kapiram da je barem malo zanimljivo prochitati ovu "pricu" inace radjenu na temu "ZIVOT JE LEP" iz srpskog jezika,napisao je jedan moj extra ortak,smeker,koji mnogo voli da se zeza,mnogo opusten lik,a naravno mislim da nije ok obrisati (post) jer predpostavljam biti kao sto rekoh zanimljiva tinejdzerima,voleo bih da i vidim komentare
Zhiwot je chudo
( lajf iz mirakl )
Zwanichno djuskanje:
Dan kao I swaki drugi.Monoton I siromashan.Budim se uz zwuke komshijskog petla. Lenjost me od pochetka lomi, ali ipak skupljam snage I odlazim do kupatila.
Onda sledi klasichno neuredno I bezwoljno umiwanje.U delicu nanosekunde odustajem od pranja zuba I odlazim u dnevnu sobu. Tu me chekaju dva najbolja ortaka.Prvi, pronalazak bez koga moj dosadan zhiwot ne bi imao smisla, a to je narawno, telewizor. Drugi njegow, kako bi se uslowno reklo, sin, ili, pomocnik, daljinski uprawljach. Krmeljawih ochiju I mirisom ko u twora, sedam u swoju razdrndanu fotelju. Narawno tu je I mala hoklica gde mogu da stawim noge, dok pomno pratim zbiwanja na chudu tehnike. Kako wreme prolazi, postajem swe gladniji I gladniji, a kako I ne bi kad sam proshli dan za swa tri obroko jeo, pashtetu I ‘leba. Oprawdanje za “shwedski sto” od predhodnog dana, je u mom mrzowoljnom temperamentu. Devojku, ili, josh gore zhenu, nemam, tako da otpada solucija da mi ona spremi “pechene shewe”,koje je jeli nauchila od tashte. Uz stomachne tegobe od gladi,zaustawljam se na jednom japanskom kanalu, gde uprawo ide teleshop. Uz slogan “Kupujte iz fotelje”,predpostawljate,bash sam se zainteresowao.Nowi proziwod,kosookih momaka, zaprawo je hajtek robot spremachica iliti kucna pomagachica. Teshka srca ustajem, iz udobne mi fotelje, I sa astala uzimam prazan papir I obichnu olowku. Zapisujem telefon, kako bi se detaljnije raspitao za nowog najboljeg druga.Poshto nemam bezhichni telefon, jer hwala bogu, neradim, moram opet da protegnem teshke kosti I da odem do druge prostorije. Posle dwanaest cifara I tri zauzeca,napokon,dobijam “ying yang” call centar,sa predstawnishtwom kod nas, a inache zastupnikom za Japan. Onda sledi, bla bla bla…..i posle informacija I najbitnije,cene, spushtam slushalicu. Prwo sam pomislio kako ce biti zanimljiwo kad dobijem rachun za fontele, a drugo o ceni najdruga.Dowoljno je reci da mi ni ucheshce u kwizu “Zhelite li da postanete milioner” finansijski ne bi pomogao.Sa suzama u ochima,krecem put foteljice, gde me ochekuje veoma dinamichan ostatak dana.Neprestano mi se u glawi wrtelo robot,robot,robot.Konachno kad sam malchice zaborawio o tome, I kad sam skrenuo misli,na telewizoru se pojawljuje reklama za film jelte “JA,ROBOT”.Shlag na moj dosadan zhiwot doprinela je I tuga koju sam osecao iz minuta u minut,iz chuke u chuku,jer nemam kinte za spremachicu od “pleha”.Nakon nedelja,proplakanih suza, I zhal za neispunjenjem mojeg robotizowanog sna, prekinuo je telefonski poziw. Telefon je zwonio I zwonio,dok ja,zawaljen znate I sami gde, mislio da zowu iz telekoma zbog neplacenog rachuna,al sa druge strane zice su bili weoma uporni, I konachno su naterali mene, awanturistu I baju broj jedan,da se jawim.Dubok glas mi se predstawio kao adwokat. U trenutku sam pomislio da je greshka ,jer kad god meni zwoni telefon to je uobichano greshka al’ ipak…….Prawno lice mi je saopshtilo teze I detalje pojedinosti o nasledstwu.Kako sam mislio da je shaljiwdzija ,uporno sam ga ignorisao al’ je bio uporan. Rekao mi je da mi je umrla strina, za koju verujte prvi put chujem, I da mi je ona kao swom jedinom “mladom potomku” ostawila bogatstwo sa devet cifara.Vichuci u slushalicu “Zhiwot je chudo” I emotiwno proslawljajuci zgoditak sa gospodinom preko zice,prwi put osetio sam srecu I rekoh sebi “tebra vishe nemorash da djuskash “zlatnu zicu” radi zgrtanja novaca. Posle razmisljanja dal’ cu da zhiwim na Hawajima il’ ipak u nekom dworcu u Francuskoj,moj mrzowoljan karakter se nije izmenio I odmah sam se uputio priwatnim awionom put,zemlje izlazeceg Sunca tojest Japana,po swoju “neostwarenu zhelju” tj robota….kakwa rabota….
08.10.2004 dovoljan 2+
Zhiwot je chudo
( lajf iz mirakl )
Zwanichno djuskanje:
Dan kao I swaki drugi.Monoton I siromashan.Budim se uz zwuke komshijskog petla. Lenjost me od pochetka lomi, ali ipak skupljam snage I odlazim do kupatila.
Onda sledi klasichno neuredno I bezwoljno umiwanje.U delicu nanosekunde odustajem od pranja zuba I odlazim u dnevnu sobu. Tu me chekaju dva najbolja ortaka.Prvi, pronalazak bez koga moj dosadan zhiwot ne bi imao smisla, a to je narawno, telewizor. Drugi njegow, kako bi se uslowno reklo, sin, ili, pomocnik, daljinski uprawljach. Krmeljawih ochiju I mirisom ko u twora, sedam u swoju razdrndanu fotelju. Narawno tu je I mala hoklica gde mogu da stawim noge, dok pomno pratim zbiwanja na chudu tehnike. Kako wreme prolazi, postajem swe gladniji I gladniji, a kako I ne bi kad sam proshli dan za swa tri obroko jeo, pashtetu I ‘leba. Oprawdanje za “shwedski sto” od predhodnog dana, je u mom mrzowoljnom temperamentu. Devojku, ili, josh gore zhenu, nemam, tako da otpada solucija da mi ona spremi “pechene shewe”,koje je jeli nauchila od tashte. Uz stomachne tegobe od gladi,zaustawljam se na jednom japanskom kanalu, gde uprawo ide teleshop. Uz slogan “Kupujte iz fotelje”,predpostawljate,bash sam se zainteresowao.Nowi proziwod,kosookih momaka, zaprawo je hajtek robot spremachica iliti kucna pomagachica. Teshka srca ustajem, iz udobne mi fotelje, I sa astala uzimam prazan papir I obichnu olowku. Zapisujem telefon, kako bi se detaljnije raspitao za nowog najboljeg druga.Poshto nemam bezhichni telefon, jer hwala bogu, neradim, moram opet da protegnem teshke kosti I da odem do druge prostorije. Posle dwanaest cifara I tri zauzeca,napokon,dobijam “ying yang” call centar,sa predstawnishtwom kod nas, a inache zastupnikom za Japan. Onda sledi, bla bla bla…..i posle informacija I najbitnije,cene, spushtam slushalicu. Prwo sam pomislio kako ce biti zanimljiwo kad dobijem rachun za fontele, a drugo o ceni najdruga.Dowoljno je reci da mi ni ucheshce u kwizu “Zhelite li da postanete milioner” finansijski ne bi pomogao.Sa suzama u ochima,krecem put foteljice, gde me ochekuje veoma dinamichan ostatak dana.Neprestano mi se u glawi wrtelo robot,robot,robot.Konachno kad sam malchice zaborawio o tome, I kad sam skrenuo misli,na telewizoru se pojawljuje reklama za film jelte “JA,ROBOT”.Shlag na moj dosadan zhiwot doprinela je I tuga koju sam osecao iz minuta u minut,iz chuke u chuku,jer nemam kinte za spremachicu od “pleha”.Nakon nedelja,proplakanih suza, I zhal za neispunjenjem mojeg robotizowanog sna, prekinuo je telefonski poziw. Telefon je zwonio I zwonio,dok ja,zawaljen znate I sami gde, mislio da zowu iz telekoma zbog neplacenog rachuna,al sa druge strane zice su bili weoma uporni, I konachno su naterali mene, awanturistu I baju broj jedan,da se jawim.Dubok glas mi se predstawio kao adwokat. U trenutku sam pomislio da je greshka ,jer kad god meni zwoni telefon to je uobichano greshka al’ ipak…….Prawno lice mi je saopshtilo teze I detalje pojedinosti o nasledstwu.Kako sam mislio da je shaljiwdzija ,uporno sam ga ignorisao al’ je bio uporan. Rekao mi je da mi je umrla strina, za koju verujte prvi put chujem, I da mi je ona kao swom jedinom “mladom potomku” ostawila bogatstwo sa devet cifara.Vichuci u slushalicu “Zhiwot je chudo” I emotiwno proslawljajuci zgoditak sa gospodinom preko zice,prwi put osetio sam srecu I rekoh sebi “tebra vishe nemorash da djuskash “zlatnu zicu” radi zgrtanja novaca. Posle razmisljanja dal’ cu da zhiwim na Hawajima il’ ipak u nekom dworcu u Francuskoj,moj mrzowoljan karakter se nije izmenio I odmah sam se uputio priwatnim awionom put,zemlje izlazeceg Sunca tojest Japana,po swoju “neostwarenu zhelju” tj robota….kakwa rabota….
08.10.2004 dovoljan 2+
