Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?)

A zar to nije čudo:
               - kada se zemljište bašte nikada ne prekopava niti ore;
               - kada se sirovi i teški stajnjak nikada ne razbacuje po bašti;
               - kada se mineralna đubriva ne dodaju zemlji ni u jesen, ni u proleće (nikada);
               - kada korova u lejama nema i nije potrebno trošiti vreme i snagu u borbi protiv njih;
               - kada se plodnost zemlje iz godine u godinu povećava;
               - kada prinosi malo zavise od vremenskih uslova i klime, a prema rodu 3-5 puta premašuju prinose zemljoradnika zaraženih „generičkim ludilom“, kako se izrazio Gercen, obrađujući svoje bašte, poput svih, primenjujući tradicionalne metode zemljoradnje.
Baš takvu baštu imam ja već više od 12 godina, u središnjoj Rusiji, u Udmurtiji, u čisto kontinentalnoj klimi, u „zoni rizične poljoprivrede“. Pri tom je interesantno da je termin „zona rizične zemljoradnje“ izmislio neko u našoj bivšoj socijalističkoj državi, sa ciljem da opravda neznanje vlasti iz oblasti zemljoradnje i nigde se drugde u svetu ne upotrebljava.
               Iz gore rečenog, čitaoc je već, verovatno, shvatio, da ja ne trošim pare na nabavku stajnjaka i mineralnih đubriva, ne opterećujem se fizičkim poslovima oko prekopavanja zemljišta bašte, u vreme kada mnogi baštovani to rade, i u proleće, i u jesen, a prilikom prekopavanja svakog ara prevrnu oko 70 tona tereta; ne gubim vreme i fizičku snagu na plevljenje korova iz leja, jer njega tamo ni nema. Moja deca i unuci često i sa zadovoljstvom posećuju našu baštu i nas starce, znajući da ih ovde ne čeka težak rad, već čisti vazduh, ekološki čiste jagode, voće i povrće i druženje sa prirodom.

B.S. Annenkov u svojoj knjizi "Dovedite prirodu u svoju baštu"

Mogu li biljke živeti i donositi plodove van zemljišta? Da, mogu. To je
dokazao nemački hemičar Justus Libih pre više od 150 godina, hraneći biljke
rastvorima mineralnih đubriva. Može li se govoriti o plodnosti njiva i bašti na
kojima se godinama primenjuju mineralna đubriva? Naravno, ne. Jer su rastvori
mineralnih đubriva uništili u površinskom delu zemlje i u organskom delu floru i
faunu. Prinosi na takvim njivama i baštama se dobijaju ne od plodnog zemljišta
(koje je uništeno hemijom), već od rastvora mineralnih đubriva, t.j., praktično, na
hidroponi način. U gruntu, (ne u zemljištu, koje nije plodno), na taj način se
stvaraju mineralni rastvori, kojima se hrane biljke. Biljke, gajene „hemijom“,
dobijaju samo kompleks nekih hemijskih elemenata, a ne sve sastojke prirodnih
organskih jedinjenja. Takve biljke nemaju prirodan ukus, miris i vitaminski sastav,
loše su za skladištenje i mogu biti opasne za čovekovo zdravlje.
Hemijska mineralna đubriva dovode do mineralizacije organskog dela zemljinog
pokrivača, čine površinski sloj sitnodisperzivnim, tvrdim, slabo propusnim za vlagu
i vazduh, hladnim, teškim za obradu. U zasićenim rastvorima soli mineralnih
đubriva, koja se, po pravilu, unose jednom i odjednom, ubija se živa površinska
sredina. Površinski sloj prestaje biti plodno tle, pretvara se, jednostavno, u mineralizovano zemljište. Za dobijanje kakvih takvih prinosa takvo zemljište iz
godine u godinu zahteva sve veću količinu mineralnih đubriva i sve više napora kod
oranja ili kopanja sa prevrtanjem površinskog sloja. Biljke na takvim zemljištima
zahtevaju česta zalivanja, slabo rastu i podložne su bolestima i štetočinama, njihov
prinos mnogo zavisi od vremenskih uslova.

U prirodi, parcele, na kojima čovek nije izvršio agresiju hemijskim
đubrivima i mašinama za duboku obradu površinskog sloja, ustvari, predstavljaju
živi sloj, dobro struktuiran, pun humusa, pun živih organizama. Struktura takvog tla
je slična sunđeru, puno je raznoraznih kanala, koje je ostavilo korenje biljaka, čiji su
organski deo pojeli zemljišni organizmi, i kanala koje su ostavili živi organizmi. Tim
kanalima zemljište lako dobija vazduh i vlagu, tim istim kanalima zemljište se lako
oslobađa ugljendioksida, koji nastaje od prerade organskih ostataka i od disanja tih
istih mikroorganizama. Tim istim kanalima lako prodire u zemlju korenje novih
biljaka. Uz postojanje u zemljištu vazduha i vlage, i uz prisustvo organike i žive
zemljišne sredine, u njemu se stalno vrši proces stvaranja humusa – baze
plodnosti. Na taj način u zemljištu se stalno događaju procesi obnavljanja
plodnosti, posle življenja na njemu bilo kog pokoljenja biljaka. V. V. Dokučajev je
govorio da svaka biljčica više ostavi tlu nego što iz njega uzme. Iz ovoga se može
izvesti zaključak, da ako čovek nauči da omogući na svojim njivama i u svojim
baštama prirodne uslove, onda zemljištu, njivi ili bašti neće nedostajati ni
mineralnog, niti stajskog đubriva, neće biti potrebno niti oranje, ni prekopavanje,
ni prevrtanje zemlje.

Glavni smisao primene agrotehnike prirodne zemljoradnje su za mene tri osnovna pozitivna momenta, koji i čine čudo-baštu:
               -rad u bašti iziskuje minimum fizičkih napora;
               -rad u bašti iziskuje minimum novčanih sredstava;
               -rezultat rada su visoki i stabilni, ekološki čisti prinosi, koji malo zavise od vremenskih uslova. 

Ovo je sjajno. Gde da nadjem knjigu B.S. Annenkova??

Ovu knjigu, original, možete nabaviti samo u Rusiji. Postoji mogućnost nabavke preko interneta, Prevod smo uradili amaterski, ljubitejski.

Prilikom oranja ili prekopavanja zemljišta uništava se prirodna struktura tla – uništavaju se kanali istrulelog korenja, putevi mikroorganizama, prekidaju se kanali snabdevanja tla vazduhom i svim ostalim komponentama; sprečava se oslobađanje ugljendioksida; uništava se osnovna masa živih organizama, proizvođača hrane za biljke; organika (humus) se u takvom zemljištu brzo mineralizuje, čime njeni elementi postaju nedostupni za korenje biljaka; samo zemljište se stvrdne, postaje nepropustljivo (kriva šargarepa), teško je za obradu, hladno i, što je najvažnije, vrlo slabo plodno ili sasvim neplodno. Prinos na takvim njivama ne isplati ni sredstva ni trud, koji smo uložili na njegovoj obradi. Proizvodnja biljaka na takvim površinama iziskuje velika sredstva i nerentabilna je. Količina prinosa ne pokriva uloženo, već često donosi samo gubitke

  ŠTA JE TO HUMUS I ZBOG ČEGA JE BAŠ ON GARANT 
               PLODNOSTI ZEMLJIŠTA
               Vrlo veliki broj poljoprivrednika misli da je humus, kompost ili trulež. Znajući, pritom, da je humus garant plodnosti zemlje, zemljoradnici nastoje da unesu u zemljište što je moguće više komposta ili stajnjaka, a mnogi uz to dodaju još i mineralno „gnojivo“ (navodnici su upotrebljeni zato što je mineralna hemija otrov za zemlju i uništitelj humusa). Ni kompost ni stajnjak nisu humus. U njima se sadrži humus u relativno malim količinama. A uz primenu mineralnih „đubriva“, i ta neznatna količina humusa u kompostu ili stajnjaku se neutrališe. Na taj način količina humusa u zemljištu, uz istovremenu primenu komposta, stajnjaka i mineralnih „đubriva“ praktično se ne povećava.
Međutim, baš humus je garancija plodnosti zemlje. Prema tome taj brižni zemljoradnik mora da zna šta je to humus i kako se povećava njegov procenat u zemlji.
               „Pedologija“ (nauka o zemljištu) objašnjava da se humusom nazivaju - nerastvorljivi ostaci biljaka i živih organizama. Analogne ovome su, naprimer, iskopine kostiju dinosaurusa ili praistorijskog čoveka. Ovi ostaci nemaju nikakve hranljive sastojke za biljke, već su granulisana masa raznih po veličini čestica, čiji sastav je oko 50% praznina. Pa, zapitaćete se, kako humus može biti garancija plodnosti zemlje, ako je totalno neutralan, a uz to je 50% praznina? Stvar je u tome što čestice humusa imaju po površini električni naboj, koji ima privlačnu snagu ka subjektu, jer ima suprotan naboj. Ti subjekti u zemlji su vodeni rastvori zemljišnih minerala i produkti razlaganja komposta (organike). Ti rastvori se vežu za površinu humusne granule i obrazuju oko nje tananu opnu. Ukoliko su humusne čestice vrlo sitne, a njihov broj dovoljno velik, onda je i njihova ukupna površina dovoljno velika i na njoj se sakupi mnogo vodenih mineralnih rastvora u opni. Nauka je
dokazala da humus skuplja na površini svojih čestica vlage koja 6-7 puta premašuje njegovu težinu. Rastvor, skupljen na površini čestica humusa, koji veže koheziona sila električnog naboja, ne odlazi pod dejstvom zemljine teže u niže slojeve zemljišta, već ostaje u zoni korenja biljaka. Pod dejstvom sile teže ti rastvori ne odlaze zemljišnim kapilarima ni na površinu, gde bi vlaga isparila u atmosferu, a mineralne soli stvorile čvrst sloj na površini zemljišta. Na taj način, humus je skupljač i čuvar rastvora zemljišnih hemijskih elemenata, koji su hrana za biljke. Baš ove karakteristike humus i čine garantom plodnosti zemljišta. Čestice mineralnog grunta nemaju električno svojstvo na svojoj površini da zadrže na sebi zemljišne vodene rastvore. Na podlogama koje nemaju humusa ili ga imaju sasvim malo,
vodeni mineralni rastvori slobodno odlaze iz sloja korenja u podzemne vode ili kapilarima zemljišta slobodno odlaze na površinu, uskrativši ih korenju biljaka. Plodnost takvih zemljišta je veoma mala, prinos na njima je veoma nizak.

BAJKAL EM-1
Poštovani korisniče, dobili ste mikrobiološko đubrivo poslednje generacije “Bajkal EM-1” u obliku koncetrata, zapremine 40 ml. Koncetrat je oblik pogodan za transport i čuvanje. Zbog toga vas podsećamo da od koncetrata morate, u skladu sa uputstvom na pakovanju, pripremiti preparat.
Uputstvo za pripremanje preparata

40 ml koncentrata “Bajkal EM-1” sipati u 4 litre tople ( 26-30 oC ) nehlorisane vode. U rastvor dodati melasu ( EM patoku) ili 8 supenih kašika, predhodno istopljenog šećera. Promešati i preručiti u dve dvolitarske, plastične flaše, do “čepa” da ne ostane vazduha u njima.
Flaše odložiti na toplo ( 26-30 oC ) mračno mesto sedam dana.
Pozor! Svakodnevno odvrnuti čep, za trenutak i ponovo ga zaviti da ne dođe do eksplozije pa da vam se prolije sadržaj.
Nakon sedam dana preparat je spreman za upotrebu.
Uputstvo za upotrebu pripremljenog preparata

Preparat ( ne koncetrat) “Bajkal EM-1 je namenjen tretiranju semena pred setvu, zalivanju rasada, jesenjoj i prolećnoj obradi zemljišta, prihranjivanju poljoprivrednih kultura ili folijalno ili preko korena, pripremi EM-komposta koji je nekoliko puta produktivniji od stajnjaka.

Sastav: fotosintetičke bakterije, bakterije koje vezuju azot, bakterije mlečne kiseline, kvasci, produkti delovanja mikroorganizama.
U periodu prolećne obrade zemljišta, treba politi leje rastvorom preparata “ Bajkal EM-1” u srazmeru 1:100 ( pola čaše na vedro vode) i prekriti malčem. Potrošnja 2-4 litara radnog rastvora na 1m2. Sadnju biljaka trba vršiti tek tri dana nakon obrade zemljišta.

SUŠTINA AGROTEHNIKE PRIRODNE ZEMLJORADNJE
Trudeći se da izvuče maksimum koristi primenom agrotehnike prirodne
zemljoradnje, sa minimumom uloženog fizičkog rada i novčanih sredstava, uz
mogućnost održanja stalnog kontinuiteta i povećanja plodnosti zemlje i prinosa
kultura, baštovan mora:
1. da prizna (oslanjajući se na radove Ovsinskog) da bilo koje zemljište
sadrži u sebi kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor - u velikim količinama,
većim od potreba biljaka. To znači da tretiranje zemljišta mineralnim đubrivima
nije neophodno, već je, čak i štetno, jer rastvori njihovih soli uništavaju glavnu
komponentu plodnosti zemlje – humus;
2. da prizna da se zemljišni minerali ne mogu rastvarati vodom od zalivanja
ili atmosferskih padavina i da se time ne transformišu zemljišni vodeni rastvori od
kojih biljke svojim korenjem dobijaju hranu. Zemljišne minerale razlažu isključivo
organske kiseline koje proizvode živi zemljišni mikroorganizmi. To praktično znači
da baštovan mora da hrani ne biljke, već zemljišne mikroorganizme i da se brine o
tome da ovih mikroorganizama stalno i u dovoljnom broju živi u zemljištu njegove
bašte;
3. da prihvati tvrdnju Dokučajeva, da sve biljke unose u zemljište na kome
rastu, više organskih elemenata nego što uzimaju u toku svoje vegetacije. A to
znači, da zemljištu ne trebaju druge organske materije, osim onih koje su izrasle tu,
na površini bašte. Treba takođe shvatiti da su te organske materije hrana živih
zemljišnih organizama, a ne biljaka. Hrana biljaka postaju tek posle fermentacije,
koju vrše živi zemljišni organizmi;
4. da shvati, da je živim mikroorganizmima u zemlji potrebna hrana
(kompost) da bi ih bilo dovoljno i, takođe, potrebna je i rastresita zemlja, koja
propušta vazduh i vlagu (humus). Samo u takvim uslovima zemljišni
mikroorganizmi mogu da vezuju atmosferski azot sa zemljišnim vodenim
rastvorima, praveći ga dostupnim i u dovoljnoj količini za rast biljaka;
5. da shvati da čovekovo intervenisanje oruđima obrade zemljišta, na
dubinama većim od 5-7 sm narušava strukturu zemljišta i uništava „komfor“
zemljišnih mikroorganizama, uzrokujući njihovo uginuće, uništava prirodnu
rastresitost zemljišnih slojeva, što ih čini tvrđim, teško propustljivim za vazduh i
vlagu, bez čega ne mogu normalno živeti zemljišni mikroorganizmi, samim tim, ne
može se ni razvijati korenje biljaka;
6. da shvati da u zemljištu baštenske leje, ako deo nje ne ostaje
neobrađen, treba unositi za hranjenje zemljišnih mikroorganizama samo delimično
fermentisanu organiku, odnosno kompost. Sirova, nefermentisana organika dovodi
do uništenja dela mikroorganizama zbog razlaganja slobodnog azota i amonijaka i
do stvaranja u zemljištu trule patogene sredine, koja ugrožava truležom korenje
biljaka. Osim toga, sirova organika privlači zemljišne vodene rastvore, koji pritom
ne dolaze do korenja biljaka. Iz tog razloga, uz prisustvo u zemlji sirovog humusa
(organike), biljke su prinuđene da gladuju i neće doneti očekivani prinos;
7. da shvati da mineralna đubriva, kojima se tretira zemljište, po pravilu,
„nadušak“ (odjednom), stvaraju u zemljištu zasićene vodene rastvore soli, od kojih
strada živa zemljišna sredina, ti isti rastvori uništavaju zemljišni humus – garant
prirodne plodnosti. Zemljište, posle tretmana mineralnim đubrivima, postaje
niskodisperzivno, tvrdo, teško za obradu, loše propusno za atmosferski vazduh i
vlagu. Prilikom isparenja vodenih rastvora, na površini se stvara tvrda kora,
sastavljena od mineralnih soli, zemljište „pliva“ posle kiše ili zalivanja, potrebno mu
je kopanje. Biljke, odgajene na bazi mineralnih đubriva, nemaju prirodan ukus,
miris, vitaminsku vrednost i mogu biti opasne za čovekovo zdravlje;
8. da shvati da glavnu hranu biljke dobijaju, ne iz zemljišta i zemljišnih
rastvora, već iz atmosfere. Dobijanje hrane iz vazduha biljke ostvaruju
fotosintezom, koja može biti optimalna samo uz maksimum svetla u toku svakog
sunčanog dana, osvetljenjem svake biljke direknim sunčevim zracima. To je
preduslov za maksimalan prinos, a uz to i raspored redova sadnica i useva u pravcu
sever – jug, uz poštovanje Ovsinskovog principa „gusto-pusto“ – između svaka dva
reda povrtarskih kultura, mora postojati slobodan prostor, ne manji od širine dva
reda useva.

K O M P O S T N A G O M I L A - K R A L J I C A B A Š T I
Baš kompostna gomila je garant plodnosti zemljišta vaše bašte i garant
visokih, stabilnih, ekološki čistih prinosa. Baš ona određuje kakva će vam biti bašta.
Baš ona omogućava ili ne omogućava da štedite fizičku snagu i novčana sredstva
prilikom obrade bašte. Ona diktira uslove pod kojima je biti ili ne biti prinosima
vaše bašte u ozloglašenoj „zoni rizične zemljoradnje“. Zbog toga i jeste Kraljica.
Baš zbog toga se treba i odnositi prema njoj sa dužnom pažnjom i više od
toga jer je živa. A sve što je živo zahteva posebno razumevanje, pažljiv pristup i
brigu.
Pre svega treba reći da se jednom u jesen i u proleće kompost nanosi na
zemljište leja, zbog toga treba imati dve kompostne gomile (plasta, skladišta, hrpe).
Jednu će te formirati u rano proleće, kada počnete da dovodite u red svoju
parcelu, skupivši sav organski otpad sa vaše parcele. Formiranje ove gomile treba
da završite do sredine jula. Kompost iz ove gomile će vam trebati da unesete u
zemlju već te jeseni, pa je potrebno da do tog vremena sazri. Drugu gomilu
počinjete da formirate od sredine jula, a završavate do pojave snega. Od jula pa sve
do kasne jeseni na parceli ima tako mnogo organike, koju, takođe grabuljte i
skupljate, da bi doveli u red parcelu. Kompast iz ove gomile će vam zatrebati za
prolećno unošenje u leje, 1,5 – 2 nedelje pre setve kultura. Dogodi se da poželite
da imate još jednu gomilu. O njoj nešto kasnije, pošto je ona namenjena voćnjaku,
a ne bašti. Naterajte sebe da vam to bude zakon – ništa organsko od otpadaka se
ne spaljuje i ne odnosi na smetlišta. To je sirovina za vaše Kraljice, to je njihova
svojina. A ako slučajno nešto ipak morate da spalite, onda se postarajte da bar taj
pepeo sakupite i odnesete na kompostnu gomilu.
Lokaciju za svoje gomile najbolje je da nađete daleko od vaše kuće, ali gde
je zavetrina od glavnih i najčešćih vetrova vašeg područja. Ne treba pripremati
kompost u nekakvim jamama ili bazenima, najbolje je praviti ih upravo na
zemljištu, koje ste prethodno rastresli vilama. Iz bazenčića i jama je teško vaditi
kompost, a uslovi za proces razlaganja organike u njima nisu baš optimalni za
dobijanje komposta velikog kvaliteta. Na odabranom prostoru, slojevito, po 10 – 15
sm, treba odlagati sve organske otpatke vašeg domaćinstva. Poželjno je da ih
prethodno isitnite i promešate, ako su različitog porekla. Materijal za kompostnu
gomilu je sagorela od mraza trava skupljena sa leja, opalo lišće voćki i jagodičastog
žbunja, lišće svih, bez izuzetaka, baštenskih kultura i jednogodišnjeg i višegodišnjeg
cveća, oplevljeni i pokošen sa leja i prolaza korov, otpad sa kuhinjskog stola
(uključujući kosti i iznutrice riba, ljuske od jaja, mrve, upotrebljen čaj, ljuske povrća
i voća), izmet domaćih životinja i ptica, pepeo iz domaće peći kuće ili banje,
ugljena prašina ili isitnjen ugalj, piljevina, papir. Vrlo je korisno da se u svaki sloj
unese i nešto, makar malo, aromatičnih i lekovitih trava (maslačak, metvica (nana),
kopriva, hajdučka trava, lovaga, mirođija, peršun, lekovita kamilica i dr.). Paziti da u
plast ne upadne tehnička mast, boje, plastika, hemijska sredstva za pranje, staklo,
rastvarači svake vrste, metalni predmeti. Svaki sloj unešene u plast organike treba
posuti baštenskom zemljom (još bolje starim kompostom) u sloju debljine 1,5 – 2
sm i politi rastvorom preparata „Tamir“ ili „Bajkal EM-1“. Pri tom se jedna supena
kašika preparata „Bajkal EM-1“ sipa u 10 litara vode, tom rastvoru se doda jedna
supena kašika starog džema, ili prokislog meda, ili sirupa (melase), ili šećera. 5
litara takvog rastvora se sipa na jedan metar površine organike, zatim se složi
sledeći sloj skupljenog otpada, i tako se gomila puni – prolećna do sredine jula,
jesenja do prvih znakova zime. Slojeve organike i gomile ne treba nabijati i
učvršćavati. Vrlo je važno da se svaki put kada se završi slaganje jednog sloja
organike, gomila prekrije polietilenskim pokrivačem tako da ga ne bi sa bokova
probijao vetar i da ne dolazi u doidr sa atmosferskim padavinama. Gomili nije
potrebno prevrtanje i preturanje, kompost u njoj sazri za 1,5 – 2 meseca. Ukoliko je
gomila na zemljištu, u njega će vrlo brzo navaliti ogroman broj kišnih glisti (između
ostalog i sa parcele vašeg komšije. Ne govorite mu o tome, da ne bi tražio deo
komposta!). Kišne gliste će napuniti kompost svojim kaprolitima i vi ćete dobiti ne
prosti kompost, već superkompost najvećeg kvaliteta. Jesenju gomilu treba ujesen
pažljivo i dobro ukriti sa nekoliko slojeva najlona i opteretiti je odozgo nekim
teretom, da je ne bi oduvali jaki vetrovi.
Ako organika u gomili nije usitnjena, onda se u kompostu mogu naći
krupni, ne potpuno razloženi, komadi. Njih ne smemo nanositi u zemljište leja, jer
će, nastavljajući da se razlažu u leji, privlačiti na sebe važne elemente ishrane
biljaka, pre svega azot i biljke će, pored takvih komada nepregorele organike,
gladovati ili se zaraziti patogenima truleži. Zato kompost od neusitnjene organike,
pre nego što će biti unet u zemljište, treba prosejati kroz sito sa okcima veličine
2x2 ili 3x3 mm. Krupni ostaci se mogu iskoristiti umesto baštenske zemlje pri
posipanju slojeva kompostne gomile.
U kompostnu gomilu se može trpati, kako je gore rečeno, sav lišćar, bez
izuzetaka, baštenskih kultura. To je i lišće krompira, ako ga nije napala filosfera.
Zaraženi lišćar krompira možemo složiti u posebnu gomilu, treću, u iste takve
slojeve sa dodatkom aromatičnih i lekovitih trava, pepela, ugljene prašine i drugih
komponenata. A kompost iz ove gomile se može koristiti za voćke i jagodičasto
žbunje. Rok za nanošenje u proleće – pre pupoljanja, u jesen – odmah posle
skidanja plodova; norme i raspored operacija su isti kao za nanošenje komposta u
proleće i u jesen. Pri tom je važno znati da korenje mnogih voćnih i jagodičastih
kultura raste baš u jesen i početkom zime, zato je jesenje unošenje komposta za
njih veoma bitno.
Pošto je kompost pripremljen od raznovrsne organike, između ostalog i od
aromatičnog i lekovitog bilja, i uz učešće kišnih glisti, on sadrži u svom sastavu vrlo
raznovrsan spektar hemijskih elemenata i njihovih jedinjenja, uključujući i
stimulatore rasta, antibiotike, vitamine, razne fermente. Pri primeni takvog
komposta na lejama bašte, plodored kultura nije neophodan, što ima naročiti
značaj kod malih parcela.
Možete li verovati da je sav otpad i smeće sa vaše bašte sasvim dovoljan
da se svake godine potpuno obnovi i poveća plodnost leja vaše bašte bez upotrebe
stajnjaka i mineralnih đubriva.

A znate ono ,da je neko i doktorirao na temi precistaca vode.
Pitam se sta to pliva po vodi ,.
Zar to nije cudo ?

Ovo su fotografije iz moje bašte;
Na prvoj fotografiji je zemlja koja nije tretirana EM-1 rastvorom a na drugoj je tretirana, razlika je očigledna.
Napominjem da bašta nije ni orana ni prekopavana, (riljana).

Na sva pitanja iz ove teme, odgovaram.

Re: EM- tehnologija

Postod Hanza » 07 Jul 2012, 22:52
BITKA ZA PRINOS POČINJE U JESEN
Ovaj podnaslov je vrlo važan kao objašnjenje povrtarima, koji žele da imaju uvek rodnu baštu, bez mnogo truda oko obrade samog zemljišta i oko suzbijanja korova, koji zagorčava život mnogih zemljoradnika.
Gledajući moju baštu, ljudi najčešće razmišljaju, da smo ja ili moja supruga nepopravivi radoholičari, jer pokušavamo, da nađemo bar nekoliko korova u lejama naše bašte, što je malo verovatno. Ustvari, mi nikada ne palimo korov sa leja, jednostavno - tamo ga nema.
Brinući o obnavljnju i povećanju plodnosti zemljišta leja, primenjujući agrotehniku prirodne zemljoradnje, pruža se mogućnost da se oslobodimo korova u lejama bez njegovog plevljenja, što znači – bez gubljenja vremena i ulaganja fizičkog rada za tu operaciju. U prirodi, kako je smatrao V. V. Dokučajev, svaka biljka ima svoj doprinos - više organike za zemljište, mnogo više nego što uzima iz zemljišta. Ovu organiku priroda daruje u jesen. Zbog toga, ako poštujemo prirodu, i vratimo zemljištu u jesen barem polovinu onoga šta je na njemu raslo, dobićemo više plodnosti, tle se neće iscrpljivati, već, naprotiv, njegova će se plodnost iz godine u godinu povećavati, bez ikakve potrebe da se u njega unose sa strane razna kupovna „đubriva“ (sirovi stajnjak i mineralne mešavine). Zbog svega ovoga, ja svu baštensku organiku, koja otpada posle gajenja povrća, slažem u kompostne gomile. Tamo prosipam i sve otpatke sa kuhinjskog stola, korov, koji je rastao na prolazima između leja, kokošiji izmet. Dodajem na gomile malo aromatskih i lekovitih biljaka. Kompost pravim uz pomoć preparata „Bajkal“ ili „Tamir“, koji omogućavaju da se dobije zreo kompost za 2,5-3 meseca, bez protresanja sadržine gomila.
U jesen, baš na dan skidanja useva sa leja, ja brižljivo tretiram površinu zemljišta ploskorezom, na dubinu, ne veću od 5-7 sm. Na taj način ja prerežem ostalo posle berbe korenje kultura i korova i tog istog dana nanosim na površinu leja kompost, ne zakopavajući ga, i polivam ga rastvorom „Bajkala“. Proizvođač „Bajkala“ preporučuje da se ujesen poliju leje rastvorom 1:100. Ja rastvorim u vedru vode jednu supenu kašiku šećera ili starog slatkog (od bilo kog voća,osim maline) i jednu supenu kašiku preparata. Šećer omogućuje brži razvitak u zemlji populacije mikroorganizama preparata, koji pronalaze u tlu ostatke korenja, posle kultivisanja ploskorezom, talože se unutar tog korenja i pojedu ga u potpunosti. Na taj način mikroorganizmi još ujesen drobe zemlju na svim (prema tome i na velikim) dubinama, što obesmišljava upotrebu ašova ili motike. Na ovaj način zemlja se oslobađa od korova, razmnoženog izdancima korenja i popunjava se na račun organike ovog korenja humusom, garantom plodnosti zemljišta, sakupljačemi čuvarom zemljišnih mineralnih rastvora, koji su hrana kulturama. Osim toga, efikasni zemljišni mikroorganizmi onemogućavaju u zemljištu delovanje truležnih bakterija, mikroba i virusa, koji izazivaju oboljevanja biljaka.
U jesen, ispod sloja komposta, počinje da klija seme korova. Izdanci ovog korova, ne uspevši u jesen da procvetaju, dolaze pod uticaj mraza i bivaju uništeni. Tle se bogati ostacima ovog korova i oslobađa ih se. Iz tih razloga na mojim lejama korova jednostavno - nema.
U jesen, jednom u 3-4 godine, korisno je u leje zasejati ozimu raž. Prilikom razlaganja njenog korenja od strane zemljišnih mikroorganizama, tle se struktuira na dubini većoj od jednog metra, što omogućava bolji razvoj korenja kultura kojim izvlače iz dubine zemlje retke zemljišne mikroelemente, koji su neophodni kulturama za davanje većih prinosa.
Zemljište leja, u jesen pokriveno slojem komposta, manje je podložno lošim uticajima kosmosa, manje se isušuje pod dejstvom vetra i sunca, ne stvrdnjava se posle kiša ili otapanja snega, brže se u proleće zagreva. Kompost je onaj organski dodatak zemlji, pomoću kojeg se u nju vraća pet puta više organskih hemijskih elemenata, koji su neophodni za život i razvoj sledećeg pokolenja biljaka na baštenskim lejama. Pet puta više nego što je potrebno biljkama, zato je humus potreban ne samo biljkama, već i kao hrana zemljišnim živim organizmima, bez kojih zemljište ne može biti plodno.
Ako se u jesen sa zemljištem ovako ne uradi, kako je gore rečeno, onda je izlišno očekivati maksimalni prinos. Baš o tome i govori podnaslov ovog članka.

jovandro:

A zar to nije čudo

Poštovani korisniče, dobili ste mikrobiološko đubrivo poslednje generacije “Bajkal EM-1” u obliku koncetrata, zapremine 40 ml. Koncetrat je oblik pogodan za transport i čuvanje. Zbog toga vas podsećamo da od koncetrata morate, u skladu sa uputstvom na pakovanju, pripremiti preparat.
Uputstvo za pripremanje preparata......

40 ml koncentrata “Bajkal EM-1” sipati u 4 litre tople ( 26-30 oC )

Sastav: fotosintetičke bakterije, bakterije koje vezuju azot, bakterije mlečne kiseline, kvasci, produkti delovanja mikroorganizama.
U periodu prolećne obrade zemljišta, treba politi leje rastvorom preparata “ Bajkal EM-1” u srazmeru 1:100 ( pola čaše na vedro vode) i prekriti malčem. Potrošnja 2-4 litara radnog rastvora na 1m2

Na sva pitanja iz ove teme, odgovaram.

Kliknite za proširenje...

1.Koliki je godisnji promet kompanije od prodatog preparata, ako nije tajna?

2.Kazes da je prirodno prskati gljivicama, kvascima, bakerijama, mikrorganizmima - uglavnom su to paraziti , zemljiste i hranu koja ce se jesti?

3.Koje bakterie su u pitanju, e?

4.Pokazi sertifikat proizvoda ukoliko je prosao kontrolu Instituta javnog zdravlja na kojem je jasno istaknut sastav proizvoda.

Ukoliko je sve prirodno kako to ushiceno tvrdis, ovo nece predstavljati problem.

Egzotoksin su solubilni proteini koje neke patogene bakterije izlucuju u spoljnu sredinu a putem krvotoka mogu dospeti u bilo koji deo covekovog tela.

A produkti delovanja mikroorganizama se nazivaju toksini.Egzotoksini su najjaci poznati otrovi, npr. jedan od najjacih toksina je Clostridium botulinum - oko 200 g ovog otrova moze ubiti celo covecanstvo.

Da nema tih gljivica, kvasaca i t.d. i mi ne bi živeli. Čovek u svojem želucu i crevnom traktu ima oko 3 kilograma mikroorganizama i ukoliko ih nema kažemo da boluje od disbakterioze.
Dakle ne pišem ja o patogenim već o EFEKTIVNIM MIKROORGANIZMIMA, kojih ima nekoliko desetina puta manje od patogenih.
EM-tehnologiju koristim sam već neko vreme, i nemam nikakve loše posledice, naprotiv, mnogo se bolje osećam od kako ih koristim.
Kada sam se osvestio. čime nas sve truju, veliki proizvođači hrane za masu, odlučio sam da počnem sam sebi da proizvodim, bar ono što mogu.
Ovim pisanjem pokušavam da pokažem da postoji i nešto drugo, osim ono što su nas "brižne glave" naučile, a da li će ko hteti ovo da prihhvati? je lična stvar svakog pojedinca.
E sada koliko kompanija zarađuje na ovom proizvodu? ne bih znao reći, ali sam siguran da mnogo manje, nego proizvođači proizvoda za masovno uništavanje čovečanstva.

Paradajz uzgajan pomoću EM-tehnologije.

Овсинский никогда не пахал глубже, чем на 5 см. Главным достоинством его системы была исключительная устойчивость посевов и к засухам, и к переувлажнению. Всякий раз, когда у соседей посевы выгорали или хлеб не всходил вообще, Овсинский собирал прекрасные урожаи, вдвое превышавшие лучшие урожаи того времени. Со временем его урожаи росли.

Prevod, Slobodan.

Ovsinski nikada nije orao dublje od 5 santimetara.Glavni cilj, ovakvog načina obrade, je da bi biljke što lakše podnosile sušu ili preveliku vlažnost.
Svaki put kada bi u, komšiluku , podbacio rod, ili ga u opšte nije bilo, Ovsinski je skidao odličan rod, najviši rod toga vremena, ( 1889 pa do revolucije, kada su ga "ukinuli"), s vremenom njegovi prinosi su bivali stalno veći.

PITANJE: Ako je bašta od samo gline, onda pri njenom rastresanju samo do dubine 8 – 10 sm, sva mrkva će biti kriva. I kako se sadi krompir u tako tvrdu zemlju?
ODGOVOR: Glinasto zemljište možemo lepo protresti ako u jesen, odmah posle skidanja useva sa leja, posejemo ozimu raž. Raž je jedna od trava, koja stvara u zemljištu naročito veliko i gusto korenje i korenasta vlakna, koja dostižu veliku dubinu. Bakterije EM-preparata, jedući to korenje, proriljaće tlo do dubine korenja i uradiće to bez ašova i pluga. Ako svake godine unesete na leje kompost i posejete ozimu raž, onda se za dve-tri godine prisustvo gline neće ni primećivati. A krive mrkve neće biti već sledeće godine

Dobar dan
novi sam na forumu,javljam se iz Rijeke i jako mi je zanimljivo izlaganje koje je jovandro
objavio u vezi em tehnologije.I sam imam nekoliko godina iskustva sa em tehnologijom
ili kako je radje nazivam efektivnim mikroorganizmima.
Radi se stvarno o čudu prirode sa svim navedenim rezultatima uz jednu važnu primjedbu :
Bajkal EM 1 i svi ostali proizvodi koji sebi pripisuju naziv em tehnologija a nemaju na svojim
proizvodima zeleni logo originalne em tehnologije izumitelja prof..Hige su obične imitacije,
najčešće iz Kine,Austrije i mnogih drugih zemalja.
S obzirom da originalna em tehnologija ima primjenu 30 g. u više od 150 zemalja svijeta
ne čudi da je mnogi kopiraju i kao u ovom slučaju imaju dobre rezultate.
Ono što original osim kvalitete razlikuje od kopija je garancija njegove neškodljivosti čija
primjena i istraživanja kroz 30 godina nisu zabilježila nikakve štetne posljedice na prirodu i
ljude.Kopirani proizvodi koristeći naziv em tehnologija kradu sve te godine istraživanja i primjene
efektivnih mikroorganizama kako bi se prikazali kao sigurni za upotrebu iako iza njih ne stoje
godine primjene koje bi mogle eliminirati negativne učinke nakon dugotrajne upotrebe.
EM Tehnologija nije opći pojam kao npr. bio tehnologija ili nano tehnologija.
EM Tehnologija je tehnologija kojom efektivni mikroorganizmi (EM-1) ostvaruju sve ono što im
se pripisuje i jedinstveni je proizvod kojeg je osmislio prof.Higa.
Svi ostali koji koriste navedene termine a nemaju odobrenje prof.Hige i EMRO Japan proizvode neke svoje
mikrobiologije i nemaju nikakve veze sa originalnom em tehnologijom.
Originalna em tehnologija osim što je uistinu čudo prirode je sigurna i neškodljiva i kroz dugotrajnu primjenu.
Ukoliko možete koristite samo originalne proizvode,a kao primjer navodim izvještaj agencije za hranu iz Kanade
gdje su analize paradajza uzgojenog uz primjenu originalne em tehnologije pokazale da sadrži dvostruko
više antioksidansa.Preko 80 % ispitanika takav je paradajz ocjenilo ukusnijim od ostalih ponuđenih.