Поново је у центру пажње Милорад Улемек Легија и, као оличење свега супротног, као нека врста другог пола српске политичке сцене – Чедомир Јовановић. Постали су симболи нашег доба, иако у полугладној земљи, иако су многи незапослени и без сопственог стана, аутомобила...
Има још чудних мистификација. Прошле недеље су Наташа Мичић, председница ГСС и Чедомир Јовановић, лидер из ДС-а искључене Либерално-демократске фракције, организовали протест под слоганом „Победићемо мафију“, у част приведеном генералу полиције Милану Обрадовићу. „Данас је Обрадовић у затвору да би они које је он хапсио у Сабљи били на слободи. Немогуће је да ми и ти људи живимо на истом месту, у Србији. Ми се нећемо повлачити пред злочиначким удружењем које данас покушава да заустави Србију.“, изјавио је Јовановић, испред Палате правде. Митингу је присуствовало десетак активиста, међу којима Жарко Кораж и Бранислав Лечић.
Неколико дана касније Наташу Мичић је изненадила могућност да ДС и ДСС образују коалицију пре расписивања нових парламентарних избора, што значи да ДС аутоматски подржава „љотићевску саборност“ за коју се, по Мићићкином мишљењу, залаже ДСС. Због тако великих прекршаја закључила је да ДС више није лидер реформских снага и модернизације Србије и позвала на окупљање око ГСС-а. И Горана Петровића је изнервирао потенцијални улазак ДС-а у владу: „Тај акт ће значити да је Борис тадић пљунуо на мртвог Ђинђића и то ће бити почетак пропасти ДС-а“.
„Офанзива којој присуствујемо није само политичка пропаганда. Реч је више о некаквој врсти политичког штита. Активност им је порасла како расту шансе за хапшење. Јовановић паметно ради у свом властитом интересу, талентован је, поседује завидну енергију и политичку страст. Међутим, баш та острашћеност коју емитују он и његови следбеници показује да би тек сада знали шта да раде кад дођу на власт. Бојим се да би време обрачуна онда тек почело. Они исијавају јасно дефинисану мржњу према политичким противницима. Мржње је све више али је јавност занемарује вероватно због тога што је емитује наводно либерално оријентисана елита. Критеријуми су нам двоструки. Тако је један угледни новинар и аналитичар, госутујући у „Инсајдеру“ рекао: „Лаже џукела“. Нико није реаговао. Тренутно су многи интереси угрожени, многи се понашају друкчије него иначе. Десперадоси би могли да преузму власт.“ Слободан Антонић.
За многе је Чедомир Јовановић попут светионика који треба да им покаже пут ка Европи и модернизацији земље. Ипак, социолог Владимир Вулетић каже да га изненађује медијска пажња која му се посвећује као и групи НВО које га подржавају. „Па, они нуде само пароле најопштијег типа. Реформе, приближавање ЕУ, модернизацију. Први бих их подржао да су једини промотери тих вредности, али они куцају на отворена врата. Нико у Србији, укључујући и радикале, није против набројаних циљева. Људи окупљени око Центра за модерну политику заузели су деструктиван политички став и стално су у потрази за непријатељима. Једино су успели да ослабе ДС.“
„Сви шестооктобарци су један чудан слој који покушава да солунаши. Стално своју политичку позицију граде на наводним заслугама које су имали. Легија и Чеда су лице и наличје истог новчића. Иако Јовановић и људи око њега својатају Ђунђића, односно успостављају монопол на његово дело, јасно је да су они најмање у могућности да га наставе. Без обзира на медијску промоцију, њихова политичка тежина је минорна.“ Вулетић је понајмање импресиониран паролом „Србији се жури“.
„Очигледно се њима жури да поново дођу позицију моћи. Рекао бих да се Србији уопште не жури колико се њима жури. Србији су данас потребни они људи који ће са мером и разумевањем историјских околности крчити стабилан пут ка укључивању Србије у европске интеграције а не десперадоси који би преко ноћи све да мењају.“

МАРИЈАНА МИЛОСАВЉЕВИЋ, НИН