Sveti Niketa Remizijanski
Prikazujem rezultate 1 do 7 od 7

Tema: Sveti Niketa Remizijanski

  1. #1
    Ističe se
    Učlanjen
    01.07.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Nis
    Poruke
    2.774
    Reputaciona moć
    78

    Podrazumevano Sveti Niketa Remizijanski

    Ima li ko sta o ovom coveku? Na netu moze da se nadje da je ziveo u 4 veku, pisao pesme, knjige i bio jedan od najucenijih ljudi svoga doba, ali istovremeno, neki drugi linkovi kazu da je bio SRBIN, drugi da je sloven, sto je u blagoj koliziji sa opsteprihvacenim misljenjem da su sloveni dosli na balkansko puluostrvo u sedmom veku.

    Njegova najpoznatija pesma "Te Deum":
    http://www.olmc1.org/music/music_Te_Deum_laudamus.html


    Drugi linkovi:
    http://pomog.org/prologue/July/7.htm

    http://www.greenspun.com/bboard/q-and-a-fetch-msg.tcl?msg_id=009R55



  2. #2
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    kazi samo sta ti treba

    zivim u njegovoj ulici

    u onoj knjizari pored pored tvrdjavskog mosta imash sve shto zelish o njemu i remesiani (danashnja bela palanka)

    on je bio jedan od najznachajnijih mislioca i teologa svog doba. tuzno je sto ga SPC i ne pominje

    slava u pravoslavnom kalendaru je 22 juna

    u rimokatolichkom 7 januara

    mogo bi o njemu vekovima... pitaj na private ako te nesto interesuje

    o poreklu... pretpostavlja se da je sloven, ali je mogo da bude i Kelt ili Trachanin


    imao je titulu episkopa remesianskog, a to i dan danas postoji, dodushe kao titula se dodeljuje nekim rimokatolichkim biskupima kao nagrada za njihov rad...

    u sushtini, teshko da cesh nesto na srpskom da nadjesh, ali u katolichkoj enciklopediji ima stranice i stranice o njemu


    a za one koji neznaju
    TE DEUM je ona melodija koja se chuje kad ide shpica za evroviziju

  3. #3
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    hm... skoro sam prochito da je Simbol vere, one 10 stavke u crkvenom kalendaru njegovo delo. na saboru u Nimu, kad je crkva reshila da se malo sredi, jer je bilo velikih razmimolazenja, a na istoku, u carigradu bili na vlasti arijanci, poluarijanci i makedonijeva jeres, reshili su da malo urede neka svoja uchenja. i njegov "Credo" je izglasan kao zvanichni simbol vere, tacnije deo koji se zove O Simvolima.

    e sad jedna bruka...

    veruje se da je poreklom sloven, verovatno srbin. u Enciklopedii Catolici o njemu imash stranice i stranice. Sredinom 19 veka ulazi u Ruski Crkveni kalendar i biva priznat kao znachajan svetac uz zaljenje shto se desio taj previd i nije kad i na zapadu, a tamo je upisan u V veku.

    a jel znate kad je u kalendar SPC upisan? 1976 i to posle 15 godina koliko su dvojica palanchana (da im ne pominjem imena...) smarali Amfilohija da to uradi, jer je on bio zaduzen za tu oblast (tako bar prichaju ti ljudi, a nemam razloga da im ne poverujem)

  4. #4
    Primećen član ebo~korisnichko~ime (avatar)
    Učlanjen
    08.06.2005.
    Lokacija
    ...на ушћу двеју река испод Авале...
    Poruke
    980
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano

    Traganje za korenima Srba

    Venedi u Trojanskom ratu

    Crkva svetih apostola Petra i Pavla u Rasu je, prema nekim istraživanjima, podignuta još u prvom veku naše ere, a ne u devetom kako tvrdi zvanična nauka

    Za sada ne vidimo prihvatljivije rešenje od verovatnoće da su Srbi sa nekim drugim narodima, srodnim po jeziku, religiji, kulturnim i drugim običajima, odnekud iz istočne Mesopotamije došli u Podunavlje i to davno pre naše ere.

    Ovako naš istraživač Nenad Đorđević vidi put do rešenja večite dileme: gde su koreni Srba? Do ovog zaključka Đorđević je došao proučavajući "Ruski sinopsis" kao i delo "Nestorov letopis". U tim zapisima stoji da je doseljavanje završeno nešto pre nove ere, dok Nenad Đorđević misli da to može da bude pomereno još dublje u prošlost, možda čak i oko 3000. godine pre Hrista. U ovim zapisima se kaže da su Srbi došli na Balkan (Hemske zemlje) i tu primili hrišćanstvo od apostola Pavla i njegovog učenika Andronika. Tog učenika Pavle je poslao u Panoniju i Iliriju da krsti tamošnje Srbe, budući da ime Sloveni u to doba još nije postojalo.

    Povodom ovog pokrštavanja istraživač Vasilije Marković spominje i crkvu svetih apostola Petra i Pavla u Rasu i iznosi jedno predanje zabeleženo u šesnaestom veku. Prema tom zapisu izgradnja crkve pripisuje se Titu, učeniku apostola Pavala, koji je, kako se pretpostavlja, dolazio u Dalmaciju. Marković navodi i jedan podatak Save Kosanovića koji kaže da postoji dokument na kojem je bio utisnut pečat s natpisom: "Na Raški hrama s. apostola Petra i Pavla, sozd. ot apostola Tita". je crkva svetih apostola Petra i Pavla mogla da bude sazidana i ranije (zvanična nauka tvrdi da je to bilo u devetom veku), odnosno još u prvom veku naše ere, ukazuje i jedno predanje prema kojem je ovu bogomolju podigao učenik apostola Pavla Timotej. Verovatno zbog ubeđenja da je crkva građena u vreme delatnosti Hristovih učenika na širenju hrišćanstva, Nemanja se u tridesetoj godini života u njoj ponovo krstio, a u njoj se i prestola odrekao. Sasvim je moguće da su zbog velikog poštovanja crkve i njene okoline podignuti i manastiri Đurđevi stupovi i Sopoćani nedaleko od nje.

    I muzika u službi hrišćanstva

    Jedan od brojeva časopisa "Glas Sardonije" pozabavio se ovom problematikom. Tako, između ostalog, piše da su već u prvom veku Hristovi učenici širili hrišćanstvo na područjima tada već naseljenim Srbima, odnosno na Balkanu. Kao dokaz navodi se događaj, odnosno delatnost biskupa Nikete, koji je iz središta biskupije u Remizijani (danas Bela Palanka) u četvrtom i petom veku naše ere organizovao borbu protiv jačanja mnogoboštva na tlu Srbije. Tako na jednom mestu piše da je Niketa najveći deo života proveo "preobraćajući Srbe u hrišćanstvo". Budući da je poznato da se ovaj biskup bavio i komponovanjem crkvene muzike, zabeleženo je da je i latinsku svetu muziku uvodio među "nedavno preobraćene Srbe".

    Ukoliko se pretrese sve napisano, stiče se utisak da je ovde reč o potomcima onih Srba koji su živeli u "AntičkojSrbiji", možda u onoj istoj u kojoj neki klasični pisci, kao Plinije, Tit Livije, spominju gradove Bila Zora, Zagora, Tristol, Ohra, Lisa, a neki i Srb.

    Pokrštavanje Srba je analizirano iz više uglova. Između ostalog postoji mogućnost da je Niketa pokušao da pokrsti najpre one koji su boravili bliže Podunavlju, gde je uticaj mesopotamskog idolopoklonstva bio posebno jak. Ta homogenost idolopoklonstva bila je takva jer ga je u svoje vreme, samo nekoliko decenija pre dolaska Nikete, štitio Licinije, zet i savladar cara Konstantina. Sasvim je moguće da se talas mnogoboštva širio najviše i najjače u Dagoniji, koja je, osim duž Dunava, mogla da zahvata područje i mnogo dalje od Homolja. Nije beznačajno što se mnogoboštvo baš tu vezuje za Licinija koga jedan broj naših starih rodoslova i letopisa smatra Srbinom.

    I Milan Budimir s pravom ukazuje da je pitanje porekla Slovena jedno od najsloženijih kada su posredi istorijske nauke. Zapravo reč je o području na koje su se u neko prastaro vreme doselili Sloveni dolazeći odnekud iz svoje prvobitne postojbine, najverovatnije preko Male Azije. Ako bi se bez mnogo rezervi prihvatili podaci Plinija, Ptolomeja i Pomponija Mele o davnašnjim Srbima u Prikavkazju, bilo severnom ili južnom, kao i vesti u Karlovačkom rodoslovu o Seru, navodnom praocu Srba, te o asirovavilonskom idolu Dagonu, njihovom vrhovnom božanstvu, onda bi moralo više da se veruje u legendu o Nojevim sinu Jafetu. On je, naime, poveo neke maloazijske narode iz Vavilonije i okolnih područja i sa njima dospeo do donjeg Dunava gde su se neki od tih naroda, među njima i Serovi potomci (Srbi), zadržali, pomerajući se neki od njih s vremenom i prema obližnjim oblastima.

    A šta kaže Niko Župančić u svojim istraživanjima? On je jedan od onih koji su prvi skrenuli pažnju na starija izdanja rimskog geografa Pomponija Mele koji je u istočnom crnomorskom primorju među brojnim plemenima naveo i ove nazive: Melanchlaeni, Serri, SÚraces, Colici, CoraŘi, Phthirophagi, Heniochi, Achaei, Certetici, et jam in confinio Maeotici Sidones". Spominjući na drugom mestu Srbe (Serri) Mela je ukazao na veoma značajan podatak u kojem se ističe "da oni (Serri) nastanjuju upravo središnji deo EOAE/Seres media ferme EOAE partis incolunt/, dok Indi i Skiti krajnji. Upadljivo je, a i važno da se u poznatim opisima geografskog položaja naroda koje Mela spominje navode i Maeotae, što, između ostalog, upućuje da Meline Serre treba tražiti između severozapadnog Kavkaza i istočne obale Azovskog mora. Tu se Melin prikaz gotovo u potpunosti slaže sa Plinijevim geografskim opisom položaja Srba. Ako sada Ptolomejeve Srbe nalazimo u oblasti Kavkaza, približno na području istog masiva, a taj prostor spominju i Plinije i Mela kad navode Srbe pod imenom Serboi i Serri, ne može da se zaključi drugo nego da je položaj Srba, kao prikavkaskog naroda, bio u njihovo doba opšte poznat, naravno ne tek od tog vremena, već kao narod koji je tu postojao još od nezapamćenih vremena.

    Od Atlanta do Azije

    Budući da je nauka prihvatila Jordanesovo tumačenje (šesti vek naše ere) da su Sloveni, Venedi i Anti kao indoevropska grupacija nastali iz jednog jezgra i da pod Venedima valja podrazumevati Srbe, onda bi to moglo da znači da svuda gde nalazimo nazive venedi u različitim varijantama treba podrazumevati pretke Srba i to počev od evropske atlantske obale preko cele Evrope i Male Azije sve do indijske reke Ganga. Dokle smemo hronološki da idemo u prošlost ne zna se pouzdano, ali ako Herodot (peti vek pre Hrista) kaže da je čuo da u "ilirskom plemenu Veneta" postoji običaj udaje devojaka kao i kod Vavilonjana, onda to može da bude izvanredan podatak pogotovo ako misli i na maloazijske Henete u Paflagoniji. Zna se ad su Venedi učestvovali i u Trojanskom ratu, a osim toga ne može lako da se zanemari ni toponim Dagonija, Vindija i Gordion ne mnogo daleko od hetitske prestonice Bogaskeja i jezera Tata.

    Ako se to sve ima u vidu, onda ništa ne čudi što tragove Venedi, Vindi, Vinidi, Vani i Indi nalazimo na ogromnom području. Uostalom, zašto bi drugi narodi tragove svoga postojanja tražili čak i u nedokučivom vremenu, a ne i srpski narod.

    Da su Srbi, ipak, išli u raznim pravcima, bilo da su rano naselili Podunavlje, ili je ono njihova kolevka odakle su odlazili na sve strane sveta, dokaz je i jedna karta. Reč je o karti štampanoj u šesnaestom veku i na kojoj su obuhvaćeni delovi tokova Tigra i Eufrata. Za nas je zanimljiva pre svega što jedan broj naučnika misli da su protosrbi jedno vreme boravili u gornjim tokovima ove dve reke koje se, inače, ubrajaju i u četiri "rajske reke" ili "božje reke" od kojih je jedna i Dunav. Karakteristika ovih reka je postojanje velikog broja ostrva. Jedno spominje i Stefan Bizantinac u šestom veku naše ere koje se nalazi na Eufratu i zove se Sirbone, a naseljava ga narod Sirbonos.

    U prilog ovome ide i podatak koji je ostavio naš istoričar, grof Đorđe Branković, koji u gornjoj Mesopotamiji spominje reku Zerbi ili Zervi. I podatk Miloša S. Milojevića da je negde u gornjoj Mesopotamiji u neko davno vreme postojao "Hram Serbca boga Dagskog" potvrda je ove teorije.

    Od Taurusa se sliva u Eufrat jedna reka pri čijem se ušću nalazi mesto Sirfas, čije je ime protumačeno kao Srbica. Možda nije beznačajno napomenuti i da se nešto južnije od Sirfasa nalaze toponomi Serfendar i Serbendiner. Strabon u prvom veku naše ere zna u Likiji za reku Ksantos za koju kaže da se ranije zvala Sirbis, dok je na jednoj Ptolomejevoj karti ucrtana u Aziji reka Sarabus. Na klasičnim kartama u severnom delu Male Azije označena je reka Likus, zatim Zaccora, Zagora, Selca.

    Arheolog mr Vladimir Leković, koji je nedavano preminuo i koji se dugo bavio arheologijom Bliskog istoka, napisao je kako je prilikom tumačenja jednog asirovavilonskog teksta našao nazive Saue, Srbue i Sarbua. Reč je o tekstu koji je nastao u sedmom veku pre naše ere.

    Ostrvo Rigen (Rujan) i Pomeranija, pa i čitavo područje između Labe (Elbe) i Odre, od velikog su značaja za proučavanje daleke prošlosti Srba. Na tom području, na mnogim atlasima, nalazimo označene oblasti Obodrita i Ljutića, čije potomke nalazimo od devetog veka u Bačkoj, Banatu i severnoj Srbiji. Čak i posle doseljavanja jednog dela pribaltičkih Slovena, odnosno Srba u vreme prodora Franaka - Karolinga pareko Sale i Labe među preostalim Srbima između Sale i Labae, organizovana je takozvana Zorbska (srpska) Marka nazvna prema Srbima (Zorbima) čiji potomci i danas pripadaju grupaciji Lužičkih Srba.

    ja ovo nadjoh!

  5. #5
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    pa ne bih se slozio s nekim detaljima... poshto me je tema zanimala... chitao sam detalje o dolasku slovena 615, rushenji remizijane, uticaju iskvarenog latinskog i njegovi ostaci danas... na zvanichnom sajtu pirota recimo stoji da je uobichajeno da nekog pitash "kvo oratish" ili ti na latinskom "quo oratis" a na srpskom sta prichash.

    u tom delu knjige su navedeni toponimi koji su predslovenskog karaktera, kao i 2 familije za koje se zna da su keltskog ili tribalskog porekla, jer su imale odredjene titule i ostele su dugo pod slovenima takve kakve jesu. jedni od njih su chak imali i neku srednjevekovnu vojnichku titulu, pitao sam u nekom prethodnom postu shta znachi... a njih i danas zovu latini, iz tog razloga jer su bili to pre dolaska slovena. a neznam shto bi neko od onih seljaka iz obliznjeg sela prekrajao istoriju...

    ovo ima smisla ako uzmesh neke istorichare koji su dokazivali da su sloveni deo srba, a da su srbi shiri pojam (+ iliri +kelti...) a da u spomen ta to veliko pleme mi nosimo njihovo imae, shto su neki istorichari dokazivali. neznam koliko je to tachno.

  6. #6
    Ističe se
    Učlanjen
    01.07.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Nis
    Poruke
    2.774
    Reputaciona moć
    78

    Podrazumevano

    Zna li se gde je TACNO ziveo Sv. Niketa? Bas u Remizijani ili tu negde? Konkretno me zanima da li ima neke veze sa crkvom koja je bila na mestu sadasnjeg manastira u Divljani.

  7. #7
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Pjer_Nis
    Zna li se gde je TACNO ziveo Sv. Niketa? Bas u Remizijani ili tu negde? Konkretno me zanima da li ima neke veze sa crkvom koja je bila na mestu sadasnjeg manastira u Divljani.
    pa bila je i u tom dobu na tom mestu i zvala se isto ko i danas. srushena je od strane slovena a kasnije su mrnjavchevci na njenim temeljima digli ovu danas.

    njegovo radno vesto je bilo negde na prostoru pijace. kazu da su ostaci crkve petra i pavla josh tu, al je lom pa i da ih vidish nishta ti ne znache. a sredishte skupshtine je ono ispod konaka koji gradi crkva.

Slične teme

  1. Krštenje deteta - sveti čin ili sveti zločin?
    Autor Hadrijan u forumu Dom i porodica
    Odgovora: 296
    Poslednja poruka: 10.11.2011., 12:26
  2. Sveti Jeronim
    Autor *+*+*+*+* u forumu Istorija
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 14.03.2010., 23:50
  3. KAKO SE VUK SVETI
    Autor Krstan u forumu Politika
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 27.02.2006., 01:42
  4. SVETI VID ???
    Autor Suzy u forumu Zdravlje
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 28.07.2005., 15:40

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •