U Balkanskim i u Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila 1.511.415 ljudi, to jest, 28% od celokupnog stanovništva 1914. godine. Posle rata u Srbiji se našlo 500.000 ratne siročadi.
Srbija je u Jugoslaviju ušla bez tri petine svog narodnog bogatstva koje se pre 1914. cenilo na oko 11 milijardi dinara u zlatu.
Godine 1918. šteta naneta Srbiji je procenjena na 6 milijardi zlatnih franaka.
U novoj kraljevini SHS, od isplaćene ratne štete Srbija je bila izjednačena sa ostalim krajevima nove države; tako su Hrvatska i Slavonija dobile 2.659 miliona zlatnih franaka, Slovenija 1.555 miliona, Bosna i Hercegovina 675.5 miliona, Dalmacija 695.5, a Bačka i Banat - 110 miliona zlatnih franaka.
Iz ovih krajeva, za vreme Prvog svetskog rata, Austro-Ugarska je mobilisala preko 500 000 muškaraca koji su učestvovali u ratnim operacijama protiv Srbije i za vreme rata i okupacije počinili nebrojena zverstva nad civilnim stanovništvom (np. Beograd, Mačva i Toplica).
Uvid u štetu i cena koju je Srbija morala da prinese na oltar Ujedinjenja dovoljno govori koliko je tada tek započeta jugoslovenska avantura za našu zemlju bila pogubna. Zato kao ruganje srpskom narodu i njegovim interesima danas izgleda ona rečenica iz nesretne Niške deklaracije o ratnim ciljevima Kraljevine Srbije (24. nov. 1914.): «Sjajni uspeh koji ima da kruniše ovo vojevanje, iskupiće obilato krvave žrtve koje današnji srpski naraštaj podnosi.»
Kraljevina SHS je preuzela obavezu da isplati dugove Crne Gore, kao i zajam za železnice u BiH, zatim dugove Austro-Ugarske u iznosu od 130 miliona zlatnih kruna.
Pored toga, propala kruna (posle kapitulacije Austro-Ugarske), koja se u Beču i Trstu menjala po kursu: hiljadu kruna za jedan dinar, u Kraljevini SHS menjana je po skandaloznom kursu od četiri krune za jedan dinar!
Marta 1919. prestala je da postoji srpska vojska! I srpska zastava je zamenjena novom. Sve slavom ovenčane ratne zastave srpske otišle su u muzej. Zamenile su ih nove - trojedine!
Preko 2 500 bivših oficira Austro-Ugarske reaktivirano je i oni su postali komandni kadar nove vojske trojedinog naroda. Isto tako, 500 oficira crnogorske vojske dobilo je viši čin i uključeno u sastav vojske Srba, Hrvata i Slovenaca.
Posle šestomesečnih rasprava u novoizabranoj Ustavotvornoj skupštini Kraljevine SHS, na Vidovdan 1921. godine, izglasan je novi Ustav. Na izbore za Ustavotvornu skupštinu izašlo je 77% birača od ukupnog broja koji je bio 2.480.025. Poslanici koji su glasali za Ustav predstavljali su 752.740 glasača, što čini 46,75% ili trećinu svih birača. Za Ustav je glasalo 233 poslanika, 35 je bilo protiv, 161 poslanik nije glasao.
Samo 11 hrvatskih poslanika je glasalo za Ustav, a Slovenci uopšte nisu glasali.
Ustav je izglasan sa većinom od svega 12 glasova.
Ta većina je dobijena glasovima muslimanskog kluba dr Mehmeda Spahe (od njegovih 24 poslanika neki su glasali pošto im je obećano povoljno rešenje po pitanju begluka) i glasovima poslanika Džemijeta (Arnauta sa Kosova i Metohije) zato što im je obećana i docnije isplaćena novčana naknada. Ustav je izglasan praktično samo srpskim glasovima i njime su Srbi, Hrvati i Slovenci proglašeni za JEDAN narod - TROJEDINI!
Stvaranju jugoslovenske države protivila se Engleska, Francuska i Italija. Engleska diplomatija je odmah zaigrala na kartu hrvatskog secesionizma. Italija je takođe podržavala i pomagala Hrvate.
Još početkom 1919. Radićeva seljačka stranka je proklamovala: «Hrvatski građani ne priznaju tzv. Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, pod dinastijom Karađorđevića, jer je ova kraljevina proglašena izvan Hrvatskoga sabora i bez svakog mandata hrvatskoga naroda».
Posle zbora u Zagrebu 1920. na zahtev Mačeka, zatražena je «Neutralna seljačka republika».
U martu mesecu 1919. godine, načelnik Štaba srpske Vrhovne komande veliki srpski vojskovodja - vojvoda Živojin Mišić je, na zahtev Regenta Aleksandra obišao Hrvatsku i podneo izveštaj budućem kralju. Rekao je: «Jugoslovenstvo nije narodnost, već ideologija. Jugoslovenstvo ne može da posluži kao temelj za izgradnju jedne realne državne celine, nego je to fiktivna ideja za koju valja pripremiti teren i naraštaje koji su daleko od shvatanja jedne celine».
Iz razgovora sa hrvatskim političarima, književnicima, novinarima, sveštenicima, učiteljima i običnim ljudima, vojvoda Mišić je shvatio da «je nastao čas da Hrvatska dobije svoju samostalnost i nezavisnost». Rekao je: «Svi oni jednako misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš stvar je propala. Ništa se neće moći učiniti. To nisu ljudi na čiju se reč možeš osloniti. To je najodvratnija fukara na svetu, koja se ne može zajaziti ničim što bi joj se ponudilo. Ja sam duboko uveren da se mi sa njima nećemo usrećiti. Ti su ljudi, svi odreda, prozirni kao čaša, nezajažljivi, i u takvoj meri lažni i dvolični da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi...»
Vojvoda je predložio da im se odmah da država, nezavisna samouprava «pa neka lome glavu kako znaju».
Savet vojvode Živojina Mišića regent Aleksandar je odbio. Vidovdanskim ustavom srpska dinastija Karađorđevića je postala - jugoslovenska!
http://www.27mart.com/main.php?pages_id=3
