Aјмо даље.
Композиција и кадрирање
приликом компоновања фотографије, важно је знати нека правила. Та правила , наравно треба крсити. Ал је немогуце крсити правила , ако их незнате.
Постоји правило златног пресека, ал ја не би овде он њему, обзиром да га је пунб интернет. нема потребе да преписујем , а свако ко хоће да зна, може лако да наже и прочита о чему се ту ради.
Ова правила , такоже уче се у уметничким школама па ни то није никаква тајна.
У ѕаиста много ситуација, централни кадар је оку досадан. Зато се објекат интересовања измешта иш центра кадра. Такође треба имати у виду и радњу фотке. Вертикадна радња, тражи вертикални кадар и обратно. Постављање хоризонта тако што ће он сећи фотографију на две једнаке целине, такође је најчешже досаддно.
Но постоје ситуације, где је централни кадар незамењљив. Препознаће те их искуствено, после неког времена и гледајући друге фотографије.. Радња на фотографији, такође одређује кадар и композицију. У колико субјекат ради неку радњу и поглед, или радња су му на лево, онда је он у десном углу и тако даље. Треба иѕбећи превише објеката на фотографији, јер то прави непотребну буку, какафонију, која ће да угуши радњу фотке, а оно шт је лепо , неће доћи до изражаја. Најбоље је кад се кадар и композиција смисле унапред, Пре фотографисања. Но то захтева нешто праксе. Један од важних елемената је ракурс. то јест из које позиције се посматра оно што се фотографише. То , по мом мишљењу треба да буде из оног угла, из ког се та иста ситуација ретко или никад не посматра. Не треба да вас мрзи да чучнете или да се попнете на неко узвишење. Фотографија је најкомплетнија, кад има три плана. Предњи, средњи и задњи. Наравно и ово правило треба рушити, ко и свако. Ал такође мора да се зна, да би се знало шта се руши.
Ево неких примера.
Пример у принципу добре фотографије, али коју такође дисквалификује нефокусираност и шум (кроповање поправља ствар донекле у свом смислу, али ове важније поменуте мане тешко да уистину може поправити и Бог Отац, а поготово не "Фотошоп" или неки рођак му)
Ако неко има још сугестија, биле би ми интересантне.
На пример, може ли се овако стрешена фотографија поправити, али тако да постане баш уистину добра:
Па управо и ја то све време говорим.
Па управо и ја то све време говорим.
Стога, ако вам није тешко, дајте нам овде, ви познаваоци ФШ /ЛР, како рекох, један кратки уводни курс за те најосновније и најчешће поправке.
Све остало даље зависиће од нас самих.
Па управо и ја то све време говорим.
Стога, ако вам није тешко, дајте нам овде, ви познаваоци ФШ /ЛР, како рекох, један кратки уводни курс за те најосновније и најчешће поправке.
Све остало даље зависиће од нас самих.
Добро, ово је већ филозофирање (мислим у правом, не пежоративном смислу тога појма), и теоретисање. Али, све зависи од контекста. И свако ради по својим афинитетима, потребама, жељама и могућностима. Нису сви професионални фотографи, нити треба да буду, да би фотографисали.
И ово је (да ли потребно?) проширивање теме. Могла бих да ти одговорим, као и да опширно причам о историји ове скулптуре, али на неком другом месту, и другом приликом. Сем свега тога, ради се и о укусима, неком се свиђа ово, неком оно, а има и мноштво других мотива зашто неко фотографише ово, зашто оно, итд...
На којим то сајтовима, не разумем ни ја?
Знам да је у принципу фотографисати по мраку са слабијом опремом не баш нека идеја, али одабир објекта је опет субјективна ствар, а уосталом, не видим ни да је тако страшно и не пробати кад се човек већ затекне.
Сврха је овог пута била техничке природе, ова ми се фотографија прва нашла при руци.
И ја, како рекох прихватам дискусију, а игнорисање, како се већ добро овде зна, радим само кад неко прекорачи границе учтивог разговора, а пошто то и даље није случај (а надам се да ће тако и остати), онда игноришем игнорисање.