Maли курс идеолошких поставки, или зашто је ЛСВ нацистичка странка:
1.) Упркос прокламованој социјалдемократији, залаже се за корпоративну државу ( a против мењања друштвене структуре, и за очување садашњих покрајинских структура моћи оличених у ДС-СВМ-ЛСВ олигархији и екстрапрофитерима као што је Миодраг Костић ).
2.) Идеја о једној странци и њеном вођи као једином аутентичном тумачу жеља народа. ЛСВ себе назива јединим заштитником Војводине и тумачем жеља њених грађана, што се најбоље види у томе што, без провере народне воље путем референдума, и противно и Уставу Републике Србије, и Омнибус закону, и статуту АП Војводине ( где се не прописује никаква надлежност покрајинске скупштине за елементе идентитета нити се такво право даје покрајини ) намеће том народу републику Војводину ( шта је Чанково залагање за пуну извршну, законодавну и судску власт покрајинских органа, ако не отворени сепаратизам? ) и своје виђење грба и заставе, који издају за историјски грб покрајине, а заправо је етничко чишћење војвођанске хералдичке традиције ( једини грб који би се могао сматрати историјским грбом Војводине је грб најпре Војводине Српске из 1848./9, а потом Војводства Србије и Тамишког Баната из 1849.-60. - крст са четири осцила. Уместо тога, Чанак намеће потпуно измишљени грб настао комбиновањем осакаћене хрватско-мађарске хералдике и потпуно измишљену заставу, баш као што је Хитлер заставу НСДАП-а прогласио за заставу Немачке ).
3.) Покрајински шовинизам, који се огледа у кривљењу Србије за све што је лоше у Војводини ( мит о "пљачкању Војводине" - аналогија: нацистичка теза да је Немачка изгубила први светски рат захваљујући јеврејско-социјалистичкој издаји ) и ширење мита о "толерантним Војвођанима и нетолерантним Србијанцима".
4.) Идеја крви и тла. Чанкистадори виде српске избеглице и колонисте као "дођоше" који никада не могу осећати Војводину као своју и стално јој раде о глави - само зато што се сећају да су они или њихови преци дошли из Босне, Лике, Баније или Херцеговине - а управо тако су Хитлер, Гебелс и Розенберг говорили о Јеврејима на тлу Немачке. Врло је карактеристично што се Чанак хвалио да се преко половине његових посланика у сазиву покрајинског и републичког парламента од 2000. године национално изјашњава као "Војвођанери".
5.) Мржња према Србима као нижој раси. Полази од идеје, коју пласирају и ГСС, СДУ, "либерално-демократска" фракција и поједине НВО, да су Срби једини кривци за ратове 1991.-1999. и генерално геноцидан народ, насупрот "толернатним" мањинама, чиме се намера да им се у области у којој чине 65% становништва да само 30% у одлучивању. Наиме, по Чанковом предлогу "Основног закона Војводине" ( de facto уставу, коме је аутор Александар Фира, један од писаца устава СФРЈ из 1974, који је био легализација свих несрпских шовинизама ), у члану 78, предвиђа се оснивање Већа националних заједница ( парламентарни дом формиран по етничком принципу, што ни једној држави која се позива на демократију не би било ни на крај памети да оснива ) као горњем дому парламента који би имао право да стопира сваку одлуку доњег, Србима се даје 30% посланика, да би били надгласавани. Ово је не само дискриминација по етничкој основи, већ и савршен пример веровања наци-чанкиста да су Срби нижа раса, а мањинци супериорни.
6.) Хајка на српске цркве. Као заступник нацистичке тезе да уметност мора одисати духом чисте расности, Чанак напада изградњу православних цркава у византијском стилу у Војводини као "угрожавање идентитета покрајине" и "покушај уништавања изворног и аутентичног функционисања једног простора". Чак се дошло до тога да их чанкистадори називају "четничким црквама" - намерно превиђајући да у Војводини већ одавно има таквих цркава ( довољно је отићи у фрушкогорске манастире, па видети тамошње цркве у византијском стилу из XV и XVI века, на пример у Хопову ), и да су после XVIII века православне цркве грађене у барокном стилу само зато што су хабсбуршки закони забрањивали изградњу цркава у византијском стилу. Задњи који је пре Чанка говорио да у Војводини цркве у византијском стилу немају шта да траже био је Павелићев доглавник Миле Будак, који је 1941. сремске манастире рушио експлозивом и пљачкао, а монахе стављао под нож.
Као што видите, коалициони партнер ДС-а, Wojwodjanische Führer Nenad Tschanak је према Србима као Хитлер према Јеврејима - прво ћу ти одузети глас, а онда и живот.
A да не говоримо о другом дивном коалиционом партнеру ДС-а, Јожефу Каси, који захтева протеривање избеглица из Бачке и подизање споменика Хортијевим кољачима у Новом Саду, а у међувремену организује њилашка посела у редакцији листа Magyar Szo чији је оснивач скупштина АП Војводине.
На крају, да се не заборави - ДС је на парламентарне изборе 2003. изашла у коалицији не само са Сорошевим кондотама ГСС и СДУ и пензионерским клубом ДЦ чији је вођа Драгољуб Мићуновић, некадашњи капо са Голог Отока и вођа маоистичких демонстрација из 1968, већ и са СДА, странком чији је оснивач кољач босанских Срба Алија Изетбеговић, а чији је буљукбаша за Рашку Суља Угљанин, и петорици пријатеља Осаме бин Ладена доделила места у клупама српског парламента.
Човек не може бити изненађен што се са горе поменутим непријатељима демократије - заговорницима тоталитарне идеје "отвoреног друштва" изашлим из Лењиновог шињела, ислуженим марксистима, панисламистима, хортиносталгичарима и нацистима - удружила ДС, странка која себе назива "првоборцем проевропских снага". Није ли још каудиљо Ђинђић казао: Ко хоће да проповеда морал у политици, нека иде у цркву?
