Kako da ga vratim?

A

andjelche

Početnik
Poruka
49
Porukice su ga smorile
Pisma je dobijao
Bilo kakva rec, nije dovoljna
Probala sam da mu poklonim klikere, knjigu Malog princa, poslala sam mu brod od papira...

Ja sam kriva sto ga nema, ne znam samo kako da ga vratim :cry:
Ima li neko neku blesavu ideju koja bi mozda pomogla?
Bez njega je suvise prazno...
Nedostaje mi do Boga
 
andjelche:
Porukice su ga smorile
Pisma je dobijao
Bilo kakva rec, nije dovoljna
Probala sam da mu poklonim klikere, knjigu Malog princa, poslala sam mu brod od papira...

Ja sam kriva sto ga nema, ne znam samo kako da ga vratim :cry:
Ima li neko neku blesavu ideju koja bi mozda pomogla?
Bez njega je suvise prazno...
Nedostaje mi do Boga
Kliknite za proširenje...


Drago Andjelche...ako si sve to pokusala a on i dalje ne reaguje....zar ti nije jasno da od te veze nema vise nista.
 
Drago Andjelche...ako si sve to pokusala a on i dalje ne reaguje....zar ti nije jasno da od te veze nema vise nista.[/quote]

Kako moze nesto da postoji, da bude tako jako i stvarno i slatko i trajno i... i odjednom da nema nista?
Mora da postoji nacin.
Kazu, ako nesto dovoljno zelis, to ce se i ostvariti i ja sam cvrsto stisla sake u pesnice i zazmurila i pozelela... i nista.
Onda su rekli da se svako bori za svoju srecu, da ona ne dolazi sama, da ne trazim nista od Boga, da Bog nije zlatna ribica ni aladinova carobna lampa, da Bog nije dobra vila.
Ali ja ne znam nacin.
Ne, naravno da nije to jedino bitno, da u zivotu ima puno lepih stvari, nasmejana sam i dok vam pisem i molim za savet kako da ga vratim, sa njim bi sve bitno bilo draze, sve lepse ujedno i sladje.
Uz njega procveta celo moje bice i ja volim i blistam i sasvim drugacije disem.
Kako da ga vratim?
 
Mozda nisam podobna za ovaj odgovor al ipak cu ti napisati...Kazu da ljubav ne umire,kazu da utihne lazhu...Nekad moramo nauciti dá izgubljeno nemozemo vratiti,moramo jer zivot nudi toliko tog...Ovo ti govori neko ko pokusava vec godinu dana da se oprosti od izgubljene ljubavi...znaj da razumijem tvoju bol i znam kroz sta prolazis,al nekad je bolje ici dalje i negraditi vec sruseno....
 
Ta:
Mozda nisam podobna za ovaj odgovor al ipak cu ti napisati...Kazu da ljubav ne umire,kazu da utihne lazhu...Nekad moramo nauciti dá izgubljeno nemozemo vratiti,moramo jer zivot nudi toliko tog...Ovo ti govori neko ko pokusava vec godinu dana da se oprosti od izgubljene ljubavi...znaj da razumijem tvoju bol i znam kroz sta prolazis,al nekad je bolje ici dalje i negraditi vec sruseno....
Kliknite za proširenje...

Tesko je.
Nije teoretski, ali ne misliti na njega... to je umetnost, cinimi se :lol:
I kad te pitaju po cemu je on toliko poseban ne znas da kazes...
I ti verovatno znas, da kao sto si i sad mogla bez njega, da ces moci i dalje tako i sigurno ti govore da ti i ne treba i sigurno si i sama toga svesna.
Ali ako postoji nacin, a mora da bude, sve ima svoj nacin... sta bi bio tvoj?
 
Mozda da mu das vremena,da spozna kao i ti dal je ljubav vrijedna da je ozivite...Tesko mi je reci i dati ti savjet kad vas nepoznajem mogu reci samo iz svog iskustva,da sad kad sam ga izgubila nista nije dovoljno...(ni familiju koju sam htjela ostaviti,posao ni onih 1000 km koje smo prelazili da bi bilo jedni s drugima...dala sam mu svoj zivot,moja dusha nigdje mira nema...posvetila sam mu stranicu,moja ludost me odvela daleko(al to sam ja)...Govorila sam da nikad necu biti prosjak sto za ljubav moli i to radim nesvjesno a mozda i svjesno...Vidis ti si ga izgubila a ja sam ga otjerala od sebe jer razum je prevladao srce..strah od ljubavi,strah je nadvladao srce...Kad je otisao i kad ne zeli da sse vrati,tad sa shvatila koliko mi je znacio i koliko mi znaci...dan njegovog odlaska zovem ga da mu kazem da se vrati da zelim biti snjim,al rijeci to jutro su se urotile protiv mene..i minuta sutnje i veza se prekida...uzaludno pokusavam da dobijem ga al kasno..kasno...rijeci su ostale a on je otisao...vidis ja nisam znala nacin da ga vratim al jedno cu ti priznati (ovo ludo srce jos se nada ,nakon godinu dana)
 
andjelche:
Porukice su ga smorile
Pisma je dobijao
Bilo kakva rec, nije dovoljna
Probala sam da mu poklonim klikere, knjigu Malog princa, poslala sam mu brod od papira...

Ja sam kriva sto ga nema, ne znam samo kako da ga vratim :cry:
Ima li neko neku blesavu ideju koja bi mozda pomogla?
Bez njega je suvise prazno...
Nedostaje mi do Boga
Kliknite za proširenje...

Udaj se za mene
 
...(ovo ludo srce jos se nada ,nakon godinu dana)[/quote]
i pokusala si, verujem, da upoznas mnoge druge tipove koji su po svemu bolji ali primecujes da su uvek manje interesantni, za njih nema tog osecanja u stomaku, preponama, na ledjima... nema te trenutne drhtavice koja projuri kroz tebe :)
Znas, ako stvarno nema nacina da ga vratim... volela bih da znam da uradim nesto, bilo sta po cemu ce da me pamti... Zelim da znam da ce da me pamti!!!
Da mu poklonim nesto na sta ce biti ceo zivot ponosan, posto na mene nije mogao da bude... Bas zelim da za njega, cak i ako nismo zajedno, uradim nesto posebno, van sablonski... Nesto sto nikad ne bi ocekivao, ali vise nemam ideje...
 
andjelche:
...(ovo ludo srce jos se nada ,nakon godinu dana)
Kliknite za proširenje...
i pokusala si, verujem, da upoznas mnoge druge tipove koji su po svemu bolji ali primecujes da su uvek manje interesantni, za njih nema tog osecanja u stomaku, preponama, na ledjima... nema te trenutne drhtavice koja projuri kroz tebe :)
Znas, ako stvarno nema nacina da ga vratim... volela bih da znam da uradim nesto, bilo sta po cemu ce da me pamti... Zelim da znam da ce da me pamti!!!
Da mu poklonim nesto na sta ce biti ceo zivot ponosan, posto na mene nije mogao da bude... Bas zelim da za njega, cak i ako nismo zajedno, uradim nesto posebno, van sablonski... Nesto sto nikad ne bi ocekivao, ali vise nemam ideje...[/quote]

Radi ono sto ti razum,srce i tijelo govori...Stranicu koju sam napravila ,napravila sam ja najvise radi sebe,al u tim trenutcima htjela sam mu ostaviti sve one ne izrecene rijeci,sto su se trebale reci...sve ono sto mu nisam rekla,a trebala sam...tako je nastala carolija...
 
Hvala na savetima :wink:
Do neba!!!
Priznajem, osraspolozilo me je saznanje da neko na mene obraca paznju i na taj, na izgled glup problem. Ali ne mozete da zamislite koliko mi je tesko. Nocima ne mogu da zaspim a vec se danima rano budim, evo vec ne znam koje jutro sedim na poslu s podocnjacima do patosa i postavljam to tupavo pitanje po milion puta sebi samoj... "Kako da ga vratim" A zelim da je tu, ocajno zelim da je tu...
 
[/b]
Znam ja kako je tesko.Znam i za neprospavane noci, i za misli koje ubijaju i za suze koje ne mozes da zaustavis i za jauke koje gusis u jastuku,...
Ne razmisljaj kako da ga vratis, kad bi hteo, potrazio bi te, sigurno zna kako da te nadje....
 
andjelche:
Porukice su ga smorile
Pisma je dobijao
Bilo kakva rec, nije dovoljna
Probala sam da mu poklonim klikere, knjigu Malog princa, poslala sam mu brod od papira...

Ja sam kriva sto ga nema, ne znam samo kako da ga vratim :cry:
Ima li neko neku blesavu ideju koja bi mozda pomogla?
Bez njega je suvise prazno...
Nedostaje mi do Boga
Kliknite za proširenje...

Si normalna ?!?
Šta ti treba blesavija ideja od te da ga vratiš ?
Ma, srećan mu put !!!
 
andjelche:
Hvala na savetima :wink:
Do neba!!!
Priznajem, osraspolozilo me je saznanje da neko na mene obraca paznju i na taj, na izgled glup problem. Ali ne mozete da zamislite koliko mi je tesko. Nocima ne mogu da zaspim a vec se danima rano budim, evo vec ne znam koje jutro sedim na poslu s podocnjacima do patosa i postavljam to tupavo pitanje po milion puta sebi samoj... "Kako da ga vratim" A zelim da je tu, ocajno zelim da je tu...
Kliknite za proširenje...

Bas si andjeo.dok je takvih devojcuraka,ima nade za ljubav
 
inspirion:
andjelche:
Hvala na savetima :wink:
Do neba!!!
Priznajem, osraspolozilo me je saznanje da neko na mene obraca paznju i na taj, na izgled glup problem. Ali ne mozete da zamislite koliko mi je tesko. Nocima ne mogu da zaspim a vec se danima rano budim, evo vec ne znam koje jutro sedim na poslu s podocnjacima do patosa i postavljam to tupavo pitanje po milion puta sebi samoj... "Kako da ga vratim" A zelim da je tu, ocajno zelim da je tu...
Kliknite za proširenje...

Bas si andjeo.dok je takvih devojcuraka,ima nade za ljubav
Kliknite za proširenje...

Hvala.
Mada moram da ti priznam, u mom slucaju to osecanje polako ali sigurno prelazi u paniku :wink:
 
andjelche:
Hvala na savetima :wink:
Do neba!!!
Priznajem, osraspolozilo me je saznanje da neko na mene obraca paznju i na taj, na izgled glup problem. Ali ne mozete da zamislite koliko mi je tesko. Nocima ne mogu da zaspim a vec se danima rano budim, evo vec ne znam koje jutro sedim na poslu s podocnjacima do patosa i postavljam to tupavo pitanje po milion puta sebi samoj... "Kako da ga vratim" A zelim da je tu, ocajno zelim da je tu...
Kliknite za proširenje...

Zbog svog sopstvenog mira pokusaj onda jos jednom, razgovaraj nekako sa njim. Ali ako opet vidis da nema sansi, stvarno opet zbog sopstvenog mira probaj da krenes dalje. Ubijas se ovako...
 
Kako da ga vratim?
Dobro pitanje andjelche...

Razumem te u potpunosti... i to jako dobro....
Mozda i previse dobro.... i nema potrebe da se stidish, nema potrebe da crvenis... neka je video i treba da vidi...

I samo tako nastavi, ono sto te ne ubije, samo ce te ojacati....
 
leprsavi pirinic:
Kako da ga vratim?
Dobro pitanje andjelche...

Razumem te u potpunosti... i to jako dobro....
Mozda i previse dobro.... i nema potrebe da se stidish, nema potrebe da crvenis... neka je video i treba da vidi...

I samo tako nastavi, ono sto te ne ubije, samo ce te ojacati....
Kliknite za proširenje...

Joooooojjjjjj....
Jesi primetila da kad nesto stvarno, ali stvarno zelimo da uradimo - u 100% slucajeva postizemo suprotan efekat?
Ne znam cime se jos nisam blamirala pred tim covekom ali postajem sama sebi extra gadna... Yebote, kao da nema ni trunke ponosa u meni. Zapitam se cesto zasto to radim, cemu i da li je vredno... Ali tada sebe pocinjem da mrzim iz dna duse... Jel znas sto? Zato sto dozvoljavam da ne pisana pravila o moralu i nekakvi drustveni principi stoje izmedju onoga sto zelim i onoga sto jeste. Uvidjam da celo drustvo utice na izgradnju pojedinaca tako sto ih sputava ili usmerava, da je ono sto smo vec rekli neko pre nas rekao, da je ono sto smo uradili neko pre nas uradio... Uce nas sta je dobro, sta je lose, ukazuju nam na svoje greske... I jel znas sta sam ja onda?
Ja sam skup njihovih gresaka, namerno izazvanih na jednom mestu. Hocu njegaaaaa...
I kao razmazeno deriste vristim njegovo ime.
Koji ce mi k.?
Ne moze na slilu?
Bisce drugih?
Ne... ne mogu da prihvatim takav odgovor, zelim ali ne mogu - do dna, do dna...
Samo sto mi je lagano ponestalo i maste i nacina i... ma ko zna cega...
Znas, uvek mi je jedini cilj bio da ga oraspolozim, da ga nasmejem, da malo zavaram tu tamu u njegovim ocima. Uvek mi je jedina zelja bila da ga gledam kako se smeje, kako se kupa, kako sanjiv otvara oci

:D
Uvek me je zanimalo sta se sve krije ispod njegovog kreveta, uvek sam zelela da pronadjem sve njegove stare igracke...
Htela sam da zajedno sa njim istrazim Botanicku bastu u kojoj stvarno nikada nisam bila, da vidimo ima li koja nova beba u zoo vrtu...
Ma ne znam... Znam sta bih s njim da je tu, veruj mi znam... Jedino mi je ostalo ne jasno kako da ga vratim, ponavljam se mozda ali je to jedino sto me brine.
Znas da sam uvek sve mogla, umela, htela i uradila. Sve, ceo moj zivot - sama samcata. I dobar posao i fakultet i plata i... sve sto je ikako ikada od mene zavisilo, znala sam da resim, ali ovo?
Ovo je stvarno, ali stvarno nesto ne moguce...
I kao za inat, kao za malera bas to jako, najjace do sada zelim.
Ne da bude samnom, vece ili dva, nedelju ili mesec, koju godinu mozda. Ne mora cak ni da bude samnom uopste koliko zelim da je pored mene. Da mu pricam, da ga slusam i samo ili samo da ga posmatram.
Tako da znam, ja u njega nisam zaljubljena, ja njega stvarno volim. Mnogo, ti bar znas koliko... Kao prijatelja, kao druga, kao decka, kao brata... ma kao osobu uopste.
Volela bih da je tu.
U bilo kom odnosu samnom, samo da je tu.
 
Cinjenica je da vas poznajem... i necu, kao do sada da pricam moju pricu... tebi je ionako dobro poznata.

Volis ga, nisi sa njim. Svakim danom se cujete, govori ti lepe reci, one koje si uvek zelela cuti... ali sta tu nedostaje.

Milo moje andjelce, on je nesiguran u sebe. Nema on tu snagu koju ti posedujes. Nema on hrabrosti da napravi neke korake. Za razliku od tebe, nije izgradio svoj zivot. Sta on radi? Dok ovde svi polemisu na istu temu, on sedi kuci i samo cita. Bez ijednog odgovora, bez ijedne reci... i onda, ti trebas da ga zoves i pitas ga - KAKO JE? STA SE RADI?

Negovorim ti da prestanes da razmisljas o njemu! Nikada ti to necu reci. Prihvati stvari kakve jesu i bice ti lakse. Nastavi da se nadas, jer nada nebi postojala da ljudsko bice ne ume da voli. A ti to umes, ti to znas! Inace ne bi bila andjelche.... :D
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
"Smešnih stvari se bojimo"- Kako je Đole govorio o sebi?
Odgovora
8
Pregleda
241
Nina
Nina
B
Da li je ova prica samo meni romanticna
2 3
Odgovora
56
Pregleda
837
*pustinjakinja
*pustinjakinja
KPCTAHK
Srećan vam 20. april - dan iskrenosti, nežnosti i ljubavi prema samome sebi!
Odgovora
0
Pregleda
95
KPCTAHK
KPCTAHK

Back
Top