Glas Sauronov
Primećen član
- Poruka
- 674
NOAM ČOMSKI, VODEĆI SVETSKI KRITIČKI INTELEKTUALAC
Studirao je filozofiju, matematiku i lingvistiku. Nakon doktorata preuzeo je katedru na prestižnom Masačusetskom institutu za tehnologiju (Massachusetts Institute of Technologdž), gde je predavao moderne jezike i lingvistiku. Objavio je veliki broj naučnih radova i smatra se jednim od najvažnijih lingvista prošlog veka. “Tvorac je transformaciono-generativne gramatike, najuticajniji mislilac u teorijskoj lingvistici od vremena Ferdinanda de Sosira; svojim pogledima na prirodu jezika izazvao je previranja i u drugim oblastima, naročito u psihologiji i filozofiji.” Kao intelektualac nije mogao da odoli a da se ne posveti razjašnjavanju savremenih svetskih kretanja. U političkoj publicistici ubraja se u najčitanije i najviše citirane autore. Zovu ga i “najuticajniji intelektualac Zapada danas”, anarhista, “najpoznatiji disident SAD”.
Posetio je jedan kibuc u Izraelu, ali je odustao od namere da duže vremena ostane u Izraelu, jer se nije slagao sa izraelskom politikom prema Arapima. Njegov stav najbolje odslikava izjava: Onaj kome je stalo da zna, taj će da sazna činjenice.
Razgovaramo o onome što se dešava u vezi sa Irakom i događajima koji su intervenciji u Iraku prethodili – kosovskom problemu i bombardovanju Srbije.
– Džordž Buš i Toni Bler govore: “Mi ne smemo dozvoliti da Sadam Husein vlada, jer je on najgori čovek u istoriji, upotrebio je hemijsko oružje čak i protiv sopstvenog stanovništva”. Do ove tvrdnje mogao bih se složiti sa njima. No, oni su tu stali. Trebalo bi da dovrše misao i da kažu celovitu rečenicu: “Da. Sadam je to uradio, ali uz podršku SAD, koje su znale šta on radi. Vašington ga je pozdravio, pružio mu je veliku pomoć, naoružao ga.”
A šta su razlozi bombardovanja Srbije?
– Krajem devedesetih godina na Zapadu se pojavio ogroman koncert samohvalisavaca, koji su tvrdili: ulazimo u novu istorijsku eru, u kojoj prosvećene države donose humanitarne ideale ostalom svetu. I kao dokaz da se misli ozbiljno, prvi korak koji su preduzeli bilo je – bombardovanje Srbije. Jasno? Istovremeno, isti ljudi u američkoj vladi, koji su govorili o humanitarnim idealima aktivno su pružali podršku albanskim teroristima koji su činili zločine, koji su bili daleko brojniji i veći nego što se priznavalo, a onda su optuživali Miloševića za Kosovo. Desilo se da sam bio u jugoistočnoj Turskoj: dva ili tri miliona Kurda u poslednjih dvadesetak godina proterano je iz svojih kuća, turska armija uništila je hiljade kurdskih sela i ubila oko pedeset hiljada ljudi. To je, na primer, daleko više od ukupnih stradanja na Kosovu. Američka vlada takođe je podržavala Suharta, koji se ubraja u najgore kriminalce modernog doba. Naša štampa ga je hvalila i pružali smo mu godinama veliku pomoć i sve samo zato jer je služio američkim interesima. On je odgovoran za najstrašnije masakre u svetu. Ovo se najbolje videlo na primeru Istočnog Timora, koji je Indonezija okupirala u decembru 1975. Mediji u SAD bili su puni izveštaja o masakrima nad civilnim stanovništvom, ali ne onih u Istočnom Timoru, nego u Kambodži Pola Pota. Štampa SAD je pratila zločine “komunističkog režima”, a masakre američkog saveznika iz Džakarte je jednostavno prećutala.
Kako Vi vidite problem Kosova?
- Postoji ogromna literatura o tom pitanju i prvo što čovek primeti kada se time bavi je – da se sistematski prećutkuju stvarne činjenice. Postoje brda dokumenata u američkom Stejt departmentu, u britanskom Ministarstvu odbrane, u NATO-u i UN. Ja sam jedini, koliko mi je poznato, objavio te dokumente u svojoj knjizi “The Nenj Militardž Humanism – Lessons from Kosovo” (Novi vojni humanizam – Pouke sa Kosova). Razume se, glavni američki mediji osudili su knjigu. A šta ti dokumenti pokazuju? Sve do pred samo bombardovanje, recimo, britanski izvori – a britanska vlada bila je najžešći pobornik agresivne politike prema Srbima – od janaura 1999. govore sledeće: albanski gerilci počinili su najviše zločina i glavni su počinioci masakra na Kosovu. Namera im je bila da izazovu srpsku policiju da i ona počini masovne zločine, kako bi Zapad mogao da interveniše na strani Albanaca. Ali tek sa početkom NATO-bombardovanja, došlo je do humanitarne katastrofe.
Tada se mnogo govorilo o međunarodnoj zajednici (international community). Šta označava taj pojam?
– Ova fraza je uvek označavala SAD i svakog američkog saveznika koji podržava politiku Vašingtona. U slučaju rata protiv Iraka, “međunarodna zajednica” se smanjila i broji SAD, Britaniju i još nekoliko zemalja koje su podržale agresiju.
U Srbiji se često govori o dvostrukim standardima međunarodne zajednice. Sa jedne strane Srbe optužuju za genocid, a s druge strane ...
- ... genocid je prihvatljiv, ako ga je počinio Zapad, ili saveznici, klijenti Vašingtona. Indonezija je ubila trećinu stanovništva u Istočnom Timoru. Amerikanci i Britanci ne samo da to nisu sprečili, nego su režim u Džakarti i podržali. Tek kada je pritisak sopstvene, američke, javnosti postao izuzetno snažan, naredile su Indoneziji da se povuče iz Istočnog Timora. Bilo je to u jesen 1999. Ukratko, indonezijska vojska napustila je Istočni Timor, a da Amerikanci nisu bacili nijednu bombu na Džakartu. Znači, može i bez bombardovanja.
Za razliku od Džakarte, na Beograd su padale bombe, evo, upravo se navršava šest godina. Mislite da se moglo bez bombardovanja?
- Razume se. General Klark je nedavno objavio svoje “Uspomene” u kojima je jasno
izneo ciljeve i namere: “Čim počnu da padaju bombe, srpske vojne i policijske snage će proterati albansko stanovništvo, ili čak i ubijati.” Kada mu je neko postavio pitanje kako će SAD da reaguju, on je preporučio jednostavan recept: “Bacićemo još više bombi!” Svi odgovorni u Vašingtonu znali su tačno šta bombe mogu da prouzrokuju, pa ipak su naredili da započne bombardovanje.
Međunarodni sud, ipak, odbija da sudi NATO-u zbog toga?
- On je sav u istim napuklinama i sa nedostacima kao i sve međunarodne institucije. Živimo u svetu kojim vlada sila, u kome bogati i moćni rade uglavnom ono što im odgovara. Zato nije moguće očekivati da će se Međunarodni sud baviti zločinima NATO pakta, recimo. Pogledajte Nirnberški proces. Nema sumnje da se ljudi koji su tamo osuđeni ubrajaju u najgoru vrstu gangstera koje je čovečanstvo ikada imalo. Ratne zločine nad civilnim stanovništvom počinili su, međutim, i SAD i Britanija. I kako je Nirnberg to rešio? Rekli su da principi moraju da vrede univerzalno, a u praksi je to izgledalo ovako: ratni zločin bilo je ono što su izvršili samo “oni”. SAD i Britanija su pošteđeni procesa, jer su te zemlje suviše moćne da bi neko mogao da ih pozove na odgovornost.
...nastavak sledi
Studirao je filozofiju, matematiku i lingvistiku. Nakon doktorata preuzeo je katedru na prestižnom Masačusetskom institutu za tehnologiju (Massachusetts Institute of Technologdž), gde je predavao moderne jezike i lingvistiku. Objavio je veliki broj naučnih radova i smatra se jednim od najvažnijih lingvista prošlog veka. “Tvorac je transformaciono-generativne gramatike, najuticajniji mislilac u teorijskoj lingvistici od vremena Ferdinanda de Sosira; svojim pogledima na prirodu jezika izazvao je previranja i u drugim oblastima, naročito u psihologiji i filozofiji.” Kao intelektualac nije mogao da odoli a da se ne posveti razjašnjavanju savremenih svetskih kretanja. U političkoj publicistici ubraja se u najčitanije i najviše citirane autore. Zovu ga i “najuticajniji intelektualac Zapada danas”, anarhista, “najpoznatiji disident SAD”.
Posetio je jedan kibuc u Izraelu, ali je odustao od namere da duže vremena ostane u Izraelu, jer se nije slagao sa izraelskom politikom prema Arapima. Njegov stav najbolje odslikava izjava: Onaj kome je stalo da zna, taj će da sazna činjenice.
Razgovaramo o onome što se dešava u vezi sa Irakom i događajima koji su intervenciji u Iraku prethodili – kosovskom problemu i bombardovanju Srbije.
– Džordž Buš i Toni Bler govore: “Mi ne smemo dozvoliti da Sadam Husein vlada, jer je on najgori čovek u istoriji, upotrebio je hemijsko oružje čak i protiv sopstvenog stanovništva”. Do ove tvrdnje mogao bih se složiti sa njima. No, oni su tu stali. Trebalo bi da dovrše misao i da kažu celovitu rečenicu: “Da. Sadam je to uradio, ali uz podršku SAD, koje su znale šta on radi. Vašington ga je pozdravio, pružio mu je veliku pomoć, naoružao ga.”
A šta su razlozi bombardovanja Srbije?
– Krajem devedesetih godina na Zapadu se pojavio ogroman koncert samohvalisavaca, koji su tvrdili: ulazimo u novu istorijsku eru, u kojoj prosvećene države donose humanitarne ideale ostalom svetu. I kao dokaz da se misli ozbiljno, prvi korak koji su preduzeli bilo je – bombardovanje Srbije. Jasno? Istovremeno, isti ljudi u američkoj vladi, koji su govorili o humanitarnim idealima aktivno su pružali podršku albanskim teroristima koji su činili zločine, koji su bili daleko brojniji i veći nego što se priznavalo, a onda su optuživali Miloševića za Kosovo. Desilo se da sam bio u jugoistočnoj Turskoj: dva ili tri miliona Kurda u poslednjih dvadesetak godina proterano je iz svojih kuća, turska armija uništila je hiljade kurdskih sela i ubila oko pedeset hiljada ljudi. To je, na primer, daleko više od ukupnih stradanja na Kosovu. Američka vlada takođe je podržavala Suharta, koji se ubraja u najgore kriminalce modernog doba. Naša štampa ga je hvalila i pružali smo mu godinama veliku pomoć i sve samo zato jer je služio američkim interesima. On je odgovoran za najstrašnije masakre u svetu. Ovo se najbolje videlo na primeru Istočnog Timora, koji je Indonezija okupirala u decembru 1975. Mediji u SAD bili su puni izveštaja o masakrima nad civilnim stanovništvom, ali ne onih u Istočnom Timoru, nego u Kambodži Pola Pota. Štampa SAD je pratila zločine “komunističkog režima”, a masakre američkog saveznika iz Džakarte je jednostavno prećutala.
Kako Vi vidite problem Kosova?
- Postoji ogromna literatura o tom pitanju i prvo što čovek primeti kada se time bavi je – da se sistematski prećutkuju stvarne činjenice. Postoje brda dokumenata u američkom Stejt departmentu, u britanskom Ministarstvu odbrane, u NATO-u i UN. Ja sam jedini, koliko mi je poznato, objavio te dokumente u svojoj knjizi “The Nenj Militardž Humanism – Lessons from Kosovo” (Novi vojni humanizam – Pouke sa Kosova). Razume se, glavni američki mediji osudili su knjigu. A šta ti dokumenti pokazuju? Sve do pred samo bombardovanje, recimo, britanski izvori – a britanska vlada bila je najžešći pobornik agresivne politike prema Srbima – od janaura 1999. govore sledeće: albanski gerilci počinili su najviše zločina i glavni su počinioci masakra na Kosovu. Namera im je bila da izazovu srpsku policiju da i ona počini masovne zločine, kako bi Zapad mogao da interveniše na strani Albanaca. Ali tek sa početkom NATO-bombardovanja, došlo je do humanitarne katastrofe.
Tada se mnogo govorilo o međunarodnoj zajednici (international community). Šta označava taj pojam?
– Ova fraza je uvek označavala SAD i svakog američkog saveznika koji podržava politiku Vašingtona. U slučaju rata protiv Iraka, “međunarodna zajednica” se smanjila i broji SAD, Britaniju i još nekoliko zemalja koje su podržale agresiju.
U Srbiji se često govori o dvostrukim standardima međunarodne zajednice. Sa jedne strane Srbe optužuju za genocid, a s druge strane ...
- ... genocid je prihvatljiv, ako ga je počinio Zapad, ili saveznici, klijenti Vašingtona. Indonezija je ubila trećinu stanovništva u Istočnom Timoru. Amerikanci i Britanci ne samo da to nisu sprečili, nego su režim u Džakarti i podržali. Tek kada je pritisak sopstvene, američke, javnosti postao izuzetno snažan, naredile su Indoneziji da se povuče iz Istočnog Timora. Bilo je to u jesen 1999. Ukratko, indonezijska vojska napustila je Istočni Timor, a da Amerikanci nisu bacili nijednu bombu na Džakartu. Znači, može i bez bombardovanja.
Za razliku od Džakarte, na Beograd su padale bombe, evo, upravo se navršava šest godina. Mislite da se moglo bez bombardovanja?
- Razume se. General Klark je nedavno objavio svoje “Uspomene” u kojima je jasno
izneo ciljeve i namere: “Čim počnu da padaju bombe, srpske vojne i policijske snage će proterati albansko stanovništvo, ili čak i ubijati.” Kada mu je neko postavio pitanje kako će SAD da reaguju, on je preporučio jednostavan recept: “Bacićemo još više bombi!” Svi odgovorni u Vašingtonu znali su tačno šta bombe mogu da prouzrokuju, pa ipak su naredili da započne bombardovanje.
Međunarodni sud, ipak, odbija da sudi NATO-u zbog toga?
- On je sav u istim napuklinama i sa nedostacima kao i sve međunarodne institucije. Živimo u svetu kojim vlada sila, u kome bogati i moćni rade uglavnom ono što im odgovara. Zato nije moguće očekivati da će se Međunarodni sud baviti zločinima NATO pakta, recimo. Pogledajte Nirnberški proces. Nema sumnje da se ljudi koji su tamo osuđeni ubrajaju u najgoru vrstu gangstera koje je čovečanstvo ikada imalo. Ratne zločine nad civilnim stanovništvom počinili su, međutim, i SAD i Britanija. I kako je Nirnberg to rešio? Rekli su da principi moraju da vrede univerzalno, a u praksi je to izgledalo ovako: ratni zločin bilo je ono što su izvršili samo “oni”. SAD i Britanija su pošteđeni procesa, jer su te zemlje suviše moćne da bi neko mogao da ih pozove na odgovornost.
...nastavak sledi
