreme Turaka, nego i o izgledu njegove okoline. Pored toga, mi od Èelebije prvi put doznajemo o postojanju pancevacke tvrdjave. Zapadno od tvrdjave nalazila se palanka okruzena dvostrukim redom palisada. Karaula je lezala severo-zapadno od tvrdjave i bila je zadjtiæena utvrdjenim tornjem. Tu je stanovala turska raja i potes Karaula jos i danas odrzava uspomenu na to naselje. Pancevo je pod turcima predstavljalo trgovacku i strategijsku varoæ. Oni su preko njega upusivali robu u ove krajeve i provijant za vojsku koja se borila u Erdelju i Ugarskoj, dok im je kao strategijsko mesto sluzilo za prolaz i koncentraciju trupa za razne frontove. Ono je za vreme njihove vladavine bilo svedok mnogih znacajnih istorijskih dogadjaja i popriste mnogih borbi koje su se vodile. U Pancevu je u leto 1567. boravio Sigismunf Zapolja i odavde je, kao turski vazal, otisao u podvorenje sultanu Sulejmanu u Zemun, kada je ovaj polazio u rat protiv Ugarske. Za vreme ustanka Srba u Banatu, 25. maja 1592. u Pancevu je vodjena borba protiv Turaka, a 1594. i 1598. oni su odavde upuæivali vojsku na austrijska bojista. Mirko Tekeli, pretedent na ugarskim kurucima, dok je docnije, kad je stupio u savez s Turcima imao i svoj odred vojnika u Pancevu. Sultan Mustafa II 25. avgusta 1696. presao je sa svojom vojskom preko mosta kod Panceva i prosao sa njom kroz varos, a ujesen 1698. dosao je tatarski kan Selimgiraj, koji je Turcima cuvao liniju Pancevo-Karanbes. S namerom da oslobode Banat, Austrijanci sui 1686. osvojili Pancevo, ali posto se u njemu nisu mogli da odrze, oni ga spalise. Pancevo je oslobodjeno od Turaka 9. Novembra 1716. Godine i ono je tada nosilo ime Èomva. Koje mu je dao njegov oslobodilac general Florimond Klaudije Mersi, ali se nije dugo odrzalo. Tada je obrazovano posebno podrucje pod nazivom Tamiski Banat., od koga je docnije postaa Banatska Vojna granica. Ona je stajala pod austrijskom upravom i ostala pod njom sve do njenog razvojnicenja , tj. Do novembra 1872. kada je prisjedinjena Ugarskoj.

    Sa Pancevom su Austrijanci nasledili od Turaka jedno malo, neuredno mesto. Stoga su odmah, po njegovom zauzeæu, otpoceli sa intezivnim radovima oko pojacanja tvrdjavnih postrojenja i materijalnom izgradnjom unutar njegovog podrucja. Medjutim, Austrija je, veæ posle dve decenije, tj. 1737. ponovo zaratila sa Turskom, kojom prilikom su Turci pri povlacenju pozarom totalno unistili Pancevo. Ono se sad opet pocelo da obnavlja i podize, ali sporo i bez ikakvog plana. Stanovnistvo su sacinjavali Rumuni, Srbi, Grci, Nemci, Tuirci, Rumuni i Jevreji, medju kojima je bilo mnogo sirotinje. Tokom vremena, Pancevo je postalo poveæe naselje, koje je dobilo izgled provincijske varosi, u kojoj se nalazilo veæ nekoliko lepih javnih zgrada i privatnih kuæa. Mudjutim, tek sto je uslo u redovan kolosek svoga razvoja, Austrija je pocetkom 1788. ponovo zaratila sa Turcima i ono je, sada po treæi put, postalo plen pozara koji je unistio celu varos, tako da se vise prepoznati nije mogla. Nedugo posle oslobodjenja od Turaka, izmedju 1720-22, u Pancevo su se doselili Srbi iz Temisvara koji su sa svojim pancevackim sugradjanima oslnovali sadasnju gornju varos. Kuæe su im veæinom bile od drveta i postavljene tako da su sacinjavale nepravilne ulice. Od 1722. poceli su da pridolaze i da naseljavaju Pancevo nemacki kolonisti iz Franacke koji su naselili donju varos, dok se Rumuni pocinju pojavljivati od 1767. godine. Kako Srbi tako i Nemci imali su posebne opstine kojima je na celu stajao opstinski knez. Obe ove opstine potpale su od 1766. godine pod vojnu upravu i jurisdikciju. Otada je Pancevo bilo sediste Štaba 12. Nemacko-banatske granicarske regimente. Ova vojna uprava koja je ustvari predstavljala samovolju vojnih vlasti i bila vrlo okrutna, stvorila je kod Pancevaca veliko nezadovoljstvo, sto ih je nagnalo da zatraze spajanje obeju opstina u jednu koja bi, kao slobodna komuna imala samostalnu upravu, u granicama svojih regulativa. To su postigli tek 1794. godine, kada su dobili svoj magistrat sa gradonacelinikom na celu.i odgovarajuæim cinovnicima. U to vreme Pancevo je brojalo 829 porodica: 49 trgovacke, nekoliko cinovnickih, trgovackih, dok su ostatak cinile zemljoradnicke porodice. Posle cetiri decenije 1836. Pancevo je imalo 12236 stanovnika, od kojih su 242 bili trgovci, a 564 zanatlije. Prema tome, Pancevo je veæ tada predstavljalo trgovacku, zanatlijsku i zemljoradnicku varos kakva je uglavnom ostala sve dok se u njemu nije pocelo sa podizanjem i industrijskih preduzeæa. Na razvitak zanatstva polagala se tatda velika paznjai jos 1794. godine dobile su zanatlije esnafske privilegije, na osnovu kojih su mogli da izvrse organizaciju pojedinih cehova.

    Trgovina zitaricama, stokom i vinom bila je vrlo ziva i rasprostirala se preko zapadne granice Hrvatske, vodila u Austriju, Èesku sve do Bugarske, pa po celoj Madjarskoj i jednog dela Švedske i Moravske. Industrijskih preduzeæa za vreme Granica bilo je vrlo malo. Sve do prve polovine XIX veka postojale su samo pivara, svilara, tri vetrenjace, pilana - vetrenjaca, parni mlin i fabrika ulja. Unutrasnjem uredjenju Panceva mnogo je doprineo general Mihovil Mihaljeviæ, koji je tu kao brigadir sluzbovao 1812-31. godine. Njegovim zauzimanjem zasadjeno je nekoliko aleja drveæa u varosi, zatim na Novoseljanskom, Bavanistanskom, Jabuckom i Crepajskom putu, a i Narodna basta njegovo je delo. Podigao je nekoliko zgrada za vojne svrhe i podstakao imuæne gradjane da zidaju kuæe od cigle i pokriju ih crepom, dok se za siromasne starao da taj materijal dobiju na otplatu. On je dao podstreka za regulaciju varosi, za kaldrmisanje nekih ulica i postavljanje trotoara ispred kuæa, a isto tako i za kopanje jarkova i kanala za odvodjenje vode preko kojih su postavljeni mostovi za prelazenje. Pored vojnih zgrada, u reprezentativne gradjevine spadale su u ono vreme jos i tzv. Crveni magacin, koji je podignut 80-tih godine XVIII veka. Gradska Bolnica, kojoj je polozen kamen-temeljac 1833. godine; Svetouspenska crkva, koja se pocela zidati 1807. i za koju je slikar Konstatin Danil izradio monumentalni ikonostas; Gradski magistrat, kome je polozen kamen-temeljac 1833. godine, Preobrazenska i Katolicka crkva, te zgrada "Trubaca" koja je predstavljala najlepsi hotel u Vojnoj granici od Susaka do Orsave. U vrlo znacajne istorijske dogadjaje Panceva iz njegove nedavne proslosti spadaju Velika buna od 1848-9. i razvojacenje Vojne granice od 1872. godine. Za vreme bune ono je bilo sediste Okruznog narodnog odbora koji je izvrsavao Glavnog izvrsno odbora u Sremskim Karlovcima i starao se o odrzavanju reda i sigurnosti u mestu. Tu je Stevan Kniæanin doveo dobrovoljce iz Srbije i stavio ih na raspolaganje Vojvodi Šupljikcu, koji je tu i umro 27. decembra 1848. godine. Najzad, Pancevo su 10. maja 1849. okupirali Madjari i drzali ga sve do 10. avgusta iste godine. Razvojacenje Granice i prikljucenje njene teritorije Madjarskoj bio je cisto politicki akt i plod nagodbe izmedju Austrije i Madjarske od 1867. godine. Taj akt izazvao je veliko nezadovoljstvo kod srpskog zivlja, jer je to prikljucenje izvrseno bez pitanja naroda u Granici, koji je, po nacelu samoopredeljenja, imao da odluci o svojoj sudbini. Pancevacki Srbi na celu sa Svetislavom Kasapinoviæem, bili su prvi koji su u Gradskoj municipiji i predstavkom na cara protestovali protiv tog jednostranog i samovoljnog akta becke kamarile, koje je Granicu predala Madjarima da bi mogla sa njima da sklopi pomenutu nagodbu. Od tog toba Pancevo je postalo municipijom, a 1886. samostalnom municipijom sa uredjenim magistratom i zupanskim pravima. Ono se za vreme madjarskog rezimarazvilo u jaku trgovacku varoP, cemu je mnogo doprinela izgradnja zeleznickih pruga Pancevo-Beckerek (1894) i Pancevo - Vrsac (1896), pa regulacija Tamisa od 1895. godine. Kulturno - prosvetni i socijalni zivot razvija se brzim tempom negoli u doba Granice, u kojojsu vojnicka stega i birokratizam vlasti kocili i onemoguæavali napredan tok takvog razvitka. Godine 1910. povrsina atara iznosila je 19260 jutara, broj kuæa bio je 2927 i broj gradjanskih stanovnika je bio 20201, a vojnika 607. Po jeziku medju njima je bilo 8714 Srba, 7467 Nemaca, 3364 Madjara i 769 Rumuna. Pravoslavnih je bilo 9361, katolika 7510, evangelika 1979, 993 reformiranih i 706 jevreja. 13719 ih je znalo da citaju i pisu. Pancevo je 1918. godine, na Mitrovdan, ulaskom srpskih trupa preslo pod srpsku drzavnu upravu i srpsku lokalnu administraciju. Od 11. oktobra 1923. sef opstine je Dr.Vladimir, covek koji je za kulturu veæ dota ucinio - stvorio gradsku bilblioteku i udario temelj pancevackom muzeju. Pancevo je uvek, pa i tada dok je bilo pod tudjinom, sacuvalo karakter srpskog naroda, stojeæi uvek u prvim redovima u borbi za ocuvanje nacionalne individualnosti srpskog naroda u Vojvodini, pa je zato i dobilo castan nadimak "Srpska Sparta". Iz njega je poteklo prvo srpsko pevacko drustvo, nastarije ne samo u Jugoslaviji nego i na celom Balkanu; prva streljacka druzinal prvo muzicko drustvo; srpska visa devojacka skola. Ono je dalo znatan broj znamenitih muzeva koji su mnogo doprineli kulturnom uzdizanju srpskog naroda, kao sto su bili: slikar Arsa Todoroviæ, pesnik Vasa Živkoviæ, prvi srpski virtuoz na violini Dragomir Kranceviæ, publicista Stevan Radosavljeviæ, kompozitori Mita Topaloviæ i Petar Kranceviæ, etnolog dr Jovan Erdeljanoviæ, glumica Milka Markoviæ i drugi. Deo svog zivota su u Pancevu je proveo i Jovan Jovanoviæ Zmaj. Od politicara koji su u Vojnoj granici i pod Madjarima vodili borbu za autonomiju Vojvodine iza ocuvanje srpskog naroda od germanizacije i madjarizacije valja istaæi Svetislava Kasapinoviæa i Kamenka Jovanoviæa.

  19. #19
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    Pancevacki muzej


  20. #20
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    Ovo je ulaz u Centar za Kulturu.
    Bolji bioskop od ovog nemamo.


  21. #21
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    Mapa grada.


  22. #22
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    Narodna basta.


  23. #23
    Veoma poznat limunada (avatar)
    Učlanjen
    01.01.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    rs
    Poruke
    14.549
    Reputaciona moć
    644

    Podrazumevano

    Ej...nije ti losa ideja ovo sa slikama...sad mi koji nikad nismo bili u Pancevu,ima sve da znamo... :wink:

  24. #24
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano

    Oduvek sam zeleo da uradim ovako nesto i da otvorim ovaj topic.
    Ali, nisam znao gde?! :?
    Jedva sam docekao da se otvori ovaj podforum.
    A cilj i jeste, da vas upoznam sa Pancevom.
    Mozda nekog od vas, nekada put nanese ovamo, pa da imate predstavu o gradu. :wink:
    A i da ne zalutate ili se izgubite slucajno.

  25. #25
    Početnik
    Učlanjen
    24.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    tamo daleko
    Poruke
    0
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Sve mi ide od ruke, ubacujem slike po foruma, ali ne mogu da udjem na naš gradski sajt pa opcije slike. šta je problem sa pancevo.co.yu ?

Slične teme

  1. Pomozite Devetogodišnjoj Valentini iz Pančeva koja ima tumor na mozgu!!!
    Autor Jedna_mawa_metalka u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 21.11.2007., 03:55
  2. Slike Subotice
    Autor Partyholic u forumu Srbija
    Odgovora: 32
    Poslednja poruka: 02.10.2007., 16:41
  3. znamenitosti Pančeva
    Autor zvoncica86 u forumu Srbija
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 01.04.2006., 20:20

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •