Haruki Murakami

E

Elementa

Gost
pisac je Haruki Murakami, Japanac, knjiga se zove 'Moj slatki sputnik', u hrvatskom prevodu, ne znam da li je kod nas lik prevođen, ali ove je nešto posebno!
 
Covece.. Haruki ima temu iz 2003.. :eek:
onda kada ga ovde niko nije citao...


moram da kazem, sjajan pisac.
maglovito, misticno, romanticno, napeto i obojeno najfinijim bojama...


moje preporuke "Juzno od Granice Zapadno od Sunca", "Norveska Suma" i "Kada Padne Noc"
bas mi se ova "Sputnjik Ljubav" najmanje svidela.
 
pisac je Haruki Murakami, Japanac, knjiga se zove 'Moj slatki sputnik', u hrvatskom prevodu, ne znam da li je kod nas lik prevođen, ali ove je nešto posebno!

Kod nas njegove knjige izdaje Geopoetika i preveli su mislim 5 njegovih knjiga, uključujući i "Moj slatki suptnik" koja je kod nas prevedena kao "Sputnik ljubav". Tu su i "Igraj, igraj, igraj", "Norveška šuma" "Istočno od ... (nečega, ne mogu da zapamtim taj naslov čudo jedno :rumenko:) zapadno od sunca" i zadnja knjiga se nedavno pojavila u prodaji.
 
odličan, odličan, odičan
najviše mi se sviđa "Južno od graince, zapadno od sunca" i "Norveška šuma"
ni "Igraj, igraj, igraj" nije loša
a najmanje mi se svidela "Sputnik Ljubav"
sada ću da počnem da čitam i "Kad padne noć", mislim da nije loša
 
sve sam pročito šo je dosad prevedeno.....sputnik i igraj...i norc. šooma igzs...i najslabija mu je ova poslednja kad padne noć.......al sve šo objavi....ja redovno pročtam... kome leži, on sve pročita....i nikad mi se nije desilo da ne pročitam iz cooga celu knjigu.....i moji prijatelji isto....
 
Читала ''Јужно од границе - западно од сунца''..... Ниш' посебно.
Штиво за читање на плажи.

Dobila sam tu knjigu na poklon, još je nisam pročitala.

Uopšte o Murakamijevim delima sam čula pozitivne kritike od mlađih osoba, dok sam od starijih čula upravo to da je knjiga razonodna ali sve u svemu kada se nakon čitanja sumira da nije ništa posebno.

Naravno, prvo ću da pročitam Južno od granice - zapadno od sunca pa da donesem sopstveni sud o Murakamiju.
Ako mi se svidi - navaljujem dalje. :D

Javljam utiske.
 
pisac je Haruki Murakami, Japanac, knjiga se zove 'Moj slatki sputnik', u hrvatskom prevodu, ne znam da li je kod nas lik prevođen, ali ove je nešto posebno!

Kod nas je prevedeno kao "Sputnik ljubav", dobra je, mada mi se vise dopala "Juzno od Granice Zapadno od Sunca"....meni se generalno ne dopada sto se posle njegovih knjiga osecam nekako iscrpljeno, i tuzno, i promaseno, i nezavrseno....ocigledno nesto dotakne neku skrivenu, tesku tacku u meni, ne znam....ali, ipak ga iznova citam...
 
On se ljudima ili sviđa ili ne. Mada sam primetila da mu knjige uglavnom imaju isti "kostur" priče, što ne znači da su loše i da su dosadne i neinventivne, ali je činjenica da imaš momka koji je pomalo autsajder i devojku koja je pomalo čudna i neprilagođena i oni se onda vole i traže i tako... Ako ti se dopadne prva knjiga koju pročitaš, dopašće ti se i sve ostale. Meni se prva dopala, pa mi se sviđaju i druge.
 
On se ljudima ili sviđa ili ne. Mada sam primetila da mu knjige uglavnom imaju isti "kostur" priče, što ne znači da su loše i da su dosadne i neinventivne, ali je činjenica da imaš momka koji je pomalo autsajder i devojku koja je pomalo čudna i neprilagođena i oni se onda vole i traže i tako... Ako ti se dopadne prva knjiga koju pročitaš, dopašće ti se i sve ostale. Meni se prva dopala, pa mi se sviđaju i druge.

Potpisujem. I ja tako mislim.
 
On se ljudima ili sviđa ili ne. Mada sam primetila da mu knjige uglavnom imaju isti "kostur" priče, što ne znači da su loše i da su dosadne i neinventivne, ali je činjenica da imaš momka koji je pomalo autsajder i devojku koja je pomalo čudna i neprilagođena i oni se onda vole i traže i tako... Ako ti se dopadne prva knjiga koju pročitaš, dopašće ti se i sve ostale. Meni se prva dopala, pa mi se sviđaju i druge.

Pročitala sam Kad padne noć. Nisam se oduševila, i sada ga zaobilazim. Možda sam ja stara za njega?:think:
 
Čitao sam mu onu koja se kod nas prva pojavila Moj slatki Sputnik ili Sputnik ljubav, tako nekako, zavisi od izdavača. Nekoliko godina kasnije pročitao sam i Norvešku šumu. Kome se kopa po ovom podforumu može u Čitalačkom klubu da pročita šta smo o toj knjizi pisali. Zapravo, evo vam link, da se ne mučite. Čitao sam mu još i neke priče po periodici, uglavnom u Njujorkeru.
Generalno, nije me oduševio. Stalno mi je djelovao suviše distancirano od čitaoca i nedorečeno. Nervirali su me, što neko reče, šablonizovani likovi društvenih otpadnika, koji, međutim, posjeduju neku misterioznu erotsku privlačnost, pa im je ljubavni život redovno dinamičan. Smetao me je i njegov prikaz Japana u kome svi klinci čitaju Skota Ficdžeralda i slušaju opskurne džezere.
Murakami kao da stalno opisuje sebe i svoju mladost, romanisarno i idealizovano.
Ne želim da sudim ni o kome ko ga voli, ali mislim da, generalno, dobar dio uspjeha duguje tome što dolazi iz daleke i nama sasvim strane kulture, pa ljudi očigledne nedovršenosti pripisuju nekoj eliptičnoj istočnjačkoj mudrosti.

Bilo kako bilo, pošto nisam imun na globalnu famu, sad sam kupio 1Q84, pa ćemo da vidimo kako će da prođe. Ako se ne izvuče sa ovolikom knjižurinom u tri toma, neće ga više oprati ni Dunav ni Sava.
 
On se ljudima ili sviđa ili ne. Mada sam primetila da mu knjige uglavnom imaju isti "kostur" priče, što ne znači da su loše i da su dosadne i neinventivne, ali je činjenica da imaš momka koji je pomalo autsajder i devojku koja je pomalo čudna i neprilagođena i oni se onda vole i traže i tako...
.. e .. dobro da je neko rekao nešto konkretno ..
.. da znam da zaobilazim ..
(.. ako snime neki serijal .. će pored turskih španskih i indijskih .. da imamo i japanske sapunice ..)
 
Pročitao ''Norvešku šumu'' i vrlo se razočarao. Nije mi ni najmanje bilo stalo do likova, a naročito do glavnog, koji je običan blazirani pozer. On sluša Betovena, čita Tomasa Mana, pije viski, folira nekakav adolescentski spleen... sve to samo zato da bi izgledao cool. Studentski protesti '68. ga ne zanimaju; zapravo, on nema ni pojma o čemu se tu radi, to je sve ispod njega. Priroda i poreklo emotivne veza između njega i njegove psihički prsnute ''devojke(?)'' je potpuno nejasna, ali zato Murakami ne štedi rečenica da opiše do detalja irelevantne trivijalnosti, poput: ''šta sam sve jeo za ručak taj dan''.

Moguće je da sam ja pročitao ''Šumu'' prekasno (to je literatura za 17-25), ali opet, iste godine sam pročitao i ''Lovca u raži''... a Selindžer u svako doba može da pošalje Murakamija po burek i suši.
 

Back
Top